Suencuek 2
Baibal Olcim (Matupi Chin)Translation
Baibal Olcim (Matupi Chin)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Te tlam te vaan rhoek khaw, diklai khaw, amih kah caempuei boeih khaw a coeng.
1Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.
2Pathen loh amah kah a bi saii te hnin rhih neh a coeng tih a hnin rhih vaengah a bibi saii boeih te a duem tak.
2И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини;
3Te phoeiah Pathen loh a rhih khohnin te yoethen a paek tih te te a ciim. Te vaengah Pathen tah saii ham a suen a bibi boeih lamloh duem.
3и благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини.
4He tah BOEIPA Pathen loh diklai neh vaan a saii tue ah a suen vaan neh diklai kah a rhuirhong ni.
4То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,
5Te vaengah BOEIPA Pathen loh diklai la kho a tlan sak hlan dongah kohong kah tangpuem boeih khaw diklai ah poe hlan. Te dongah lohma kah baelhing boeih daih hlan tih lo tawn ham hlang ana om pawh.
5И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,
6Tedae diklai lamkah tuihu ha thoeng tih diklai hman boeih a suep.
6али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.
7Te phoeiah BOEIPA Pathen loh diklai lamkah laipi te hlang la a hlinsai. Te phoeiah hingnah hiil te a hnarhong ah a ueng pah tih aka hing tongpa hinglu la coeng.
7А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.
8Te dongah BOEIPA Pathen loh khothoeng kah Eden ah dum a hlo tih a hlang saii te a khueh.
8И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи.
9BOEIPA Pathen loh diklai lamkah thing mueimae then neh caak then boeih te a poe sak tih dum kah laklung ah hingnah thing neh a thae a then mingnah thing om.
9И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.
10Te vaengah dum aka suep ham Eden lamkah tuiva long tih te lamkah a phih uh vaengah tuisae pali la coeng.
10А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се делише у четири реке.
11Lamhma kah a ming tah Pishon tih sui aka om Havilah khohmuen tom la a ken.
11Једној је име Фисон, она тече око целе земље евилске, а онде има злата,
12Te khohmuen kah sui tah then tih thingpi neh oitha lungto khaw pahoi om.
12и злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха.
13Te phoeiah tuiva pabae kah a ming tah Khusah khohmuen boeih aka hil Gihon ni.
13А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске.
14Te phoeiah tuiva a pathum kah ming tah khothoeng Assyria la aka long Khiddekel ni. Tuiva a pali nah tetah Perath ni.
14А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат.
15Te phoeiah BOEIPA Pathen loh hlang te a loh tih Eden dum ah thotat ham neh dum aka hung ham a khueh.
15И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.
16Te dongah BOEIPA Pathen loh hlang taengah a uen tih, “Dum kah thingkung boeih te caak la ca.
16И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту;
17Tedae a then neh a thae mingnah thingkung lamkah te ca boeh. Te te na caak hnin vaeng lamloh na duek rhoe na duek ni,” a ti nah.
17али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.
18Te vaengah BOEIPA Pathen loh, “Hlang he amah bueng tah om ham then pawh anih ham amah neh a naii uh la bomkung ka saii ni,” a ti.
18И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему.
19Te dongah BOEIPA Pathen loh diklai lamkah, a hlin a sai kohong mulhing boeih neh vaan kah vaa boeih soah metla a khue te hmuh ham khaw, hlang loh a khue boeih te tah mulhing hinglu ming la om sak ham khaw, hlang taengla a khuen.
19Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;
20Te dongah hlang loh rhamsa boeih khaw, vaan kah vaa te khaw, kohong kah mulhing khaw, ming a paek dae Adam neh aka tiing la bomkung hmu pawh.
20и Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.
21Te dongah BOEIPA Pathen loh tongpa te muelh a ih sak. A ih vaengah a vaerhuh pakhat te a loh pah phoeiah a pumsa kah a hma te tloep a saibawn sak.
21И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом;
22Te phoeiah BOEIPA Pathen loh tongpa lamkah a loh vaerhuh te huta la a saii tih tongpa taengla a khuen.
22и Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.
23Te vaengah tongpa loh, “Tahae kah he ka rhuh lamkah ka rhuh, ka saa lamkah ka saa ni. Anih he tongpa lamkah a loh dongah huta tila ka khue ni,” a ti
23А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека.
24Te dongah tongpa loh a napa neh a manu te a toeng ni. Te phoeiah a yuu taengla khoem uh vetih pumsa pakhat la om rhoi ni.
24Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.
25Te vaengah tongpa neh a yuu tah pumtling la om rhoi dae yak rhoi pawh.
25А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.