Genesis 18
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And the Lord appeared to him in the vale of Mambre as he was sitting at the door of his tent, in the very heat of the day.
1После му се јави Господ у равници мамријској кад сеђаше на вратима пред шатором својим у подне.
2And when he had lifted up his eyes, there appeared to him three men standing near him: and as soon as he saw them he ran to meet them from the door of his tent, and adored down to the ground.
2Подигавши очи своје погледа, и гле, три човека стајаше према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свог, и поклони се до земље;
3And he said: Lord, if I have found favour in thy sight, pass not away from thy servant:
3и рече: Господе, ако сам нашао милост пред Тобом, немој проћи слуге свог.
4But I will fetch a little water, and wash ye your feet, and rest ye under the tree.
4Да вам донесем мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овим дрветом.
5And I will set a morsel of bread, and strengthen ye your heart, afterwards you shall pass on: for therefore are you come aside to your servant. And they said: Do as thou hast spoken.
5И изнећу мало хлеба, те поткрепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге свог. И рекоше: Учини шта си казао.
6Abraham made haste into the tent to Sara, and said to her: Make haste, temper together three measures of flour, and make cakes upon the hearth.
6И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: Брже замеси три копање белог брашна и испеци погаче.
7And he himself ran to the herd, and took from thence a calf very tender and very good, and gave it to a young man: who made haste and boiled it.
7Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.
8He took also butter and milk, and the calf which he had boiled, and set before them: but he stood by them under the tree.
8Па онда изнесе масла и млека и теле које беше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.
9And when they had eaten, they said to him: Where is Sara thy wife? He answered: Lo, she is in the tent.
9И они му рекоше: Где је Сара жена твоја? А он рече: Ено је под шатором.
10And he said to him: I will return and come to thee at this time, life accompanying and Sara thy wife shall have a son. Which when Sara heard, she laughed behind the door of the tent.
10А један између њих рече: Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега.
11Now they were both old, and far advanced in years, and it had ceased to be with Sara after the manner of women.
11А Аврам и Сара беху стари и временити, и у Саре беше престало шта бива у жена.
12And she laughed secretly, saying: After I am grown old and my lord is an old man, shall I give myself to pleasure?
12Зато се насмеја Сара у себи говорећи: Пошто сам остарела, сад ли ће ми доћи радост? А и господар ми је стар.
13And the Lord said to Abraham: Why did Sara laugh, saying: Shall I who am an old woman bear a child indeed?
13Тада рече Господ Авраму: Што се смеје Сара говорећи: Истина ли је да ћу родити кад сам остарела?
14Is there any thing hard to God? According to appointment I will return to thee at this same time, life accompanying, and Sara shall have a son.
14Има ли шта тешко Господу? Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.
15Sara denied, saying: I did not laugh: for she was afraid. But the Lord said, Nay: but thou didst laugh:
15А Сара удари у бах говорећи: Нисам се смејала. Јер се уплаши. Али Он рече: Није истина, него си се смејала.
16And when the men rose up from thence, they turned their eyes towards Sodom: and Abraham walked with them, bringing them on the way.
16Потом усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; а Аврам пође с њима да их испрати.
17And the Lord said: Can I hide from Abraham what I am about to do:
17А Господ рече: Како бих тајио од Аврама шта ћу учинити,
18Seeing he shall become a great and mighty nation, and in him all the nations of the earth shall be blessed?
18кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи?
19For I know that he will command his children, and his household after him to keep the way of the Lord, and do judgment and justice: that for Abraham’s sake the Lord may bring to effect all the things he hath spoken unto him.
19Јер знам да ће заповедити синовима својим и дому свом након себе да се држе путева Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму шта му је обећао.
20And the Lord said: The cry of Sodom and Gomorrha is multiplied, and their sin is become exceedingly grievous.
20И рече Господ: Вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан.
21I will go down and see whether they have done according to the cry that is come to me: or whether it be not so, that I may know.
21Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам.
22And they turned themselves from thence, and went their way to Sodom: but Abraham as yet stood before the Lord.
22И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом,
23And drawing nigh he said: Wilt thou destroy the just with the wicked?
23и приступив Аврам рече: Хоћеш ли погубити и праведног с неправедним?
24If there be fifty just men in the city, shall they perish withal? and wilt thou not spare that place for the sake of the fifty just, if they be therein?
24Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити месту за оних педесет праведника што су у њему?
25Far be it from thee to do this thing, and to slay the just with the wicked, and for the just to be in like case as the wicked, this is not beseeming thee: thou who judgest all the earth, wilt not make this judgment.
25Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија целе земље неће судити право?
26And the Lord said to him: If I find in Sodom fifty just within the city, I will spare the whole place for their sake.
26И рече Господ: Ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу целом месту њих ради.
27And Abraham answered, and said: Seeing I have once begun, I will speak to my Lord, whereas I am dust and ashes.
27А Аврам одговори и рече: Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.
28What if there be five less than fifty just persons? wilt thou for five and forty destroy the whole city? And he said: I will not destroy it, if I find five and forty.
28Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за оних пет потрти сав град? Одговори: Нећу, ако нађем четрдесет и пет.
29And again he said to him: But if forty be found there, what wilt thou do? He said: I will not destroy it for the sake of forty.
29И стаде даље говорити, и рече: Може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: Нећу ради оних четрдесет.
30Lord, saith he, be not angry, I beseech thee, if I speak: What if thirty shall be found there? He answered: I will not do it, if I find thirty there.
30Потом рече: Немој се гневити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: Нећу, ако нађем тридесет.
31Seeing, saith he, I have once begun, I will speak to my Lord. What if twenty be found there? He said: I will not destroy it for the sake of twenty.
31Опет рече: Гле сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: Нећу их погубити за оних двадесет.
32I beseech thee, saith he, be not angry, Lord, if I speak yet once more: What if ten should be found there? And he said: I will not destroy it for the sake of ten.
32Најпосле рече: Немој се гневити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: Нећу их погубити ради оних десет.
33And the Lord departed, after he had left speaking to Abraham: and Abraham returned to his place.
33И Господ отиде свршивши разговор са Аврамом; а Аврам се врати на своје место.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.