Genesis 31
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1But after that he heard the words of the sons of Laban, saying: Jacob hath taken away all that was our father’s, and being enriched by his substance is become great:
1А Јаков чу где синови Лаванови говоре: Јаков узе све што беше нашег оца, и од оног што беше нашег оца стече све ово благо.
2And perceiving also that Laban’s countenance was not towards him as yesterday and the other day,
2И виде Јаков где лице Лаваново није према њему као пре.
3Especially the Lord saying to him: Return into the land of thy fathers, and to thy kindred, and I will be with thee.
3И Господ рече Јакову: Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.
4He sent, and called Rachel and Lia into the field, where he fed the flocks,
4И пославши Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду свом.
5And said to them: I see your father’s countenance is not towards me as yesterday and the other day: but the God of my father hath been with me.
5И рече им: Видим где лице оца вашег није према мени као пре; али је Бог оца мог био са мном.
6And you know that I have served your father to the uttermost of my power.
6И ви знате да сам служио оцу вашем како сам год могао;
7Yea, your father also hath overreached me, and hath changed my wages ten times: and yet God hath not suffered him to hurt me.
7а отац ме је ваш варао и мењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети;
8If at any time he said: The speckled shall be thy wages: all the sheep brought forth speckled: but when he said on the contrary: Thou shalt take all the white ones for thy wages: all the flocks brought forth white ones.
8кад он рече: Шта буде шарено нека ти је плата, онда се младило све шарено; а кад рече: С белегом шта буде нека ти је плата, онда се младило све с белегом.
9And God hath taken your father’s substance, and given it to me.
9Тако Бог узе стоку оцу вашем и даде је мени;
10For after that time came of the ewes conceiving, I lifted up my eyes, and saw in my sleep that the males which leaped upon the females were of divers colours, and spotted, and speckled.
10јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе беху шарени, с белегама прутастим и коластим.
11And the angel of God said to me in my sleep: Jacob? And I answered: Here I am.
11А анђео Господњи рече ми у сну: Јакове! А ја одговорих: Ево ме.
12And he said: Lift up thy eyes, and see that all the males leaping upon the females, are of divers colours, spotted, and speckled. For I have seen all that Laban hath done to thee.
12А он рече: Подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с белегама прутастим и коластим; јер видех све што ти чини Лаван.
13I am the God of Bethel, where thou didst anoint the stone, and make a vow to me. Now therefore arise, and go out of this land, and return into thy native country.
13Ја сам Бог од Ветиља, где си прелио камен и учинио ми завет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју.
14And Rachel and Lia answered: Have we any thing left among the goods and inheritance of our father’s house?
14Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца свог?
15Hath he not counted us as strangers and sold us, and eaten up the price of us?
15Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? Па је још и наше новце једнако јео.
16But God hath taken our father’s riches, and delivered them to us, and to our children: wherefore do all that God hath commanded thee.
16Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао.
17Then Jacob rose up, and having set his children and wives upon camels, went his way.
17И подиже се Јаков, и метну децу своју и жене своје на камиле;
18And he took all his substance, and flocks, and whatsoever he had gotten in Mesopotamia, and went forward to Isaac his father to the land of Chanaan.
18и одведе сву стоку своју и све благо што беше стекао, стоку коју беше стекао у Падан-Араму, и пође к Исаку оцу свом у земљу хананску.
19At that time Laban was gone to shear his sheep, and Rachel stole away her father’s idols.
19А Лаван беше отишао да стриже овце своје; и Рахиља украде идоле оцу свом.
20And Jacob would not confess to his father in law that he was flying away.
20И Јаков отиде крадом од Лавана Сирина не јавивши му да хоће да иде.
21And when he was gone, together with all that belonged to him, and having passed the river, was going on towards mount Galaad,
21И побеже са свим благом својим, и подиже се те пређе преко воде, и упути се ка гори Галаду.
22It was told Laban on the third day that Jacob fled.
22А трећи дан јавише Лавану да је побегао Јаков.
23And he took his brethren with him, and pursued after him seven days; and overtook him in the mount of Galaad.
23И узе са собом браћу своју, и пође за њим у потеру, и за седам дана стиже га на гори Галаду.
24And he saw in a dream God saying to him: Take heed thou speak not any thing harshly against Jacob.
24Али Бог дође Лавану Сирину ноћу у сну, и рече му: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.
25Now Jacob had pitched his tent in the mountain: and when he with his brethren had overtaken him, he pitched his tent in the same mount of Galaad.
25И стиже Лаван Јакова; а Јаков беше разапео шатор свој на гори, па и Лаван такође разапе свој с браћом својом на гори Галаду.
26And he said to Jacob: Why hast thou done thus, to carry away, without my knowledge, my daughters, as captives taken with the sword.
26И Лаван рече Јакову: Шта учини те крадом побеже од мене и одведе кћери моје као на мач отете?
27Why wouldst thou run away privately and not acquaint me, that I might have brought thee on the way with joy, and with songs, and with timbrels, and with harps?
27Зашто тајно побеже и крадом отиде од мене? Нити ми рече да те испратим с весељем и с песмама, с бубњевима и гуслама?
28Thou hast not suffered me to kiss my sons and daughters: thou hast done foolishly: and now, indeed,
28Нити ми даде да изљубим синове своје и кћери своје? Лудо си радио.
29It is in my power to return thee evil: but the God of your father said to me yesterday: Take heed thou speak not any thing harshly against Jacob.
29Могао бих вам досадити; али Бог оца вашег ноћас ми рече говорећи: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.
30Suppose thou didst desire to go to thy friends, and hadst a longing after thy father’s house: why hast thou stolen away my gods?
30Иди дакле кад си се тако ужелео куће оца свог; али зашто украде богове моје?
31Jacob answered: That I departed unknown to thee, it was for fear lest thou wouldst take away thy daughters by force.
31А Јаков одговори и рече: Бојах се и мишљах хоћеш силом отети кћери своје од мене.
32But whereas thou chargest me with theft: with whomsoever thou shalt find thy gods, let him be slain before our brethren. Search, and if thou find any of thy things with me, take them away. Now when he said this, he knew not that Rachel had stolen the idols.
32А богове своје у кога нађеш, онај нека не живи више; пред нашом браћом тражи шта је твоје у мене, па узми. Јер Јаков није знао да их је украла Рахиља.
33So Laban went into the tent of Jacob, and of Lia, and of both the handmaids, and found them not. And when he was entered into Rachel’s tent,
33И уђе Лаван у шатор Јаковљев и у шатор Лијин и у шатор двеју робиња, и не нађе их; и изашав из шатора Лијина уђе у шатор Рахиљин.
34She in haste hid the idols under the camel’s furniture, and sat upon them: and when he had searched all the tent, and found nothing,
34А Рахиља узе идоле и сакри их под самар камиле своје и седе озго; и Лаван пипаше по целом шатору, и не нађе.
35She said: Let not my lord be angry that I cannot rise up before thee, because it has now happened to me, according to the custom of women, So his careful search was in vain.
35А она рече оцу свом: Немој се срдити, господару, што ти не могу устати, јер ми је шта у жена бива. Траживши дакле не нађе идоле своје.
36And Jacob being angry, said in a chiding manner: For what fault of mine, and for what offence on my part hast thou so hotly pursued me,
36И Јаков се расрди, и стаде корити Лавана, и говорећи рече му: Шта сам учинио, шта сам скривио, те си ме тако жестоко терао?
37And searched all my household stuff? What hast thou found of all the substance of thy house? lay it here before my brethren, and thy brethren, and let them judge between me and thee.
37Пипао си сав пртљаг мој, па шта си нашао из своје куће? Дај овамо пред моју и своју браћу, нека расуде између нас двојице.
38Have I therefore been with thee twenty years? thy ewes and goats were not barren, the rams of thy flocks I did not eat:
38Ево двадесет година бих код тебе: овце твоје и козе твоје не јаловише се, а овнова из стада твог не једох.
39Neither did I show thee that which the beast had torn, I made good all the damage: whatsoever was lost by theft, thou didst exact it of me:
39Шта би зверје заклало нисам ти доносио, сам сам подмиривао; од мене си искао што би ми било украдено дању или ноћу.
40Day and night was I parched with heat, and with frost, and sleep departed from my eyes.
40Дању ме убијаше врућина а ноћу мраз; и сан ми не падаше на очи.
41And in this manner have I served thee in thy house twenty years, fourteen for thy daughters, and six for thy flocks: thou hast changed also my wages ten times.
41Тако ми је био двадесет година у твојој кући; служио сам ти четрнаест година за два кћери твоје и шест година за стоку твоју, и плату си ми мењао десет пута.
42Unless the God of my father Abraham, and the fear of Isaac had stood by me, peradventure now thou hadst sent me away naked: God beheld my affliction and the labour of my hands, and rebuked thee yesterday.
42Да није Бог оца мог, Бог Аврамов, и страх Исаков био са мном, би ме зацело отпустио празна. Али је Бог видео невољу моју и труд руку мојих, па те укори ноћас.
43Laban answered him: The daughters are mine and the children, and thy flocks, and all things that thou seest are mine: what can I do to my children, and grandchildren?
43А Лаван одговори Јакову и рече: Ове су кћери моје кћери, и ови су синови моји синови, и ова стока моја стока, и шта год видиш све је моје; па шта бих учинио данас кћерима својим или синовима њиховим које родише?
44Come therefore, let us enter into a league: that it may be for a testimony between me and thee.
44Него хајде да ухватимо веру, ја и ти, да буде сведочанство између мене и тебе.
45And Jacob took a stone, and set it up for a title:
45И Јаков узе камен и утврди га за спомен.
46And he said to his brethren: Bring hither stones. And they gathering stones together, made a heap, and they ate upon it.
46И рече Јаков браћи својој; накупите камења. И накупише камења и сложише на гомилу, и једоше на гомили.
47And Laban called it The witness heap: and Jacob, The hillock of testimony: each of them according to the propriety of his language.
47И Лаван га назва Јегар-Сахадут, а Јаков га назва Галед.
48And Laban said: This heap shall be a witness between me and thee this day, and therefore the name thereof was called Galaad, that is, The witness heap.
48И рече Лаван: Ова гомила нека буде сведок између мене и тебе данас. Зато се прозва Галед.
49The Lord behold and judge between us when we shall be gone one from the other.
49А прозва се и Миспа, јер рече Лаван: Нека Господ гледа између мене и тебе, кад не узможемо видети један другог.
50If thou afflict my daughters, and if thou bring in other wives over them: none is witness of our speech but God, who is present and beholdeth.
50Ако уцвелиш кћери моје и ако узмеш жене преко мојих кћери, неће човек бити између нас него гле Бог сведок између мене и тебе.
51And he said again to Jacob: Behold, this heap, and the stone which I have set up between me and thee,
51И још рече Лаван Јакову: Гледај ову гомилу и гледај овај споменик, који подигох између себе и тебе.
52Shall be a witness: this heap, I say, and the stone, be they for a testimony, if either I shall pass beyond it going towards thee, or thou shalt pass beyond it, thinking harm to me.
52Сведок је ова гомила и сведок је овај споменик, да ни ја нећу прећи преко ове гомиле к теби ни ти к мени да нећеш прећи преко ове гомиле и споменика овог на зло.
53The God of Abraham, and the God of Nachor, the God of their father, judge between us. And Jacob swore by the fear of his father Isaac.
53Бог Аврамов и богови Нахорови, богови оца њиховог, нека суде међу нама. А Јаков се закле страхом оца свог Исака.
54And after he had offered sacrifices in the mountain, he called his brethren to eat bread. And when they had eaten, they lodged there:
54И Јаков принесе жртву на гори, и сазва браћу своју на вечеру; и једоше па ноћише на гори.
55But Laban arose in the night, and kissed his sons, and daughters, and blessed them: and returned to his place.
55А ујутру рано уста Лаван, и изљуби своју унучад и кћери своје, и благослови их, па отиде, и врати се у своје место.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.