創世記 43
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1那地的饑荒甚大。
1Али глад беше врло велика у оној земљи.
2他們從 埃及 帶來的糧食吃盡了，他們的父親就對他們說：「你們再去給我糴些糧來。」
2Па кад поједоше жито које беху донели из Мисира, рече им отац: Идите опет, и купите нам мало хране.
3猶大 對他說：「那人諄諄地告誡我們說：『你們的兄弟若不與你們同來，你們就不得見我的面。』
3А Јуда му проговори и рече: Тврдо нам се зарекао онај човек говорећи: Нећете видети лице моје, ако не буде с вама брат ваш.
4你若打發我們的兄弟與我們同去，我們就下去給你糴糧；
4Ако ћеш пустити с нама брата нашег, ићи ћемо и купићемо ти хране.
5你若不打發他去，我們就不下去，因為那人對我們說：『你們的兄弟若不與你們同來，你們就不得見我的面。』」
5Ако ли нећеш пустити, нећемо ићи, јер нам је рекао онај човек: Нећете видети лице моје, ако не буде с вама брат ваш.
6以色列 說：「你們為甚麼這樣害我，告訴那人你們還有兄弟呢？」
6А Израиљ рече: Што ми то зло учинисте и казасте човеку да имате још једног брата?
7他們回答說：「那人詳細問到我們和我們的親屬，說：『你們的父親還在嗎？你們還有兄弟嗎？』我們就按着他所問的告訴他，焉能知道他要說『必須把你們的兄弟帶下來』呢？」
7А они рекоше: Човек је потанко распитивао за нас и за род наш говорећи: Је ли вам јоште жив отац? Имате ли још браће? А ми му одговорисмо како нас питаше. Јесмо ли могли како знати да ће казати: Доведите брата свог?
8猶大 又對他父親 以色列 說：「你打發童子與我同去，我們就起身下去，好叫我們和你，並我們的 婦人 孩子，都得存活，不至於死。
8И рече Јуда Израиљу оцу свом: Пусти дете са мном, па ћемо се подигнути и отићи, да останемо живи и не помремо и ми и ти и наша деца.
9我為他作保；你可以從我手中追討，我若不帶他回來交在你面前，我情願永遠擔罪。
9Ја ти се јамчим за њ, из моје га руке ишти; ако ти га не доведем натраг и преда те не ставим, да сам ти крив до века.
10我們若沒有耽擱，如今第二次都回來了。」
10Да нисмо толико оклевали, до сада бисмо се два пута вратили.
11他們的父親 以色列 說：「若必須如此，你們就當這樣行：可以將這地土產中最好的乳香、蜂蜜、香料、沒藥、榧子、杏仁都取一點，收在器具裏，帶下去送給那人作禮物，
11Онда рече Израиљ отац њихов: Кад је тако, учините ово: узмите шта најлепше има у овој земљи у своје вреће, и понесите човеку оном дар: мало тамјана и мало меда, мирисавог корења и смирне, урме и бадема.
12又要手裏加倍地帶銀子，並將歸還在你們口袋內的銀子仍帶在手裏；那或者是錯了。
12А новаца понесите двојином, и узмите новце што беху озго у врећама вашим и однесите натраг, може бити да је погрешка.
13也帶着你們的兄弟，起身去見那人。
13И узмите брата свог, па устаните и идите опет к оном човеку.
14但願全能的上帝使你們在那人面前蒙憐憫，釋放你們的那弟兄和 便雅憫 回來。我若喪了兒子，就喪了吧！」
14А Бог Свемогући да вам да да нађете милост у оног човека, да вам пусти брата вашег другог и Венијамина; ако ли останем без деце, нек останем без деце.
15於是，他們拿着那禮物，又手裏加倍地帶銀子，並且帶着 便雅憫 ，起身下到 埃及 ，站在 約瑟 面前。
15Тада узевши даре и новаца двојином, узевши и Венијамина, подигоше се и отидоше у Мисир, и изађоше пред Јосифа.
16約瑟 見 便雅憫 和他們同來，就對家宰說：「將這些人領到屋裏。要宰殺牲畜，預備 筵席 ，因為晌午這些人同我吃飯。」
16А Јосиф кад виде с њима Венијамина, рече човеку који управљаше кућом његовом: Одведи ове људе у кућу, па накољи меса и зготови, јер ће у подне са мном јести ови људи.
17家宰就遵着 約瑟 的命去行，領他們進 約瑟 的屋裏。
17И учини човек како Јосиф рече, и уведе људе у кућу Јосифову.
18他們因為被領到 約瑟 的屋裏，就害怕，說：「領我們到這裏來，必是因為頭次歸還在我們口袋裏的銀子，找我們的錯縫，下手害我們，強取我們為奴僕，搶奪我們的驢。」
18А они се бојаху кад их човек вођаше у кућу Јосифову, и рекоше: За новце који пре беху метнути у вреће наше води нас, докле смисли како ће нас окривити, да нас зароби и узме наше магарце.
19他們就挨近 約瑟 的家宰，在屋門口和他說話，
19Па приступивши к човеку који управљаше кућом Јосифовом, проговорише му на вратима кућним,
20說：「我主啊，我們頭次下來實在是要糴糧。
20и рекоше: Чуј, господару; дошли смо били и пре, и куписмо хране;
21後來到了住宿的地方，我們打開口袋，不料，各人的銀子，分量足數，仍在各人的口袋內，現在我們手裏又帶回來了。
21па кад дођосмо у једну гостионицу и отворисмо вреће, а то новци сваког нас беху озго у врећи његовој, новци наши на меру; и ево смо их донели натраг;
22另外又帶下銀子來糴糧。不知道先前誰把銀子放在我們的口袋裏。」
22а друге смо новце донели да купимо хране; не знамо ко нам метну новце наше у вреће.
23家宰說：「你們可以放心，不要害怕，是你們的上帝和你們父親的上帝賜給你們財寶在你們的口袋裏；你們的銀子，我早已收了。」他就把 西緬 帶出來，交給他們。
23А он им рече: Будите мирни, не бојте се; Бог ваш и Бог оца вашег метнуо је благо у вреће ваше; новци су ваши били у мене. И изведе им Симеуна.
24家宰就領他們進 約瑟 的屋裏，給他們水洗腳，又給他們草料餵驢。
24И уведе их човек у кућу Јосифову, и донесе им воде те опраше ноге, и магарцима њиховим положи.
25他們就預備那禮物，等候 約瑟 晌午來，因為他們聽見要在那裏吃飯。
25И приправише дар чекајући докле дође Јосиф у подне, јер чуше да ће они онде јести.
26約瑟 來到家裏，他們就把手中的禮物拿進屋去給他，又俯伏在地，向他下拜。
26И кад Јосиф дође кући, изнесоше му дар који имаху код себе, и поклонише му се до земље.
27約瑟 問他們好，又問：「你們的父親－就是你們所說的那老人家平安嗎？他還在嗎？」
27А он их запита како су, и рече: Како је отац ваш стари, за кога ми говористе? Је ли јоште жив?
28他們回答說：「你僕人－我們的父親平安；他還在。」於是他們低頭下拜。
28А они рекоше: Добро је слуга твој, отац наш; још је жив. И поклонише му се.
29約瑟 舉目看見他同母的兄弟 便雅憫 ，就說：「你們向我所說那頂小的兄弟就是這位嗎？」又說：「小兒啊，願上帝賜恩給你！」
29А он погледавши виде Венијамина брата свог, сина матере своје, и рече: Је ли вам то најмлађи брат ваш за ког ми говористе? И рече: Бог да ти буде милостив, синко!
30約瑟 愛弟之情發動，就急忙尋找可哭之地，進入自己的屋裏，哭了一場。
30А Јосифу гораше срце од љубави према брату свом, те брже потражи где ће плакати, и ушавши у једну собу плака онде.
31他洗了臉出來，勉強隱忍，吩咐人擺飯。
31После умив се изађе, и устежући се рече: Дајте јело.
32他們就為 約瑟 單擺了一席，為那些人又擺了一席，也為和 約瑟 同吃飯的 埃及 人另擺了一席，因為 埃及 人不可和 希伯來 人一同吃飯；那原是 埃及 人所厭惡的。
32И донесоше њему најпосле и Мисирцима који обедоваху у њега, јер не могаху Мисирци јести с Јеврејима, јер је то нечисто Мисирцима.
33約瑟 使眾弟兄在他面前排列坐席，都按着長幼的次序，眾弟兄就彼此詫異。
33А сеђаху пред њим старији по старештву свом а млађи по младости својој. И згледаху се од чуда.
34約瑟 把他面前的食物分出來，送給他們；但 便雅憫 所得的比別人多五倍。他們就飲酒，和 約瑟 一同宴樂。
34И узимајући јела испред себе слаше њима, и Венијамину допаде пет пута више него другима. И пише и напише се с њим.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.