Suencuek 48
Baibal Olcim (Matupi Chin)Translation
Baibal Olcim (Matupi Chin)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Tedae hekah olka a om phoeiah Joseph la, “Na pa te nue coeng ne,” a ti na uh hatah a ca rhoi Manasseh neh Ephraim te a caeh puei .
1После јавише Јосифу: Ено, отац ти је болестан. А он поведе са собом два сина своја, Манасију и Јефрема.
2Te vaengah Jakob la, “Na capa Joseph nang taengla ha pawk ke,” a ti nah tih a puen pah vaengah Isreal khaw thaa a huel tih baiphaih dongah ngol.
2И јавише Јакову и рекоше: Ево син твој Јосиф иде к теби. А Израиљ се окрепи, те седе на постељи својој.
3Te phoeiah Jakob loh Joseph la, “Pathen Tlungthang loh Kanaan kho kah Luz ah kai taengla ha phoe tih kai yoethen m'paek vaengah,
3И рече Јаков Јосифу: Бог Свемогући јави се мени у Лузу у земљи хананској, и благослови ме;
4kai taengah, “Kamah loh nang kam pungtai sak vetih kam ping sak vaengah pilnam hlangping la kan khueh ni. Khohmuen he khaw nang hnukah na tiingan taengah kumhal khohut la ka paek ni, ' a ti.
4и рече ми: Учинићу те да нарастеш и намножиш се; и учинићу од тебе мноштво народа, и даћу земљу ову семену твом након тебе да је њихова до века.
5Te dongah nang taengah Egypt la ka pawk hlankah, nang loh Egypt kho kah na cun, na ca rhoi te, kai kah ni. Ephraim neh Manasseh khaw Reuben neh Simeon bangla kamah ca boeiloeih ni.
5Сада дакле два сина твоја, што ти се родише у земљи мисирској пре него дођох к теби у Мисир, моји су, Јефрем и Манасија као Рувим и Симеун нека буду моји.
6Tedae amih rhoi phoeikah na sak na pacaboeina te tah namah ham om saeh lamtah a maya rhoi kah a ming neh a rho te thui thil saeh.
6А деца коју родиш после њих, нека буду твоја и нека се по имену браће своје зову у наследству свом.
7Kai khaw Paddan lamkah ka bal vaengah kamah taengkah Rakhel loh Kanaan kho kah longpueng ah duek. Te vaengah Epharath la caeh ham khaw kho te a lak om pueng. Te dongah anih te Bethlehem Epharath long ah pahoi ka up,” a ti nah.
7Јер кад се вратих из Падана, умре ми Рахиља у земљи хананској на путу, кад беше још мало до Ефрате; и погребох је на путу у Ефрату, а то је Витлејем.
8Te phoeiah Israel loh Joseph ca rhoi te a sawt tih, “Amih rhoi he ulae?,” a ti nah.
8А виде Израиљ синове Јосифове, рече: Ко су ови?
9Te dongah Joseph loh a napa te, “Amih rhoi he Pathen loh he rhoek ah kai ham a khueh ka ca rhoi ni,” a ti nah. Te dongah, “Kai taengla han khuen rhoi lamtah yoethen ka pae rhoi pawn ni,” a ti nah.
9А Јосиф рече оцу свом: Моји синови, које ми Бог даде овде. А он рече: Доведи их к мени, да их благословим.
10Israel mik khaw kum loh a talh tih a hmuh hamla noeng voel pawh. Te dongah camoe rhoi te a taengla a thoeih pah. Te vaengah amih rhoi te a mok tih a kop.
10А очи беху Израиљу отежале од старости, те не могаше добро видети. А кад му их приведе, целива их и загрли.
11Te vaengah Israel loh Joseph te, “Nang kah maelhmai hmuh ham pataeng ka thangthui voel pawt dae na ca rhoek khaw Pathen loh kai n'tueng coeng he,” a ti nah.
11И рече Израиљ Јосифу: Нисам мислио да ћу видети лице твоје; а гле, Бог ми даде да видим и пород твој.
12Te phoeiah Joseph loh a napa khuklu dong kah a ca rhoi te a loh tih a tal neh diklai la bakop.
12А Јосиф одмаче их од колена његових и поклони се лицем до земље.
13Tedae Joseph loh camoe rhoi te a khuen. Isreal kah banvoei benla khueh ham amah kah bantang kut dongah Ephraim, Isreal kah bantang benla a banvoei kut dongah Manasseh a mawt tih thoeih phai.
13Па их узе Јосиф обојицу, Јефрема себи с десне стране а Израиљу с леве, Манасију пак себи с леве стране а Израиљу с десне; и тако их примаче к њему.
14Tedae Israel taengah a pha vaengah a noe Ephraim kah a lu vik te bantang kut a tloeng thil. Manasseh te a caming daeta a kut a cungvaeh tih Manasseh kah lu dongah banvoei kut a tloeng.
14А Израиљ пруживши десну руку своју метну је на главу Јефрему млађем, а леву на главу Манасији, тако наместивши руке навлаш, ако и јесте Манасија био првенац.
15Te phoeiah Joseph te yoethen a paek tih, “A pa rhoek Abraham neh Isaak hmai ah aka caeh puei Pathen, tahae khohnin due ka hingnah boeih neh kai aka dawn Pathen,
15И благослови Јосифа говорећи: Бог, коме су свагда угађали оци моји Аврам и Исак, Бог, који ме је хранио од како сам постао до данашњег дана,
16Yoethaenah cungkuem lamkah kai aka tlan puencawn loh camoe rhoi he yoethenpae saeh lamtah, kai ming khaw, a pa Abraham neh Isaak ming khaw amih rhoi dongah phuk thil saeh. Diklai hman ah pungtai rhoi saeh lamtah ping rhoi saeh,” a ti nah.
16Анђео, који ме је избављао од сваког зла, да благослови децу ову, и да се по мом имену и по имену отаца мојих Аврама и Исака прозову, и да се као рибе намноже на земљи!
17Tedae Ephraim kah a lu ah a napa loh bantang kut a tloeng te Joseph loh a hmuh vaengah a mik lolh tih Ephraim lu dong lamkah Manasseh kah lu dong la thoeih ham a napa kut te a doek pah tih,
17А Јосиф кад виде где отац метну десну руку своју на главу Јефрему, не би му мило, па ухвати за руку оца свог да је премести с главе Јефремове на главу Манасијину.
18Joseph loh a napa la, “A pa tlam moenih, anih caming kah a lu dongah na bantang kut tloeng saw ,” a ti nah.
18И рече Јосиф оцу свом: Не тако, оче; ово је првенац, метни десницу њему на главу.
19Tedae a napa loh a aal tih, “Ka ca ka ming, anih he pilnam la a om khaw ka ming. Te dongah anih khaw rhoeng ni. Tedae a mana a noe he anih lakah rhoeng vetih a tiingan te namtom hlangping la om ni,” a ti nah.
19Али отац његов не хте, него рече: Знам, сине, знам; и од њега ће постати народ, и он ће бити велик; али ће млађи брат његов бити већи од њега, и семе ће његово бити велико мноштво народа.
20Tekah khohnin ah amih rhoi te yoethen a paek hatah, “Nang rhang neh Pathen loh Isreal te a yoethen sak saeh, nang he Ephraim neh Manasseh bangla khueh saeh,” a ti nah tih Manasseh hmai ah Ephraim a khueh.
20И благослови их у онај дан и рече: Тобом ће Израиљ благосиљати говорећи: Бог да те учини као Јефрема и као Манасију. Тако постави Јефрема пред Манасију.
21Te phoeiah Israel loh Joseph la, “Kai ka duek cakhaw nang taengah Pathen om vetih na pa kho la nang n'khuen bit ni ne.
21После рече Израиљ Јосифу: Ево ја ћу скоро умрети; али ће Бог бити с вама и одвешће вас опет у земљу отаца ваших.
22Te dongah kamah loh Amori kut lamkah cunghang palaa neh ka lat khokong pakhat te na manuca rhoek kah a soah nang kan paek thil,” a ti nah.
22И ја ти дајем један део више него браћи твојој, који узех из руку аморејских мачем својим и луком својим.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.