Genesis 2
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1To tiah van hoi long, to ah kaom hmuennawk boih to a sak pacoeng.
1Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.
2Ni sarihto naah loe Sithaw mah a sak ih tok to pacoengh, to pongah ni sarihto naah loe a toksakhaih boih thung hoiah anghak.
2И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини;
3A sak ih tok boih thung hoiah Sithaw anghakhaih niah oh pongah, sarihto ni to Sithaw mah tahamhoihaih paek moe, ciimcaisak.
3и благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини.
4Angraeng Sithaw mah van hoi long sak na niah, van hoi long sakhaih kawngnawk loe hae tiah oh.
4То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,
5Angraeng Sithaw mah long nuiah kho angzosak ai pongah, long ah thingkung to om ai, aan doeh amprawk ai; long ah toksah kami doeh om ai.
5И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,
6Toe long thung hoiah tui to tacawt pongah, long to tui mah duksak boih.
6али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.
7Angraeng Sithaw mah long ih maiphu hoiah kami to sak moe, anih ih hnahkhaw thungah hinghaih takhi to uengh pae; to naah hinghaih tawn kami ah angcoeng.
7А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.
8Angraeng Sithaw mah ni angyae bang ih Eden ah takha maeto sak; to ah a sak ih kami to a suek.
8И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи.
9Angraeng Sithaw mah to long thung hoiah khet kahoih, caak kahoih thingkung congca to amprawksak; hinghaih thingkung hoi kasae kahoih panoekhaih thingkung doeh takha um ah oh.
9И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.
10Takha tui paek hanah Eden takha thung hoiah vapui maeto longh; to ahmuen hoiah ampraek moe, vapui sip palito ah angphae.
10А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се делише у четири реке.
11Hmaloe koek ih ahmin loe Pishon; to vapui loe sui ohhaih, Havilah prae thung boih ah longh.
11Једној је име Фисон, она тече око целе земље евилске, а онде има злата,
12To prae thung ih sui loe hoih; to ah loe bdellium hmuihoih thing hoi onyx thlungnawk doeh tacawt.
12и злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха.
13Hnetto haih vapui ahmin loe Gihon; to vapui loe Ethiopia prae thung boih ah longh.
13А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске.
14Thumto haih vapui ahmin loe Hiddekel; to loe Assyria prae ni angyae bangah longh. Palito haih vapui loe Euphrates.
14А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат.
15Eden takha to khetzawn moe, to ah toksak hanah, Angraeng mah kami to lak moe, takha thungah anih to suek.
15И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.
16Angraeng Sithaw mah kami khaeah, Takha thungah kaom thingkung hoi tacawt athaihnawk boih to na caak thaih;
16И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту;
17toe kasae kahoih panoekhaih thingthai loe na caa mak ai; na caak niah na dueh tangtang tih, tiah lokpaek.
17али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.
18Angraeng Sithaw mah, Kami loe angmabueng oh han hoih ai; anih han kamcuk bomkung maeto ka sak pae han, tiah thuih.
18И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему.
19Angraeng Sithaw mah long hoiah sak ih taw ih moinawk boih, van ih tavaanawk boih to khetzawn moe, ahmin phui hanah, Adam khaeah sinh pae; kahing moi loe, Adam mah sak ih ahmin baktih toengah ahmin tawnh o boih.
19Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;
20Adam mah moinawk, van ih tavaanawk hoi taw ih moinawk boih to ahmin sak; toe Adam loe angmah hoi kamcuk bomkung to tawn ai.
20и Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.
21Angraeng Sithaw mah Adam to iih angmuetsak parai pongah, anih loe iih; anih ih panak huh maeto a lak pae, a lak ih ahmuen ah ngan to pacong pae let.
21И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом;
22Angraeng Sithaw mah kami khae hoi lak ih, panak huh hoiah nongpata to sak moe, anih to nongpa khaeah a caeh haih.
22и Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.
23Adam mah, Hae loe ka huhnawk thung ih ahuh, ka ngan thung ih ngan ah oh; anih loe Nongpa thung hoiah lak ah oh pongah, Nongpata, tiah kawk han oh, tiah thuih.
23А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека.
24To pongah nongpa mah ampa hoi amno to caehtaak ueloe, a zu to la tih, to naah nihnik loe takpum maeto ah om hoi tih.
24Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.
25Nongpa hoi a zu loe bangkrai ah oh hoi, toe azathaih tawn hoi ai.
25А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.