Genesis 31
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Laban ih caanawk mah, Pa ih hmuennawk boih Jakob mah lak king pongah, vaihi anih loe hmuenmaenawk hoi angraeng boeh, tiah thuih ih lok to Jakob mah thaih.
1А Јаков чу где синови Лаванови говоре: Јаков узе све што беше нашег оца, и од оног што беше нашег оца стече све ово благо.
2Jakob mah Laban to khet naah, canghni ih baktiah mikhmai pan ai boeh, tito panoek.
2И виде Јаков где лице Лаваново није према њему као пре.
3Angraeng mah Jakob khaeah, Nam pa ohhaih prae hoi nangmah ih acaeng kaminawk khaeah amlaem ah; kai mah kang oh thuih han hmang, tiah a naa.
3И Господ рече Јакову: Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.
4To pongah Jakob mah tuutoephaih ahmuen ah a zu Rachel hoi Leah to hoih hanah kami to patoeh.
4И пославши Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду свом.
5Nihnik khaeah, Nam pa ih mikhmai ka khet naah, canghni ih baktiah om ai boeh, tiah ka panoek; toe kam pa ih Sithaw mah ang oh thuih poe.
5И рече им: Видим где лице оца вашег није према мени као пре; али је Бог оца мог био са мном.
6Ka thacakhaih boih hoiah nam pa ih tok ka sak, tito nang panoek hoi.
6И ви знате да сам служио оцу вашем како сам год могао;
7Toe nam pa mah kai ang ling, ka toksakhaih atho doeh vai hato ang ling; toe kai pacaekthlaek hanah Sithaw mah pakaa pae.
7а отац ме је ваш варао и мењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети;
8Anih mah, aem kaom tuunawk loe na toksakhaih atho ah om nasoe, tiah a thuih, to naah tuunawk loe aem oh o boih; rong kangdaek tuunawk loe ka toksakhaih atho ah om nasoe, tiah a thuih, to naah doeh tuunawk loe rong kangdaek ah tapen boih.
8кад он рече: Шта буде шарено нека ти је плата, онда се младило све шарено; а кад рече: С белегом шта буде нека ти је плата, онда се младило све с белегом.
9To pongah Sithaw mah nam pa ih tuunawk to lak moe, kai han ang paek boeh.
9Тако Бог узе стоку оцу вашем и даде је мени;
10Tuunawk apa cuukhaih tue phak moe, ka khet naah, tuu taenawk loe aem kaom tuu amnonawk khaeah ni apa cuuk o, tiah amang ah ka hnuk.
10јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе беху шарени, с белегама прутастим и коластим.
11Sithaw ih van kami mah amang ah kai khaeah, Jakob, tiah ang kawk. Kai mah, Haeah ka oh, tiah ka naa.
11А анђео Господњи рече ми у сну: Јакове! А ја одговорих: Ево ме.
12To naah anih mah, Danh tahang ah, Tuu taenawk loe aem kaom, rong kangdaek tuu amnonawk khae khue ah ni apa cuuk o; Laban mah na nuiah sak ih hmuennawk to ka hnuk boih.
12А он рече: Подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с белегама прутастим и коластим; јер видех све што ти чини Лаван.
13Kai loe thlung na thling moe, situi na bawh pacoengah, kai khaeah lokkamhaih na sak ih, Bethel hmuen ih Sithaw ah ka oh; vaihi angthawk ah, hae prae hae caehtaak ah loe, na caeng kaminawk ohhaih prae ah amlaem ah, tiah ang thuih, tiah a naa.
13Ја сам Бог од Ветиља, где си прелио камен и учинио ми завет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју.
14To naah Rachel hoi Leah mah anih khaeah, Kam pa im ah kaihnik mah toep han koi qawk hoi taham timaw ka tawn hoi?
14Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца свог?
15Kaihnik hae prae kalah kami ah a poek, kaihnik hae zawh khue ai ah, kaihnik han paek tangcae hmuen mataeng doeh ang patoh pae king na ai maw?
15Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? Па је још и наше новце једнако јео.
16Pa khae hoi Sithaw mah lak ih hmuennawk boih loe, aicae hoi aimacae caanawk ih hmuen ah ni oh boeh; to pongah vaihi Sithaw mah ang thuih ih baktih toengah sah ah, tiah a naa hoi.
16Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао.
17To pacoengah Jakob loe angthawk moe, a caanawk hoi a zu hnik to kaengkuu hrang nuiah angthuengsak.
17И подиже се Јаков, и метну децу своју и жене своје на камиле;
18Padan Aram ah oh naah, a hak ih hmuennawk boih, pacah ih moinawk to a hoih boih moe, ampa Issak ohhaih Kanaan prae ah caeh o.
18и одведе сву стоку своју и све благо што беше стекао, стоку коју беше стекао у Падан-Араму, и пође к Исаку оцу свом у земљу хананску.
19Laban loe angmah ih tuu amui aah hanah caeh, to naah Rachel mah sakcop ih ampa imthung ih sithaw krangnawk to paquk pae ving.
19А Лаван беше отишао да стриже овце своје; и Рахиља украде идоле оцу свом.
20Jakob mah ka cawnh ving han boeh, tiah thui pae ai, Syria kami Laban to tamquta hoiah a caehtaak.
20И Јаков отиде крадом од Лавана Сирина не јавивши му да хоће да иде.
21To pongah anih loe a tawnh ih hmuennawk boih hoiah a cawnh; angthawk moe, vapui angkat o pacoengah, Gilead mae bangah a caeh o.
21И побеже са свим благом својим, и подиже се те пређе преко воде, и упути се ка гори Галаду.
22Jakob cawnh ving boeh, tito Laban mah ni thumto naah thaih.
22А трећи дан јавише Лавану да је побегао Јаков.
23Angmah ih nawkamyanawk to kawk moe, ni sarihto thung anih to patom o, anih to Gilead maeah kae o.
23И узе са собом браћу своју, и пође за њим у потеру, и за седам дана стиже га на гори Галаду.
24Syria kami Laban ih amang ah Sithaw to amtueng pae; Jakob khaeah kasae doeh kahoih doeh, lokthuih han ai ah acoe ah, tiah a naa.
24Али Бог дође Лавану Сирину ноћу у сну, и рече му: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.
25Laban mah nihcae to kae naah, Jakob loe Gilead mae ah kahni im a sak boeh; Laban hoi angmah ih nawkamyanawk doeh Gilead mae ah im to sak o.
25И стиже Лаван Јакова; а Јаков беше разапео шатор свој на гори, па и Лаван такође разапе свој с браћом својом на гори Галаду.
26Laban mah Jakob khaeah, Tipongah hae tiah na oh loe? Kai hae nang ling moe, ka canu hnik doeh misa mah sumsen hoi pahuem moe, naeh ih kami baktiah, na caeh haih ving loe?
26И Лаван рече Јакову: Шта учини те крадом побеже од мене и одведе кћери моје као на мач отете?
27Tipongah kai nang ling moe, tamquta hoi na cawnh ving loe? Nang thuih soe nahaeloe, anghoehaih laa to sak moe, cingceng bohhaih, katoeng kruekhaih hoiah kang prawt han bae, tikhoe nang thui ai loe? tiah a naa.
27Зашто тајно побеже и крадом отиде од мене? Нити ми рече да те испратим с весељем и с песмама, с бубњевима и гуслама?
28Tipongah ka caanawk hoi ka canunawk doeh nang moksak ai loe? Amthuhaih hoiah ni hae hmuen hae na sak.
28Нити ми даде да изљубим синове своје и кћери своје? Лудо си радио.
29Nang han nganbawh kana kang paek thaih; toe cangduem aqum ah nam pa ih Sithaw mah kai khaeah, Kahoih doeh kasae doeh, Jakob khae lokthuih han ai ah acoe ah, tiah ang thuih pongah ni.
29Могао бих вам досадити; али Бог оца вашег ноћас ми рече говорећи: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.
30Vaihi loe nam pa im to na poek boeh pongah, na caeh han angaih boeh; tikhoe kai ih sithawnawk to na paquk loe? tiah a naa.
30Иди дакле кад си се тако ужелео куће оца свог; али зашто украде богове моје?
31Jakob mah Laban khaeah, Na canu hnik hae tha hoi nang lomh ving tih, tiah ka poek moe, ka zit pong ni, tiah a naa.
31А Јаков одговори и рече: Бојах се и мишљах хоћеш силом отети кћери своје од мене.
32Toe nang ih sithaw paqu kami na hnuk nahaeloe, anih to hing hmah nasoe; nang ih hmuen ka lak o moeng nahaeloe, aicae nawkamyanawk hmaa roe ah la ah, tiah a naa. Toe Rachel mah sakcop ih sithawnawk paquk pae ving, tito Jakob mah panoek ai.
32А богове своје у кога нађеш, онај нека не живи више; пред нашом браћом тражи шта је твоје у мене, па узми. Јер Јаков није знао да их је украла Рахиља.
33To pongah Laban loe Jakob ih kahni im, Leah ih kahni im hoi anih ih tamna nongpata hnik ih kahni imthung ah akunh, toe tidoeh hnu ai; Leah ih kahni imthung hoi tacawt pacoengah, Rachel ih kahni imthung ah akun let.
33И уђе Лаван у шатор Јаковљев и у шатор Лијин и у шатор двеју робиња, и не нађе их; и изашав из шатора Лијина уђе у шатор Рахиљин.
34Rachel mah ampa imthung ih sithawnawk to lak moe, kaengkuu khrang khukhaih kahni thungah pacaeng, to pacoengah a nuiah anghnut thuih khoep. Laban loe kahni imthung ih hmuennawk to pakrong boih, toe tidoeh hnu ai.
34А Рахиља узе идоле и сакри их под самар камиле своје и седе озго; и Лаван пипаше по целом шатору, и не нађе.
35Rachel mah ampa khaeah, Ka angraeng, na hmaa ah kangdoe thai ai pongah palungphuisak hmah; athii ka hnuk pongah ni, tiah a naa. Anih loe sakcop ih krangnawk to pakrong, toe hnu ai.
35А она рече оцу свом: Немој се срдити, господару, што ти не могу устати, јер ми је шта у жена бива. Траживши дакле не нађе идоле своје.
36To naah Jakob loe palungphui moe, Laban to zoeh; tih sakpazaehaih maw ka tawnh? Tih zaehaih maw ka sak moe, nang patom? tiah a naa.
36И Јаков се расрди, и стаде корити Лавана, и говорећи рече му: Шта сам учинио, шта сам скривио, те си ме тако жестоко терао?
37Kai ih hmuennawk to na pakrong boih boeh; na imthung ih hmuen timaw na hnuk? Nam nawk amyanawk hoi kai ih kaminawk hmaa ah suem ah, mi maw katoeng, tito nihcae mah aihnik salakah lokcaek nasoe.
37Пипао си сав пртљаг мој, па шта си нашао из своје куће? Дај овамо пред моју и своју браћу, нека расуде између нас двојице.
38Nang khaeah saning pumphaeto ka oh; nang ih tuunawk hoi maehnawk a caa zun o vai ai; nang ih tuu tae maeto mataeng doeh ka caa vai ai.
38Ево двадесет година бих код тебе: овце твоје и козе твоје не јаловише се, а овнова из стада твог не једох.
39Nang ih tuunawk to moisannawk mah kaek vai ai; kanghmaa tuu to kai mah ka rong; khoving ah maw, khodai ah maw, tuunawk anghmat naah kai khaeah atho nang suk.
39Шта би зверје заклало нисам ти доносио, сам сам подмиривао; од мене си искао што би ми било украдено дању или ноћу.
40To tiah kho ka sak; khodai ah ni kabae mah ang dawk moe, khoving ah kangqai mah ang koep; iih boep ai ah to tiah kho ka sak.
40Дању ме убијаше врућина а ноћу мраз; и сан ми не падаше на очи.
41To tiah na im ah saning pumphaeto thung ka oh; na canu hnik hanah saning hatlai palito thung tok kang sak pae moe, saning tarukto thung na pacah ih moinawk to kang toep pae, ka toksakhaih atho vai hato nang ling.
41Тако ми је био двадесет година у твојој кући; служио сам ти четрнаест година за два кћери твоје и шест година за стоку твоју, и плату си ми мењао десет пута.
42Kai khaeah kam pa ih Sithaw, Abraham ih Sithaw, Issak mah zit ih Sithaw om ai nahaeloe, bangkrai ah ni nang patoeh tangtang tih; toe Sithaw mah patangkhanghaih hoi ka ban mah sak ih tok to ang hnuk pae pongah ni, cangduem qum ah nang to ang thuitaek, tiah a naa.
42Да није Бог оца мог, Бог Аврамов, и страх Исаков био са мном, би ме зацело отпустио празна. Али је Бог видео невољу моју и труд руку мојих, па те укори ноћас.
43Laban mah Jakob khaeah, Hae nongpata hnik loe ka canu ni; hae nawktanawk doeh ka caa ni, hae ih moinawk doeh kai ih ni; na hnuk ih hmuennawk boih doeh kai ih ni; toe vaihniah ka canu hnik hoi nihnik mah sak hoi ih caanawk doeh kawbang maw ka naa thai tih boeh?
43А Лаван одговори Јакову и рече: Ове су кћери моје кћери, и ови су синови моји синови, и ова стока моја стока, и шта год видиш све је моје; па шта бих учинио данас кћерима својим или синовима њиховим које родише?
44To pongah vaihi angzo ah loe, nang hoi kai salakah lokmaihaih to sah si; to lokmaihaih loe nang hoi kai salakah hnukung ah om nasoe, tiah a naa.
44Него хајде да ухватимо веру, ја и ти, да буде сведочанство између мене и тебе.
45To pongah Jakob mah thlung to lak moe, tung ah a thling.
45И Јаков узе камен и утврди га за спомен.
46Jakob mah angmah ih nawkamyanawk khaeah, Thlung to a laksak; nihcae mah thlung to sinh pae o moe, pakhueng o pacoengah, pakhueng ih thlung nuiah buh a caak o.
46И рече Јаков браћи својој; накупите камења. И накупише камења и сложише на гомилу, и једоше на гомили.
47To a hmuen to Laban mah Jegar Sahadutha, tiah ahmin paek; toe Jakob mah loe Galeed, tiah ahmin sak.
47И Лаван га назва Јегар-Сахадут, а Јаков га назва Галед.
48Laban mah, Vaihniah haeah pakhueng ih thlung loe nang hoi kai hnukung ah oh boeh, tiah a naa. To pongah to ahmuen to Galeed, tiah kawk o.
48И рече Лаван: Ова гомила нека буде сведок између мене и тебе данас. Зато се прозва Галед.
49Aihnik loe maeto hoi maeto kangthla ah oh hoi naah doeh, Sithaw mah toep poe nasoe, tiah a thuih pongah, Mizpah, tiah doeh kawk o.
49А прозва се и Миспа, јер рече Лаван: Нека Господ гледа између мене и тебе, кад не узможемо видети један другог.
50Nang mah ka canu hnik hae pacaekthlaek maw, to ai boeh loe ka canu hnik nuiah zu kalah na lak tak ving cadoeh, mi mah doeh aicae hae hnu ai; toe Sithaw loe aihnik salakah hnukung ah oh, tito pahnet hmah, tiah a naa.
50Ако уцвелиш кћери моје и ако узмеш жене преко мојих кћери, неће човек бити између нас него гле Бог сведок између мене и тебе.
51To pacoengah Laban mah Jakob khaeah, Khenah, kai hoi nang salakah sak ih, haeah pakhueng ih thlung hoi tung ah thling ih thlung hae oh.
51И још рече Лаван Јакову: Гледај ову гомилу и гледај овај споменик, који подигох између себе и тебе.
52Haeah tapop ih thlung loe hnukung ah oh moe, haeah thling ih thlung doeh hnukung ah oh; nang nganbawh kana paek hanah, haeah tapop ih thlung hae ka poeng mak ai; nangmah doeh kai nganbawh kana paek hanah, haeah tapop ih thlung hae poeng hmah.
52Сведок је ова гомила и сведок је овај споменик, да ни ја нећу прећи преко ове гомиле к теби ни ти к мени да нећеш прећи преко ове гомиле и споменика овог на зло.
53Abraham Sithaw, Nahor Sithaw, nihnik ampa ih Sithaw mah aihnik salakah lok takroek nasoe, tiah a naa. To pongah Jakob loe ampa Issak mah zit ih Sithaw ih ahmin hoiah lokmaihaih to a sak.
53Бог Аврамов и богови Нахорови, богови оца њиховог, нека суде међу нама. А Јаков се закле страхом оца свог Исака.
54Jakob loe to ih mae nuiah angbawnhaih to sak moe, buhcaak hanah angmah ih nawkamyanawk to kawk; nihcae loe buhcaak o moe, mae nuiah aqum puek oh o.
54И Јаков принесе жртву на гори, и сазва браћу своју на вечеру; и једоше па ноћише на гори.
55Laban loe khawnbang khawnthaw ah angthawk moe, a caanawk hoi a canu hnik to mok pacoengah, nihcae to tahamhoihaih a paek. To pacoengah a ohhaih ahmuen ah amlaem.
55А ујутру рано уста Лаван, и изљуби своју унучад и кћери своје, и благослови их, па отиде, и врати се у своје место.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.