Genesis 43
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Prae thungah khokhahaih nung parai vop.
1Али глад беше врло велика у оној земљи.
2Izip prae thung hoi phawh o ih cang to caak o boih pacoengah ampa mah, nihcae khaeah, Caeh o let ah loe, cang to na qan pae o let raeh, tiah a naa.
2Па кад поједоше жито које беху донели из Мисира, рече им отац: Идите опет, и купите нам мало хране.
3Toe Judah mah anih khaeah, To ih kami mah, Nam nawk na hoi o ai nahaeloe, ka mikhmai nang hnu o thai mak ai, tiah ang thuih boeh.
3А Јуда му проговори и рече: Тврдо нам се зарекао онај човек говорећи: Нећете видети лице моје, ако не буде с вама брат ваш.
4Kam nawk to kaicae hnukah nang zohsak nahaeloe, ka caeh o tathuk moe, cang to kang qan pae o han;
4Ако ћеш пустити с нама брата нашег, ићи ћемо и купићемо ти хране.
5toe anih to nang zosak ai nahaeloe, ka caeh o tathuk mak ai; to kami mah, Nam nawk na hoi o ai nahaeloe, ka mikhmai na hnu o thai mak ai, tiah a thuih boeh, tiah a naa.
5Ако ли нећеш пустити, нећемо ићи, јер нам је рекао онај човек: Нећете видети лице моје, ако не буде с вама брат ваш.
6Israel mah, kai raihaih paek hanah, tikhoe kam nawk oh vop, tiah na thuih o loe? tiah a naa.
6А Израиљ рече: Што ми то зло учинисте и казасте човеку да имате још једног брата?
7Nihcae mah, To kami mah kaimacae kawng hoi imthung takoh kawng, nam pa hing vop maw? Nam nawk kalah oh vop maw? tiah ang dueng; kaicae mah doeh ang dueng ih lok ni ka pathim pae o; nam nawk haeah na hoi o tathuk ah, tiah thui tih tito mi mah maw panoek? tiah a naa.
7А они рекоше: Човек је потанко распитивао за нас и за род наш говорећи: Је ли вам јоште жив отац? Имате ли још браће? А ми му одговорисмо како нас питаше. Јесмо ли могли како знати да ће казати: Доведите брата свог?
8To pacoengah Judah mah ampa Israel khaeah, Kaicae boih, nangmah hoi nawkta to dueh ai, ka hing o thai hanah, nawkta to kai hoi nawnto patoeh ah, kang thawk o moe, ka caeh o roep han boeh, tiah a naa.
8И рече Јуда Израиљу оцу свом: Пусти дете са мном, па ћемо се подигнути и отићи, да останемо живи и не помремо и ми и ти и наша деца.
9Anih to kahoih ah ka khetzawn han hmang; anih to nang khaeah kang zo haih let ai moe, na hmaa ah kang pha haih let ai nahaeloe, ka hing thung zaehaih ka zok han; kai khaeah anih to na suk ah;
9Ја ти се јамчим за њ, из моје га руке ишти; ако ти га не доведем натраг и преда те не ставим, да сам ти крив до века.
10hae tiah pakaahaih om ai nahaeloe, ka caeh o moe, vai hnetto doeh kam laem o han boeh, tiah a naa.
10Да нисмо толико оклевали, до сада бисмо се два пута вратили.
11To naah ampa Israel mah nihcae khaeah, To tiah om nasoe, tiah na poek o nahaeloe, hae tiah sah oh; hae prae thung ih kahoih koek thingthai, tak angnok koi hmuihoih, khoitui zetta, aan ah thuh ih hmuihoih, myrrh, thingthai mu hoi almond mu to phaw oh loe, to kami hanah tangqum ah paek oh.
11Онда рече Израиљ отац њихов: Кад је тако, учините ово: узмите шта најлепше има у овој земљи у своје вреће, и понесите човеку оном дар: мало тамјана и мало меда, мирисавог корења и смирне, урме и бадема.
12Phoisa to kamtlai ah sin pae oh; nangmacae ih dip thungah kaom phoisa to sin oh loe, paek o let ah; anih mah pacaeng pazae moeng mue.
12А новаца понесите двојином, и узмите новце што беху озго у врећама вашим и однесите натраг, може бити да је погрешка.
13Nam nawk hae caeh o haih ah, angthawk oh loe, to kami khaeah caeh o let ah.
13И узмите брата свог, па устаните и идите опет к оном човеку.
14To kami mah to ih nam nawk to prawt moe, Benjamin na hoih o let thai hanah, Thacak Sithaw mah nangcae to tahmen nasoe; kai loe ka caanawk pongah, palungset hoiah ni ka oh han boeh, tiah a naa.
14А Бог Свемогући да вам да да нађете милост у оног човека, да вам пусти брата вашег другог и Венијамина; ако ли останем без деце, нек останем без деце.
15To pongah nihcae mah tangqum hoi phoisa to kamtlai ah sin o moe, Benjamin doeh caeh o haih; angthawk o moe, Izip prae ah caeh o tathuk pacoengah, Joseph hmaa ah angdoet o.
15Тада узевши даре и новаца двојином, узевши и Венијамина, подигоше се и отидоше у Мисир, и изађоше пред Јосифа.
16Nihcae salakah kaom Benjamin to Joseph mah hnuk naah, angmah ih im khenzawnkung khaeah, Hae kaminawk hae ka im ah caeh haih ah, maitaw maeto bop oh loe, buh raenghhaih to sah ah; athun naah nihcae hoi nawnto buh ka caak han, tiah a naa.
16А Јосиф кад виде с њима Венијамина, рече човеку који управљаше кућом његовом: Одведи ове људе у кућу, па накољи меса и зготови, јер ће у подне са мном јести ови људи.
17Joseph mah thuih ih lok baktih toengah to kami mah sak pae, nihcae to Joseph im ah caeh haih.
17И учини човек како Јосиф рече, и уведе људе у кућу Јосифову.
18Joseph im ah a caeh haih pongah nihcae loe tasoeh o, canghni cang qan han a caeh o tangsuek naah aicae dip thungah phoisa oh let pongah ni, im ah ang caeh haih boeh; aicae hae na bop ueloe, nganbawh kana na paek tih boeh, tamna ah suek pacoengah, aicae ih laa hrangnawk doeh laa boih tih boeh, tiah a poek o.
18А они се бојаху кад их човек вођаше у кућу Јосифову, и рекоше: За новце који пре беху метнути у вреће наше води нас, докле смисли како ће нас окривити, да нас зароби и узме наше магарце.
19To pongah Joseph im toepkung khaeah caeh o moe, thok taengah anih khaeah lokthuih pae o.
19Па приступивши к човеку који управљаше кућом Јосифовом, проговорише му на вратима кућним,
20Nihcae mah, Aw angraeng, kaicae loe canghniah haeah cang qan han kang zoh o vai boeh.
20и рекоше: Чуј, господару; дошли смо били и пре, и куписмо хране;
21Ataihaih im ka phak o naah, dip to ka paongh o, to naah kaimacae ih dip thungah phoisa tabu angmah toengroeng ah ka hnuk o let; to pongah vaihi kang sin o let.
21па кад дођосмо у једну гостионицу и отворисмо вреће, а то новци сваког нас беху озго у врећи његовој, новци наши на меру; и ево смо их донели натраг;
22Cang qan hanah kalah phoisa doeh ka sin o let; mi mah maw kaicae ih dip thungah phoisa pacaeng, tito ka panoek o ai, tiah naa o.
22а друге смо новце донели да купимо хране; не знамо ко нам метну новце наше у вреће.
23Anih mah, Lunghoihta hoiah om oh, mawn o hmah; nangcae ih Sithaw, nangcae ampa ih Sithaw mah ni nangcae ih dip thungah phoisa to ang pacaengh pae; nangcae ih phoisa loe ka hnuk bae, tiah a naa. To pacoengah anih mah Simeon to nihcae khaeah caeh haih.
23А он им рече: Будите мирни, не бојте се; Бог ваш и Бог оца вашег метнуо је благо у вреће ваше; новци су ваши били у мене. И изведе им Симеуна.
24Im toepkung mah nihcae to Joseph im ah caeh haih, khok amsaeh han tui a paek moe, laa hrangnawk doeh rawkcak pacah.
24И уведе их човек у кућу Јосифову, и донесе им воде те опраше ноге, и магарцима њиховим положи.
25To ah buhcaak han oh, tiah a thaih o pongah, Joseph athun buhcaak han angzoh naah tangqum hae paek si, tiah a thuih o moe, tangqumnawk to pathok o.
25И приправише дар чекајући докле дође Јосиф у подне, јер чуше да ће они онде јести.
26Joseph im ah amlaem naah, a sinh o ih tangqum to imthung ah Joseph han paek o moe, a hmaa ah long ah akuep pae o.
26И кад Јосиф дође кући, изнесоше му дар који имаху код себе, и поклонише му се до земље.
27Ngan na tui o maw? Nang thuih o ih nam pa mitong loe ngantui maw? A hing vop maw? tiah a dueng.
27А он их запита како су, и рече: Како је отац ваш стари, за кога ми говористе? Је ли јоште жив?
28Nihcae mah, Na tamna kaicae ampa loe hing vop, ngan doeh tui vop bae, tiah a naa o; to pacoengah a hmaa ah akuep o moe, khingyahaih paek o.
28А они рекоше: Добро је слуга твој, отац наш; још је жив. И поклонише му се.
29A khet naah amno ih capa, amnawk Benjamin to a hnuk, Anih loe nang thuih o ih, nam nawk asoi koek maw? tiah a naa. Sithaw mah na tahmen nasoe, ka capa, tiah a naa.
29А он погледавши виде Венијамина брата свог, сина матере своје, и рече: Је ли вам то најмлађи брат ваш за ког ми говористе? И рече: Бог да ти буде милостив, синко!
30Amnawk nuiah palungset pongah, qahhaih ahmuen pakrong hanah karangah a caeh ving; angmah ih imthung ah a caeh moe, to ah a qah.
30А Јосифу гораше срце од љубави према брату свом, те брже потражи где ће плакати, и ушавши у једну собу плака онде.
31Mikhmai pathlak pacoengah, angzoh let, qah amsumh pacoengah, Buhcaak hanah patoemh oh, tiah a naa.
31После умив се изађе, и устежући се рече: Дајте јело.
32Angmabueng caak hanah buh to patoemh pae o, anih ih nawkamyanawk caak hanah doeh ahmuen kalah ah buh to patoem pae o; anih hoi nawnto buhcaa Izip kaminawk hanah doeh buh to patoem pae o toeng; Izip kaminawk hanah panuet thoh pongah, Izip kaminawk loe Hebru kaminawk hoi nawnto buhcaa o ai.
32И донесоше њему најпосле и Мисирцима који обедоваху у њега, јер не могаху Мисирци јести с Јеврејима, јер је то нечисто Мисирцима.
33Nawkamyanawk loe kacoeh koek hoi kanawk koek khoek to, angmacae ih saning baktih toengah Joseph hmaa ah anghnut o; nihcae loe maeto hoi maeto ang khet o moe, dawnrai o.
33А сеђаху пред њим старији по старештву свом а млађи по младости својој. И згледаху се од чуда.
34Joseph mah nihcae caak hanah buh pazet naah, Benjamin to kalah kaminawk pongah alet pangato kamtlai ah a paek; nihcae loe naek o moe, anih hoi nawnto kanawm ah oh o.
34И узимајући јела испред себе слаше њима, и Венијамину допаде пет пута више него другима. И пише и напише се с њим.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.