Genesis 29
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Profectus ergo Jacob venit in terram orientalem.
1Тада се подиже Јаков и отиде у земљу источну.
2Et vidit puteum in agro, tres quoque greges ovium accubantes juxta eum: nam ex illo adaquabantur pecora, et os ejus grandi lapide claudebatur.
2И обзирући се угледа студенац у пољу; и гле, три стада оваца лежаху код њега, јер се на оном студенцу појаху стада, а велики камен беше студенцу на вратима.
3Morisque erat ut cunctis ovibus congregatis devolverent lapidem, et refectis gregibus rursum super os putei ponerent.
3Онде се скупљаху сва стада, те пастири одваљиваху камен с врата студенцу и појаху стада, и после опет приваљиваху камен на врата студенцу на његово место.
4Dixitque ad pastores: Fratres, unde estis? Qui responderunt: De Haran.
4И Јаков им рече: Браћо, одакле сте? Рекоше: Из Харана смо.
5Quos interrogans, Numquid, ait, nostis Laban filium Nachor? Dixerunt: Novimus.
5А он им рече: Познајете ли Лавана сина Нахоровог? Они рекоше: Познајемо.
6Sanusne est? inquit. Valet, inquiunt: et ecce Rachel filia ejus venit cum grege suo.
6Он им рече: Је ли здрав? Рекоше: Јесте, и ево Рахиље кћери његове, где иде са стадом.
7Dixitque Jacob: Adhuc multum diei superest, nec est tempus ut reducantur ad caulas greges: date ante potum ovibus, et sic eas ad pastum reducite.
7И он рече: Ето још је рано, нити је време враћати стоку; напојте стоку па идите и пасите је.
8Qui responderunt: Non possumus, donec omnia pecora congregentur, et amoveamus lapidem de ore putei, ut adaquemus greges.
8А они рекоше: Не можемо, докле се не скупе сва стада, да одвалимо камен с врата студенцу, онда ћемо напојити стоку.
9Adhuc loquebantur, et ecce Rachel veniebat cum ovibus patris sui: nam gregem ipsa pascebat.
9Док он још говораше с њима, дође Рахиља са стадом оца свог, јер она пасаше овце.
10Quam cum vidisset Jacob, et sciret consobrinam suam, ovesque Laban avunculi sui, amovit lapidem quo puteus claudebatur.
10А кад Јаков виде Рахиљу кћер Лавана ујака свог, и стадо Лавана ујака свог, приступи Јаков и одвали камен студенцу с врата, и напоји стадо Лавана ујака свог.
11Et adaquato grege, osculatus est eam: et elevata voce flevit,
11И пољуби Јаков Рахиљу, и повикавши заплака се.
12et indicavit ei quod frater esset patris sui, et filius Rebeccæ: at illa festinans nuntiavit patri suo.
12И каза се Јаков Рахиљи да је род оцу њеном и да је син Ревечин; а она отрча те јави оцу свом.
13Qui cum audisset venisse Jacob filium sororis suæ, cucurrit obviam ei: complexusque eum, et in oscula ruens, duxit in domum suam. Auditis autem causis itineris,
13А кад Лаван чу за Јакова сина сестре своје, истрча му на сусрет, и загрли га и пољуби, и уведе у своју кућу. И он приповеди Лавану све ово.
14respondit: Os meum es, et caro mea. Et postquam impleti sunt dies mensis unius,
14А Лаван му рече: Та ти си кост моја и тело моје. И оста код њега цео месец дана.
15dixit ei: Num quia frater meus es, gratis servies mihi? dic quid mercedis accipias.
15Тада рече Лаван Јакову: Зар бадава да ми служиш, што си ми род? Кажи ми шта ће ти бити плата?
16Habebat vero duas filias: nomen majoris Lia, minor vero appellabatur Rachel.
16А Лаван имаше две кћери: старијој беше име Лија, а млађој Рахиља.
17Sed Lia lippis erat oculis: Rachel decora facie, et venusto aspectu.
17И у Лије беху кварне очи, а Рахиља беше лепог стаса и лепог лица.
18Quam diligens Jacob, ait: Serviam tibi pro Rachel filia tua minore, septem annis.
18И Јакову омиле Рахиља, те рече: Служићу ти седам година за Рахиљу, млађу кћер твоју.
19Respondit Laban: Melius est ut tibi eam dem quam alteri viro: mane apud me.
19А Лаван му рече: Боље теби да је дам него другом; остани код мене.
20Servivit ergo Jacob pro Rachel septem annis: et videbantur illi pauci dies præ amoris magnitudine.
20И одслужи Јаков за Рахиљу седам година, и учинише му се као неколико дана, јер је љубљаше.
21Dixitque ad Laban: Da mihi uxorem meam: quia jam tempus impletum est, ut ingrediar ad illam.
21И рече Јаков Лавану: Дај ми жену, јер ми се наврши време, да легнем с њом.
22Qui vocatis multis amicorum turbis ad convivium, fecit nuptias.
22И сазва Лаван све људе из оног места и учини гозбу.
23Et vespere Liam filiam suam introduxit ad eum,
23А увече узе Лију кћер своју и уведе је к Јакову, и он леже с њом.
24dans ancillam filiæ, Zelpham nomine. Ad quam cum ex more Jacob fuisset ingressus, facto mane vidit Liam:
24И Лаван даде Зелфу робињу своју Лији кћери својој да јој буде робиња.
25et dixit ad socerum suum: Quid est quod facere voluisti? nonne pro Rachel servivi tibi? quare imposuisti mihi?
25А кад би ујутру, гле, оно беше Лија; те рече Јаков Лавану: Шта си ми то учинио? Не служим ли за Рахиљу код тебе? Зашто си ме преварио?
26Respondit Laban: Non est in loco nostro consuetudinis, ut minores ante tradamus ad nuptias.
26А Лаван му рече: Не бива у нашем месту да се уда млађа пре старије.
27Imple hebdomadam dierum hujus copulæ: et hanc quoque dabo tibi pro opere quo serviturus es mihi septem annis aliis.
27Наврши недељу дана с том, па ћемо ти дати и другу за службу што ћеш служити код мене још седам година других.
28Acquievit placito: et hebdomada transacta, Rachel duxit uxorem:
28Јаков учини тако, и наврши с њом недељу дана, па му даде Лаван Рахиљу кћер своју за жену.
29cui pater servam Balam tradiderat.
29И даде Лаван Рахиљи кћери својој робињу своју Валу да јој буде робиња.
30Tandemque potitus optatis nuptiis, amorem sequentis priori prætulit, serviens apud eum septem annis aliis.
30И тако леже Јаков с Рахиљом; и вољаше Рахиљу него Лију, и стаде служити код Лавана још седам других година.
31Videns autem Dominus quod despiceret Liam, aperuit vulvam ejus, sorore sterili permanente.
31А Господ видећи да Јаков не мари за Лију, отвори њој материцу, а Рахиља оста нероткиња.
32Quæ conceptum genuit filium, vocavitque nomen ejus Ruben, dicens: Vidit Dominus humilitatem meam: nunc amabit me vir meus.
32И Лија затрудне, и роди сина, и надеде му име Рувим, говорећи: Господ погледа на јаде моје, сада ће ме љубити муж мој.
33Rursumque concepit et peperit filium, et ait: Quoniam audivit me Dominus haberi contemptui, dedit etiam istum mihi; vocavitque nomen ejus Simeon.
33И опет затрудне, и роди сина и рече: Господ чу да сам презрена, па ми даде и овог. И надеде му име Симеун.
34Concepitque tertio, et genuit alium filium: dixitque: Nunc quoque copulabitur mihi maritus meus: eo quod pepererim ei tres filios: et idcirco appellavit nomen ejus Levi.
34И опет затрудне, и роди сина, и рече: Да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, кад му родих три сина. Зато му надеше име Левије.
35Quarto concepit, et peperit filium, et ait: Modo confitebor Domino, et ob hoc vocavit eum Judam: cessavitque parere.
35И затрудне опет, и роди сина, и рече: Сада ћу хвалити Господа. Зато му надеде име Јуда; и преста рађати.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.