Genesis 44
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Joseph mah angmah ih im khenzawnkung khaeah, nihcae a phawh o thai thung, cang to phawsak ah loe, cang qanhaih phoisa to angmacae dip thungah pacaeng pae boih let ah, tiah a thuih pae.
1И заповеди Јосиф човеку што управљаше кућом његовом говорећи: Наспи овим људима у вреће жита колико могу понети, и свакоме у врећу метни озго новце његове.
2To pacoengah kai ih boengloeng, sum kanglung hoi sak ih boengloeng to, kanawk koek ih dip thungah cang a qanhaih phoisa hoi nawnto pacaeng paeh, tiah a naa. Joseph mah thuih ih lok baktih toengah anih mah sak.
2И чашу моју, чашу сребрну, метни најмлађем у врећу одозго и новце за његово жито. И учини како му Јосиф рече.
3Khawnbang khodai naah loe nihcae to, angmacae ih laa hrang hoi nawnto patoeh.
3А ујутру кад свану, отпустише људе с магарцима њиховим.
4Nihcae vangpui thung hoi tacawt o moe, nasetto kangthla ah doeh caeh o ai vop, to naah Joseph mah angmah ih im khenzawn kami khaeah, to kaminawk to patom ah loe, na kae naah, nihcae khaeah, Tipongah kahoih hmuen to kasae hoiah nang pathok o loe?
4А кад изађоше из места и још не беху далеко, рече Јосиф човеку што управљаше кућом његовом: Устани, иди брже за оним људима, и кад их стигнеш реци им: Зашто враћате зло за добро?
5Tih hanah ka angraeng mah tui naek naah patoh ih, a boengloeng to na paquk o loe? To boengloeng loe kaom han koi hmuen khet naah patoh ih boengloeng ah oh, na sak o ih hmuen hae hoih ai, tiah thui paeh, tiah a naa.
5Није ли то чаша из које пије мој господар? И неће ли по њој зацело познати какви сте? Зло сте радили што сте то учинили.
6Anih mah nihcae to kae naah, a thuisak ih lok baktih toengah nihcae khaeah a thuih pae.
6И он их стиже, и рече им тако.
7Toe nihcae mah, Tikhoe ka angraeng loe to tiah lokthuih loe? Na tamnanawk loe to baktih hmuen to ka sah o mak ai.
7А они му рекоше: Зашто говориш, господару, такве речи? Сачувај Боже да слуге твоје учине такво шта!
8Khenah, dip thungah ka hnuk o ih phoisa mataeng doeh, Kanaan prae thung hoiah kang sin o let bae; kawbang maw na angraeng im ih phoisa hoi sui to ka paqu o halat tih?
8Ено смо ти донели натраг из земље хананске новце које нађосмо озго у врећама својим, па како бисмо украли из куће господара твог сребро или злато?
9Na tamnanawk thungah mi kawbaktih ih dip thungah doeh to hmuen to na hnuk nahaeloe, anih to dueh nasoe; kalah kaicae boih loe ka angraeng ih tamna ah ka oh o han, tiah a naa o.
9У ког се између слуга твојих нађе, онај нека погине, и сврх тога ми ћемо бити робови господару мом.
10Anih mah, Na thuih o ih lok baktiah om nasoe, mi kawbaktih ih dip thungah doeh boengloeng to ka hnuk nahaeloe, anih to ka tamna ah om nasoe, kalah kaminawk loe loih o tih, tiah a naa.
10А он рече: Нека буде како рекосте; али у кога се нађе, онај да ми буде роб, а ви остали нећете бити криви.
11To pacoengah long ah karangah amtik o moe, angmacae ih dip to paongh o boih.
11И брже поскидаше сви на земљу вреће своје, и разрешише сваки своју врећу.
12Im toepkung mah kacoeh ih hmuen hoi kanawk ih hmuen khoek to pakrong pae bit; to naah Benjamin ih dip thungah boegloeng to a hnuk.
12А он стаде тражити почевши од најстаријег, и кад дође на најмлађег, нађе се чаша у врећи Венијаминовој.
13To naah nihcae loe laihaw to asih o moe, laa hrang nuiah hmuennawk to thuengh o pacoengah, vangpui ah amlaem o let.
13Тада раздреше хаљине своје, и натоваривши сваки свој товар на свог магарца вратише се у град.
14Judah hoi nawkamyanawk Joseph imthung ah akun o naah, Joseph loe imthung ah oh vop, nihcae loe anih hmaa ah long ah akuep o.
14И дође Јуда с браћом својом Јосифу у кућу, док он још беше код куће, и падоше пред њим на земљу.
15Joseph mah nihcae khaeah, Tipongah hae tiah na oh o loe? Na sak o ih hmuen ka panoek mak ai, tiah na poek o maw? tiah a naa.
15А Јосиф им рече: Шта сте то учинили? Зар нисте знали да човек као што сам ја може зацело дознати?
16Judah mah anih khaeah, Ka angraeng khaeah timaw ka thuih o han boeh? Timaw ka thuih o han vop? Kawbang maw toenghaih kam tueng o sak han? Na tamnanawk ih zaehaih Sithaw mah amtuengsak boeh; khenah, kaicae loe nang ih tamna ah ni ka oh o han boeh, kaicae hoi boengloeng phawkung loe na tamna ah ka oh o han boeh, tiah a naa.
16Тада рече Јуда: Шта да ти кажемо, господару? Шта да говоримо? Како ли да се правдамо? Бог је открио злочинство твојих слуга. Ево, ми смо сви робови твоји, господару, и ми и овај у кога се нашла чаша.
17Toe Joseph mah nihcae khaeah, To baktih hmuen to ka sah mak ai; boengloeng phawkung khue ni kai ih tamna ah om tih; kalah boih loe nam pa khaeah lunghoihta hoiah caeh oh, tiah a naa.
17А Јосиф рече: Боже сачувај! Нећу ја то; у кога се нашла чаша он нека ми буде роб, а ви идите с миром оцу свом.
18Judah mah anih khaeah caeh moe, Aw, ka angraeng, ka angraeng khaeah lok pakha to mah na thuisak raeh, nang loe Faro hoi kangvan ah na oh; toe na tamna nuiah palungphuisak hma raeh.
18Али Јуда приступив к њему рече: Чуј ме, господару; допусти да проговори слуга твој господару свом, и нека се гнев твој не распали на слугу твог, јер си ти као сам Фараон.
19Ka angraeng nang mah, Nam pa hoi nam nawk na tawnh o vop maw? tiah nang dueng.
19Господар мој запита слуге своје говорећи: Имате ли оца или брата?
20Kaicae mah ka angraeng khaeah, Kam pa loe oh vop, anih loe mitong boeh moe, mitong lam ah sak ih capa maeto oh vop; anih ih amya loe duek boeh; amno ih capanawk thungah anih khue ni anghmat boeh; anih loe ampa mah paroeai palung, tiah kang thuih o.
20А ми рекосмо господару свом: Имамо старог оца и брата најмлађег, који му се роди у старости; а његов је брат умро, и он оста сам од матере своје, и отац га пази.
21To naah nang mah na tamnanawk khaeah, Kai khaeah angzo o haih ah, hnuk han ka koeh toeng, tiah na thuih.
21А ти рече слугама својим: Доведите ми га да видим својим очима.
22Kaicae mah ka angraeng nang khaeah, Nawkta loe ampa hoi ampraek thai ai, anih mah caeh taak nahaeloe, kam pa loe dueh tih, tiah kang thuih o.
22И рекосмо господару свом: Неће моћи дете оставити оца свог; да остави оца свог, одмах ће отац умрети.
23Toe nang mah na tamnanawk khaeah, Asoi koek nam nawk to nang zo o haih tathuk ai nahaeloe, ka mikhmai nang hnu o let mak ai boeh, tiah nang thuih.
23А ти рече слугама својим: Ако не дође брат ваш најмлађи, нећете видети лице моје.
24Na tamnanawk kam pa khaeah ka caeh o let naah, ka angraeng nang mah nang thuih ih loknawk to ka thuih pae o boih.
24А кад се вратисмо к слузи твом а оцу мом, казасмо му речи господара мог.
25To naah kam pa mah, Caeh o let ah loe, cang na qan pae o let ah, tiah ang naa.
25После рече нам отац: Идите опет, купите нам хране.
26Toe kaicae mah, Ka caeh o tathuk let mak ai; asoi koek kam nawk angzoh naah ni ka caeh o thai tih; asoi koek kam nawk to om ai nahaeloe, to kami ih mikhmai to ka hnu o let thai mak ai boeh, tiah ka naa o.
26А ми рекосмо: Не можемо ићи, осим ако буде брат наш најмлађи с нама, онда ћемо ићи, јер не можемо видети лица оног човека, ако не буде с нама брат наш најмлађи.
27Na tamna ih ampa mah, Ka zu mah caa hnetto ang sak pae, tito na panoek o.
27А слуга твој, отац мој, рече нам: Знате да ми је жена родила два сина.
28Maeto loe kai khae hoiah caeh ving boeh pongah, Anih loe moi kasan mah taprawt pet pet boeh mue, tiah kang naa o. To pacoeng hoiah loe anih to ka hnu let ai boeh.
28И један од њих отиде од мене, и рекох: Зацело га је раскинула зверка; и до сада га не видех.
29Anih hae na lak o let moe, kasae tongh moeng nahaeloe, palungset loiah ka lu nui ih sampok hoiah ni nawnto taprong thungah nang thak o tih boeh, tiah ang naa.
29Ако и овог одведете од мене и задеси га како зло, свалићете ме старог у гроб с тугом.
30To pongah vaihi, nawkta hae hoi ai ah, na tamna mah kam pa khaeah ka caeh let nahaeloe, nawkta hinghaih hoi amhoe thai ai kam pa mah,
30Па сада да отидем к слузи твом, оцу свом, а ово дете да не буде с нама, како је душа оног везана за душу овог,
31nawkta to khet hawk moe, kaicae hoi nawnto nawkta angzo ai, tiah panoek nahaeloe, anih loe dueh roep tih boeh; na tamnanawk mah palungset loiah anih lu nui ih sampok to taprong thungah ka laem o sak moeng tih.
31умреће кад види да нема детета, те ће слуге твоје свалити старог слугу твог, а оца свог, с тугом у гроб.
32Na tamna kai mah nawkta to ngancuem ah kang zoh haih let han hmang, tiah ka thuih pae boeh; anih to kang zo haih let ai nahaeloe, ka hing thung kam pa hmaa ah kasae thuihaih ka phawh han hmang, tiah lok ka thuih boeh.
32А твој се слуга подјемчио за дете оцу свом рекавши: Ако ти га не доведем натраг, да сам крив оцу свом до века.
33To pongah vaihi nawkta zuengah kai hae na tamna ah ka oh han, nawkta loe amyanawk hoi nawnto amlaemsak ah.
33Зато нека слуга твој остане место детета, да буде роб господару мом, а дете нека иде с браћом својом.
34Nawkta om ai ah, kawbang maw kam pa khaeah kam laem let thai tih? To tih ai nahaeloe, kam pa nuiah kapha raihaih to ka hnu moeng tih, tiah a naa.
34Јер како бих се вратио к оцу свом без детета, да гледам јаде који би ми оца задесили?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.