Genesis 19
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Van kami hnik loe duembang ah Sodom vangpui ah angzoh hoi; to naah Lot loe Sodom vangpui khongkha ah anghnut; Lot mah nihnik to hnuk hanah angthawk moe, mikhmai long ah kuep tathuk.
1А увече дођоше два анђела у Содом; а Лот сеђаше на вратима содомским; и кад их угледа, устаде те их срете, и поклони се лицем до земље,
2Anih mah, Khenah, ka Angraeng hnik, vaihi na tamna im ah angzo hoi ah; khok amsae hoih loe, duem to iip hoi ah; khawnbang khawnthaw ah angthawk hoih loe caeh hoih, tiah a naa. Nihnik mah, To tih na ai, Kaihnik loe qum puek loklam ah ka oh hoi han, tiah a naa.
2и рече: Ходите, господо, у кућу слуге свог, и преноћите и оперите ноге своје; па сутра рано кад устанете пођите својим путем. А они рекоше: Не, него ћемо преноћити на улици.
3Toe anih mah pacae khruek pongah, anih hnuk ah bang hoi moe, anih imthung ah akun hoi; nihnik hanah caak koi, taeh thuh ai ih takaw to patoem pae moe, a caak hoi.
3Али он навали на њих, те се увратише к њему и уђоше у кућу његову, и он их угости, и испече хлебова пресних, и једоше.
4Toe nihnik iip hoi ai naah, Sodom vangpui thung ih kaminawk, thendoeng hoi mitongnawk, ahmuen kruek ih kaminawk mah, im to takui o khoep.
4И још не беху легли, а грађани Содомљани слегоше се око куће, старо и младо, сав народ са свих крајева,
5Nihcae mah Lot to kawk o moe, anih khaeah, Vai qum ah na im ah katoem nongpanawk loe naa ah maw oh o? Kaicae khaeah na patoeh ah, ka zae o haih han vop, tiah a naa o.
5и викаху Лота и говораху му: Где су људи што дођоше синоћ к теби? Изведи их к нама да их познамо.
6Lot loe nihcae khaeah tasa bang ah caeh moe, a hnuk bang ih thok to khah pacoengah,
6А Лот изиђе к њима пред врата затворивши врата за собом,
7nihcae khaeah, Nawkamyanawk, tahmenhaih hoi to baktih kasae hmuen to sah o hmah.
7и рече им: Немојте, браћо, чинити зла.
8Khenah, nongpa hoi iip vai ai canu hnetto ka tawnh; nihnik to nangcae khaeah kang zoh haih han, na koeh o ih baktiah sah oh; toe hae kami hnik loe kawbang doeh sah o hmah; nihnik loe ka imphu tlim ah kabuep angvin ni, tiah a naa.
8Ево имам две кћери, које још не познаше човека; њих ћу вам извести, па чините с њима шта вам је воља; само не дирајте у ове људе, јер су зато ушли под мој кров.
9Nihcae mah, Hnuk angnawn ah, tiah naa o. To pacoengah nihcae mah, Nang loe hae ah angvin ah ni nang zoh, toe vaihi loe lokcaekkung ah oh han na koeh; nihnik pong kanung kue ah nangmah to kang sak o lat han, tiah a naa o. Lot to hmaang o moe, thok to phraek hanah a caeh o.
9А они рекоше: Ходи амо. Па онда рекоше: Овај је сам дошао амо да живи као дошљак, па још хоће да нам суди; сад ћемо теби учинити горе него њима. Па навалише јако на човека, на Лота, и стадоше истављати врата.
10Toe van kami hnik loe ban payangh hoi moe, Lot to imthung ah zaeh hoi pacoengah, thok to khah hoi khoep.
10А она два човека дигоше руке, и увукоше Лота себи у кућу, и затворише врата.
11Nihnik mah kathoeng kalen tih ai, thok taengah kaom, kaminawk to mikmaengsak boih pongah, nihcae loe thok pakrong naah angpho o.
11А људе што беху пред вратима кућним уједанпут ослепише од најмањег до највећег, те не могаху наћи врата.
12To ih kami hnik mah Lot khaeah, Hae ahmuen ah na imthung takoh kaminawk oh o vop maw? Vangpui thung kaom, na canu ih sava, na capanawk, na canunawk to hae ahmuen hoi tacawt haih boih lai ah.
12Тада она два човека рекоше Лоту: Ако имаш овде још кога свог, или зета или сина или кћер, или кога год свог у овом граду, гледај нек иду одавде;
13Hae ahmuen hae ka phraek hoi han boeh; hae ih kaminawk hanghaih lok Angraeng ih naa ah koi sut boeh pongah, hae vangpui hae phraek hanah ang patoeh boeh, tiah a naa.
13јер хоћемо да затремо место ово, јер је вика њихова велика пред Господом, па нас посла Господ да га затремо.
14To pongah Lot loe tacawt moe, a canu kazu haih, a canu ih sava khaeah, Angthawk ah loe, hae ahmuen hoiah tacawt hoi lai ah; Angraeng mah hae vangpui hae phrae tih boeh, tiah a naa. Toe a canu ih sava hnik mah loe tamhnuilok thuih rumram ih lok tok mue, tiah a poek hoi.
14И изиђе Лот, и каза зетовима својим, за које хтеде дати кћери своје, и рече им: Устајте, идите из места овог, јер ће сада затрти Господ град овај. Али се зетовима његовим учини да се шали.
15Khodai naah loe, van kami hnik mah Lot khaeah, Karangah angthawk ah loe, hae ah kaom na zu hoi na canu hnik to kawk ah; to tih ai nahaeloe hae vangpui zaehaih mah na pha thuih moeng tih, tiah a naa.
15А кад зора забеле, навалише анђели на Лота говорећи: Устани, узми жену своју, и две кћери своје које су ту, да не погинеш у безакоњу града тог.
16Angtawt hnung parai pongah, Angraeng mah nihcae to tahmen, to naah van kami hnik mah Lot ih ban, a zu hoi a canu hnik ih ban to patawnh pae, vangpui tasa bang khoek to zaeh moe, caeh haih.
16А он се стаде шчињати, те људи узеше за руку њега и жену његову и две кћери његове, јер га беше жао Господу и изведоше га и пустише га иза града.
17Nihcae to vangpui tasa bang khoek to zaeh pacoengah loe anih mah, Na hing o hanah cawn oh, hnukbang angqoi o hmah loe, azawn ah doeh anghak o hmah, mae nuiah cawn oh; to tih ai nahaeloe na dueh o moeng tih, tiah a naa.
17И кад их изведоше напоље, рече један: Избави душу своју и не обзири се натраг и у целој овој равни да ниси стао; бежи на оно брдо да не погинеш.
18Toe Lot mah nihnik khaeah, Aw, ka angraeng, to tih na ai ni;
18А Лот им рече: Немој, Господе!
19khenah, vaihi na tamna kai loe mikcuk naakrak ah ka oh pongah, nang tahmenhaih amtuengsak moe, ka hinghaih nang pathlung boeh; toe mae ah loe ka cawn thai ai; sethaih maeto ka tongh ueloe, ka dueh moeng tih.
19Гле, слуга твој нађе милост пред Тобом, и милост је Твоја превелика коју ми учини сачувавши ми живот; али не могу утећи на брдо да ме не стигне зло и не погинем.
20Khenah, vaihi cawnhhaih kanghnai daek ah vangpui tetta maeto oh, to ih vangpui tetta ah na cawnsak ah; (to vangpui loe tetta na ai maw?) to ah ka cawnh nahaeloe ka hinghaih loih tih, tiah a naa.
20Ено град близу; онамо се може утећи, а мали је; да бежимо онамо; та мали је, те ћу остати жив.
21Anih mah, khenah, nang thuih ih lok to ka tapom, nang hnik ih baktih toengah, to vangpui to ka phrae mak ai.
21А он му рече: Ето послушаћу те и зато, и нећу затрти града, за који рече.
22Toe to ah karangah cawn ah, to ahmuen na pha ai karoek to tidoeh ka sah thai mak ai, tiah a naa. To pongah to vangpui to Zoar, tiah ahmin sak.
22Брже бежи онамо; јер не могу чинити ништа док не стигнеш онамо. Зато се прозва онај град Сигор.
23Zoar vangpui thungah Lot akun naah loe, long nuiah ni tacawt boeh.
23И кад сунце ограну по земљи, Лот дође у Сигор.
24To naah Angraeng mah van bang hoiah kaat hmai hoi kangqong hmai to Sodom hoi Gomorrah vangpui nuiah khotui baktiah angzohsak.
24Тада пусти Господ на Содом и на Гомор од Господа с неба дажд од сумпора и огња,
25To vangpuinawk hoi nawnto azawn boih, vangpui thungah kaom kaminawk boih, long ah kamprawk akungnawk to amro boih.
25и затре оне градове и сву ону раван, и све људе у градовима и род земаљски.
26Toe Lot zu loe hnukbang ah angqoi pongah, paloi tungah angcoeng ving.
26Али жена Лотова беше се обазрела идући за њим, и поста слан камен.
27Abraham loe khawnbang khawnthaw ah angthawk moe, Angraeng hmaa ah angdoethaih ahmuen ah caeh;
27А сутрадан рано уставши Аврам, отиде на место где је стајао пред Господом;
28Sodom hoi Gomorrah, azawn boih to doeng tathuk; khenah, hmaitikhaih ahmuen ih hmaikhue baktiah prae thung boih ah tacawt hmaikhue to a hnuk.
28и погледа на Содом и Гомор и сву околину по оној равни, и угледа, а то се дизаше дим од земље као дим из пећи.
29Angraeng mah azawn ih vangpuinawk to phraek naah, Sithaw mah Abraham to pahnet ai, Lot ohhaih vangpui to phraek han oh naah doeh, kamro vangpui thung hoiah Lot to a loihsak.
29Али кад Бог затираше градове у оној равни, опомену се Бог Аврама, и изведе Лота из пропасти кад затре градове где живеше Лот.
30Lot loe Zoar vangpui thungah oh han zit pongah, Zoar vangpui thung hoiah tacawt moe, a canu hnik hoi nawnto mae nuiah khosak; a canu hnik hoi nawnto thlung khaw thungah oh.
30А Лот отиде из Сигора и стани се на оном брду с две кћери своје, јер се бојаше остати у Сигору; и живеше у пећини с две кћери своје.
31Nito naah loe a canu kacoeh mah, a canu kanawk khaeah, Aihnik ampa loe mitong boeh, long pum ah aihnik iih haih han angzo nongpa maeto doeh om ai boeh.
31А старија рече млађој: Наш је отац стар, а нема никога на земљи да дође к нама, као што је обичај по свој земљи.
32Pa ih atii anghmat han ai ah, aihnik ampa to misurtui naesak si loe, anih to iip haih si, tiah a naa.
32Хајде да дамо оцу вина нека се опије, па да легнемо с њим, еда бисмо сачувале семе оцу свом.
33To na aqum ah ampa to misurtui panaek hoi moe, canu kacoeh mah ampa to iih haih; a canu mah natuek naah maw iih haih moe, natuek naah maw angthawk taak, tito ampa mah panoek ai.
33И дадоше оцу вина ону ноћ; и дошавши старија леже с оцем својим, и он не осети ни кад она леже ни кад устаде.
34Khawnbang ah loe a canu kacoeh mah amnawk khaeah, Khenah, cangduem aqum ah pa to ka iih haih; vaiduem doeh misurtui naesak let si; anih khaeah nang caeh ah loe, pa ih atii anghmat han ai ah, nang doeh anih to iip haih toeng ah, tiah a naa.
34А сутрадан рече старија млађој: Гле, ноћас спавах с оцем својим. Да му дамо вина и довече, па иди ти и лези с њим, еда бисмо сачувале семе оцу свом.
35To naduem doeh ampa to misurtui panaek hoi let, canu kanawk loe angthawk moe, ampa to iih haih; natuek naah maw iih haih moe, natuek naah maw angthawk, tito ampa mah panoek ai.
35Па и то вече дадоше оцу вина, и уставши млађа леже с њим, и он не осети ни кад она леже ни кад устаде.
36To pongah a canu hnik loe ampa ih caa to pomh hoi hmaek.
36И обе кћери Лотове затруднеше од оца свог.
37Canu kacoeh mah capa maeto sak moe Moab, tiah ahmin phui; anih loe vaihni ni khoek to Moab kaminawk ih ampa ah oh.
37И старија роди сина, и надеде му име Моав; од њега су Моавци до данашњег дана.
38Canu kanawk mah doeh capa maeto sak moe Ben-Ammi, tiah ahmin phui; anih loe vaihni ni khoek to Ammon kaminawk ih ampa ah oh.
38Па и млађа роди сина, и надеде му име Вен-Амије; од њега су Амонци до данашњег дана.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.