Genesis 44
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And Joseph commanded the steward of his house, saying: Fill their sacks with corn, as much as they can hold: and put the money of every one in the top of his sack.
1И заповеди Јосиф човеку што управљаше кућом његовом говорећи: Наспи овим људима у вреће жита колико могу понети, и свакоме у врећу метни озго новце његове.
2And in the mouth of the younger’s sack put my silver cup, and the price which he gave for the wheat. And it was so done.
2И чашу моју, чашу сребрну, метни најмлађем у врећу одозго и новце за његово жито. И учини како му Јосиф рече.
3And when the morning arose, they were sent away with their asses.
3А ујутру кад свану, отпустише људе с магарцима њиховим.
4And when they were now departed out of the city, and had gone forward a little way; Joseph sending for the steward of his house, said: Arise, and pursue after the men: and when thou hast overtaken them, say to them: Why have you returned evil for good?
4А кад изађоше из места и још не беху далеко, рече Јосиф човеку што управљаше кућом његовом: Устани, иди брже за оним људима, и кад их стигнеш реци им: Зашто враћате зло за добро?
5The cup which you have stolen is that in which my lord drinketh, and in which he is wont to divine: you have done a very evil thing.
5Није ли то чаша из које пије мој господар? И неће ли по њој зацело познати какви сте? Зло сте радили што сте то учинили.
6He did as he had commanded him. And having overtaken them, he spoke to them the same words.
6И он их стиже, и рече им тако.
7And they answered: Why doth our lord speak so, as though thy servants had committed so heinous a fact?
7А они му рекоше: Зашто говориш, господару, такве речи? Сачувај Боже да слуге твоје учине такво шта!
8The money, that we found in the top of our sacks, we brought back to thee from the land of Chanaan: how then should it be that we should steal out of thy lord’s house, gold or silver?
8Ено смо ти донели натраг из земље хананске новце које нађосмо озго у врећама својим, па како бисмо украли из куће господара твог сребро или злато?
9With whomsoever of thy servants shall be found that which thou seekest, let him die, and we will be the bondmen of my lord.
9У ког се између слуга твојих нађе, онај нека погине, и сврх тога ми ћемо бити робови господару мом.
10And he said to them: Let it be according to your sentence: with whomsoever it shall be found, let him be my servant, and you shall be blameless.
10А он рече: Нека буде како рекосте; али у кога се нађе, онај да ми буде роб, а ви остали нећете бити криви.
11Then they speedily took down their sacks to the ground, and every man opened his sack.
11И брже поскидаше сви на земљу вреће своје, и разрешише сваки своју врећу.
12Which when he had searched, beginning at the eldest and ending at the youngest, he found the cup in Benjamin’s sack.
12А он стаде тражити почевши од најстаријег, и кад дође на најмлађег, нађе се чаша у врећи Венијаминовој.
13Then they rent their garments, and loading their asses again, returned into the town.
13Тада раздреше хаљине своје, и натоваривши сваки свој товар на свог магарца вратише се у град.
14And Juda at the head of his brethren went in to Joseph, (for he was not yet gone out of the place), and they altogether fell down before him on the ground.
14И дође Јуда с браћом својом Јосифу у кућу, док он још беше код куће, и падоше пред њим на земљу.
15And he said to them: Why would you do so? know you not that there is no one like me in the science of divining.
15А Јосиф им рече: Шта сте то учинили? Зар нисте знали да човек као што сам ја може зацело дознати?
16And Juda said to him: What shall we answer my lord? or what shall we say, or be able justly to allege? God hath found out the iniquity of thy servants: behold, we are all bondmen to my lord, both we, and he with whom the cup was found.
16Тада рече Јуда: Шта да ти кажемо, господару? Шта да говоримо? Како ли да се правдамо? Бог је открио злочинство твојих слуга. Ево, ми смо сви робови твоји, господару, и ми и овај у кога се нашла чаша.
17Joseph answered: God forbid that I should do so: he that stole the cup, he shall be my bondman: and go you away free to your father.
17А Јосиф рече: Боже сачувај! Нећу ја то; у кога се нашла чаша он нека ми буде роб, а ви идите с миром оцу свом.
18Then Juda coming nearer, said boldly: I beseech thee, my lord, let thy servant speak a word in thy ears, and be not angry with thy servant: for after Pharao thou art,
18Али Јуда приступив к њему рече: Чуј ме, господару; допусти да проговори слуга твој господару свом, и нека се гнев твој не распали на слугу твог, јер си ти као сам Фараон.
19My lord. Thou didst ask thy servants the first time: Have you a father or a brother?
19Господар мој запита слуге своје говорећи: Имате ли оца или брата?
20And we answered thee, my lord: We have a father an old man, and a young boy, that was born in his old age; whose brother by the mother is dead: and he alone is left of his mother, and his father loveth him tenderly.
20А ми рекосмо господару свом: Имамо старог оца и брата најмлађег, који му се роди у старости; а његов је брат умро, и он оста сам од матере своје, и отац га пази.
21And thou saidst to thy servants: Bring him hither to me, and I will set my eyes on him.
21А ти рече слугама својим: Доведите ми га да видим својим очима.
22We suggested to my lord: The boy cannot leave his father: for if he leave him, he will die.
22И рекосмо господару свом: Неће моћи дете оставити оца свог; да остави оца свог, одмах ће отац умрети.
23And thou saidst to thy servants: Except your youngest brother come with you, you shall see my face no more.
23А ти рече слугама својим: Ако не дође брат ваш најмлађи, нећете видети лице моје.
24Therefore when we were gone up to thy servant our father, we told him all that my lord had said.
24А кад се вратисмо к слузи твом а оцу мом, казасмо му речи господара мог.
25And our father said: Go again, and buy us a little wheat.
25После рече нам отац: Идите опет, купите нам хране.
26And we said to him: We cannot go: if our youngest brother go down with us, we will set out together: otherwise, without him we dare not see the man’s face.
26А ми рекосмо: Не можемо ићи, осим ако буде брат наш најмлађи с нама, онда ћемо ићи, јер не можемо видети лица оног човека, ако не буде с нама брат наш најмлађи.
27Whereunto he answered: You know that my wife bore me two.
27А слуга твој, отац мој, рече нам: Знате да ми је жена родила два сина.
28One went out, and you said: A beast devoured him: and hitherto he appeareth not.
28И један од њих отиде од мене, и рекох: Зацело га је раскинула зверка; и до сада га не видех.
29If you take this also, and any thing befall him in the way you will bring down my gray hairs with sorrow unto hell.
29Ако и овог одведете од мене и задеси га како зло, свалићете ме старог у гроб с тугом.
30Therefore if I shall go to thy servant our father, and the boy be wanting, (whereas his life dependeth upon the life of him,)
30Па сада да отидем к слузи твом, оцу свом, а ово дете да не буде с нама, како је душа оног везана за душу овог,
31And he shall see that he is not with us, he will die, and thy servants shall bring down his gray hairs with sorrow unto hell.
31умреће кад види да нема детета, те ће слуге твоје свалити старог слугу твог, а оца свог, с тугом у гроб.
32Let me be thy proper servant, who took him into my trust, and promised, saying: If I bring him not again, I will be guilty of sin against my father for ever.
32А твој се слуга подјемчио за дете оцу свом рекавши: Ако ти га не доведем натраг, да сам крив оцу свом до века.
33Therefore I thy servant will stay instead of the boy in the service of my lord, and let the boy go up with his brethren.
33Зато нека слуга твој остане место детета, да буде роб господару мом, а дете нека иде с браћом својом.
34For I cannot return to my father without the boy, lest I be a witness of the calamity that will oppress my father.
34Јер како бих се вратио к оцу свом без детета, да гледам јаде који би ми оца задесили?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.