Genèse 2
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ainsi furent achevés les cieux et la terre, et toute leur armée.
1Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.
2Dieu acheva au septième jour son œuvre, qu’il avait faite: et il se reposa au septième jour de toute son œuvre, qu’il avait faite.
2И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини;
3Dieu bénit le septième jour, et il le sanctifia, parce qu’en ce jour il se reposa de toute son œuvre qu’il avait créée en la faisant.
3и благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини.
4Voici les origines des cieux et de la terre, quand ils furent créés. Lorsque l’Éternel Dieu fit une terre et des cieux,
4То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,
5aucun arbuste des champs n’était encore sur la terre, et aucune herbe des champs ne germait encore: car l’Éternel Dieu n’avait pas fait pleuvoir sur la terre, et il n’y avait point d’homme pour cultiver le sol.
5И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,
6Mais une vapeur s’éleva de la terre, et arrosa toute la surface du sol.
6али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.
7L’Éternel Dieu forma l’homme de la poussière de la terre, il souffla dans ses narines un souffle de vie et l’homme devint un être vivant.
7А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.
8Puis l’Éternel Dieu planta un jardin en Éden, du côté de l’orient, et il y mit l’homme qu’il avait formé.
8И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи.
9L’Éternel Dieu fit pousser du sol des arbres de toute espèce, agréables à voir et bons à manger, et l’arbre de la vie au milieu du jardin, et l’arbre de la connaissance du bien et du mal.
9И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.
10Un fleuve sortait d’Éden pour arroser le jardin, et de là il se divisait en quatre bras.
10А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се делише у четири реке.
11Le nom du premier est Pischon; c’est celui qui entoure tout le pays de Havila, où se trouve l’or.
11Једној је име Фисон, она тече око целе земље евилске, а онде има злата,
12L’or de ce pays est pur; on y trouve aussi le bdellium et la pierre d’onyx.
12и злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха.
13Le nom du second fleuve est Guihon; c’est celui qui entoure tout le pays de Cusch.
13А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске.
14Le nom du troisième est Hiddékel; c’est celui qui coule à l’orient de l’Assyrie. Le quatrième fleuve, c’est l’Euphrate.
14А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат.
15L’Éternel Dieu prit l’homme, et le plaça dans le jardin d’Éden pour le cultiver et pour le garder.
15И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.
16L’Éternel Dieu donna cet ordre à l’homme: Tu pourras manger de tous les arbres du jardin;
16И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту;
17mais tu ne mangeras pas de l’arbre de la connaissance du bien et du mal, car le jour où tu en mangeras, tu mourras.
17али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.
18L’Éternel Dieu dit: Il n’est pas bon que l’homme soit seul; je lui ferai une aide semblable à lui.
18И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему.
19L’Éternel Dieu forma de la terre tous les animaux des champs et tous les oiseaux du ciel, et il les fit venir vers l’homme, pour voir comment il les appellerait, et afin que tout être vivant portât le nom que lui donnerait l’homme.
19Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;
20Et l’homme donna des noms à tout le bétail, aux oiseaux du ciel et à tous les animaux des champs; mais, pour l’homme, il ne trouva point d’aide semblable à lui.
20и Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.
21Alors l’Éternel Dieu fit tomber un profond sommeil sur l’homme, qui s’endormit; il prit une de ses côtes, et referma la chair à sa place.
21И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом;
22L’Éternel Dieu forma une femme de la côte qu’il avait prise de l’homme, et il l’amena vers l’homme.
22и Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.
23Et l’homme dit: Voici cette fois celle qui est os de mes os et chair de ma chair! On l’appellera femme, parce qu’elle a été prise de l’homme.
23А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека.
24C’est pourquoi l’homme quittera son père et sa mère, et s’attachera à sa femme, et ils deviendront une seule chair.
24Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.
25L’homme et sa femme étaient tous deux nus, et ils n’en avaient point honte.
25А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.