Ӂенеза 38
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ын время ачея, Иуда а пэрэсит пе фраций сэй ши а трас ла ун ом дин Адулам, нумит Хира.
1А у то време догоди се, те Јуда отиде од браће своје и уврати се код неког Одоламејца, коме име беше Ирас.
2Аколо, Иуда а вэзут пе фата унуй канаанит, нумит Шуа. А луат-о де невастэ ши с-а кулкат ку еа.
2И онде виде Јуда кћер неког Хананејца, коме име беше Сава, и узе је и леже с њом;
3Еа а рэмас ынсэрчинатэ ши а нэскут ун фиу, пе каре л-а нумит Ер.
3и она затрудне и роди сина, коме надеде име Ир.
4А рэмас ярэшь ынсэрчинатэ ши а май нэскут ун фиу, кэруя й-а пус нумеле Онан.
4И опет затрудневши роди сина, коме надеде име Авнан.
5А май нэскут ярэшь ун фиу, кэруя й-а пус нумеле Шела; Иуда ера ла Кзиб кынд а нэскут еа.
5И опет роди сина, и надеде му име Силом; а Јуда беше у Хасви кад она тога роди.
6Иуда а луат ынтыюлуй сэу нэскут, Ер, о невастэ нумитэ Тамар.
6И Јуда ожени првенца свог Ира девојком по имену Тамара.
7Ер, ынтыюл нэскут ал луй Иуда, ера рэу ынаинтя Домнулуй, ши Домнул л-а оморыт.
7Али Ир првенац Јудин беше неваљао пред Господом, и уби га Господ.
8Атунч, Иуда а зис луй Онан: „Ду-те ла неваста фрателуй тэу, я-о де невастэ, ка кумнат, ши ридикэ сэмынцэ фрателуй тэу.”
8А Јуда рече Авнану: Уђи к жени брата свог и ожени се њом на име братово, да подигнеш семе брату свом.
9Онан, штиинд кэ сэмынца ачаста н-аре сэ фие а луй, вэрса сэмынца пе пэмынт орь де кыте орь се кулка ку неваста фрателуй сэу, ка сэ ну дя сэмынцэ фрателуй сэу.
9А Авнан, знајући да неће бити његов пород, кад леже са женом брата свог просипаше на земљу, да не роди деце брату свом.
10Че фэчя ел н-а плэкут Домнулуй, каре л-а оморыт ши пе ел.
10Али Господу не би мило што чињаше, те уби и њега.
11Атунч, Иуда а зис нурорий сале Тамар: „Рэмый вэдувэ ын каса татэлуй тэу пынэ ва креште фиул меу Шела.” Зичя аша ка сэ ну моарэ ши Шела ка фраций луй. Тамар с-а дус ши а локуит ын каса татэлуй ей.
11И Јуда рече Тамари снаси својој: Остани удовицом у кући оца свог докле одрасте Силом син мој. Јер говораше: Да не умре и он као браћа му. И отиде Тамара, и живеше у кући оца свог.
12Ау трекут мулте зиле ши фата луй Шуа, неваста луй Иуда, а мурит. Дупэ че ау трекут зилеле де жале, Иуда с-а суит ла Тимна, ла чей че-й тундяу оиле, ел ши приетенул сэу Хира, Адуламитул.
12А кад прође много времена, умре кћи Савина, жена Јудина. И кад се Јуда утеши, пође у Тамну к људима што му стрижаху овце, сам с Ирасом пријатељем својим Одоламејцем.
13Ау дат де весте Тамарей деспре лукрул ачеста ши й-ау зис: „Ятэ кэ сокру-тэу се суе ла Тимна, ка сэ-шь тундэ оиле.”
13И јавише Тамари говорећи: Ето свекар твој иде у Тамну да стриже овце своје.
14Атунч, еа шь-а лепэдат хайнеле де вэдувэ, с-а акоперит ку о марамэ, с-а ымбрэкат ын алте хайне ши а шезут жос ла интраря ын Енаим, пе друмул каре дуче ла Тимна, кэч ведя кэ Шела се фэкусе маре, ши еа ну-й фусесе датэ де невастэ.
14А она скиде са себе удовичко рухо своје, и узе покривало и покри лице, и седе на раскршће на путу који иде у Тамну. Јер виде да је Силом одрастао, а њу још не удаше за њ.
15Иуда а вэзут-о ши а луат-о дрепт курвэ, пентру кэ ышь акоперисе фаца.
15А Јуда када виде, помисли да је курва, јер беше покрила лице своје.
16С-а абэтут ла еа дин друм ши а зис: „Ласэ-мэ сэ мэ кулк ку тине!” Кэч н-а куноскут-о кэ ера норэ-са. Еа а зис: „Че-мь дай ка сэ те кулчь ку мине?”
16Па сврну с пута к њој и рече јој: Пусти да легнем с тобом. Јер није познао да му је снаха. А она рече: Шта ћеш ми дати да легнеш са мном?
17Ел а рэспунс: „Ам сэ-ць тримит ун ед дин турма мя.” Еа а зис: „Ымь дай ун зэлог пынэ ыл вей тримите?”
17А он рече: Послаћу ти јаре из стада. А она рече: Али да ми даш залог докле га не пошаљеш.
18Ел а рэспунс: „Че зэлог сэ-ць дау?” Еа а зис: „Инелул тэу, ланцул тэу ши тоягул пе каре-л ай ын мынэ.” Ел и ле-а дат. Апой с-а кулкат ку еа ши еа а рэмас ынсэрчинатэ де ла ел.
18А он рече: Какав залог да ти дам? А она рече: Ето, прстен и рубац, и штап што ти је у руци. И он јој даде, те леже с њом, и она затрудне од њега.
19Еа с-а скулат ши а плекат; шь-а скос марама ши с-а ымбрэкат ярэшь ын хайнеле де вэдувэ.
19После уставши Тамара отиде и скиде покривало са себе и обуче удовичко рухо.
20Иуда а тримис едул прин приетенул сэу Адуламитул, ка сэ скоатэ зэлогул дин мыниле фемеий. Дар ачеста н-а гэсит-о.
20А Јуда посла јаре по пријатељу свом Одоламејцу да му донесе натраг од жене залог. Али је он не нађе.
21А ынтребат пе оамений локулуй ши а зис: „Унде есте курва ачея каре стэтя аич, ла Енаим, пе друм?” Ей ау рэспунс: „Н-а фост ничо курвэ аич.”
21Па питаше људе по оном месту где је она била говорећи: Где је она курва што је била на раскршћу на овом путу? А они рекоше: Није овде било курве.
22Адуламитул с-а ынторс ла Иуда ши й-а спус: „Н-ам гэсит-о ши кяр оамений де аколо ау зис: ‘Н-а фост ничо курвэ аич.’”
22И врати се к Јуди и рече: Не нађох је, него још рекоше мештани: Није овде било курве.
23Иуда а зис: „Цинэ че а луат, нумай сэ ну не фачем де рыс. Ятэ, ам тримис едул ачеста, ши н-ай гэсит-о.”
23А Јуда рече: Нека јој, да се не срамотимо; ја сам слао јаре, али је ти не нађе.
24Кам дупэ трей лунь, ау венит ши ау спус луй Иуда: „Тамар, норэ-та, а курвит ши а рэмас кяр ынсэрчинатэ ын урма курвирий ей.” Ши Иуда а зис: „Скоатець-о афарэ ка сэ фие арсэ.”
24А кад прође до три месеца дана, јавише Јуди говорећи: Тамара снаха твоја учини прељубу, и ево затрудне од прељубе. А Јуда рече: Изведите је да се спали.
25Дупэ че ау скос-о афарэ, еа а тримис сэ спунэ сокрулуй сэу: „Де ла омул ачела але куй сунт лукруриле ачестя ам рэмас еу ынсэрчинатэ; везь, те рог, але куй сунт инелул ачеста, ланцуриле ачестя ши тоягул ачеста.”
25А кад је поведоше, посла к свекру свом и поручи: С човеком чије је ово затруднела сам. И рече: Тражи чији је овај прстен и рубац и штап.
26Иуда ле-а куноскут ши а зис: „Еа есте май пуцин виноватэ декыт мине, фииндкэ н-ам дат-о де невастэ фиулуй меу Шела.” Ши ну с-а май ымпреунат ку еа де атунч.
26А Јуда позна и рече: Правија је од мене, јер је не дадох сину свом Силому. И више не леже с њом.
27Кынд й-а венит время сэ наскэ, ятэ кэ ын пынтечеле ей ерау дой ӂемень.
27А кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној.
28Ши, ын тимпул наштерий, унул а скос мына ынаинте; моаша й-а апукат мына ши а легат-о ку ун фир рошу, зикынд: „Ачеста а ешит чел динтый.”
28И кад се порађаше, једно дете помоли руку, а бабица узе и веза му црвен конац око руке говорећи: Овај је први.
29Дар ел а трас мына ынапой ши а ешит фрате-сэу. Атунч, моаша а зис: „Че спэртурэ ай фэкут!” Де ачея й-а пус нумеле Перец.
29Али он увуче руку, и гле изађе брат његов, а она рече: Како продре? Продирање нека ти буде. И надеше му име Фарес.
30Ын урмэ а ешит фрателе луй, каре авя фирул рошу ла мынэ; де ачея й-ау пус нумеле Зерах.
30А после изађе брат му, коме око руке беше црвени конац, и надеше му име Зара.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.