Ӂенеза 27
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Исаак ымбэтрынисе ши окий ый слэбисерэ, аша кэ ну май ведя. Атунч а кемат пе Есау, фиул луй чел май маре, ши й-а зис: „Фиуле!” „Ятэ-мэ”, й-а рэспунс ел.
1Кад Исак остаре и очи му потамнеше, те не видеше, дозва Исава старијег сина свог, и рече му: Сине! А он одговори: Ево ме.
2Исаак а зис: „Ятэ, ам ымбэтрынит ши ну штиу зиуа морций меле.
2Тада рече: Ево остарео сам, не знам кад ћу умрети;
3Акум дар, те рог, я-ць армеле, толба ши аркул, ду-те ла кымп ши аду-мь вынат.
3узми оружје своје, тул и лук, и изађи у планину, те ми улови лов;
4Фэ-мь о мынкаре, кум ымь плаче мие, ши аду-мь с-о мэнынк, ка сэ те бинекувынтезе суфлетул меу ынаинте де а мури.”
4и зготови ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нисам умро.
5Ребека а аскултат че спуня Исаак фиулуй сэу Есау. Ши Есау с-а дус ла кымп, ка сэ приндэ вынатул ши сэ-л адукэ.
5А Ревека чу шта Исак рече сину свом Исаву. И Исав отиде у планину да улови лов и донесе.
6Апой, Ребека а зис фиулуй сэу Иаков: „Ятэ, ам аузит пе татэл тэу ворбинд астфел фрателуй тэу Есау:
6А Ревека рече Јакову, сину свом говорећи: Гле, чух оца твог где говори с Исавом, братом твојим и рече:
7‘Аду-мь вынат ши фэ-мь о мынкаре ка сэ мэнынк, ши те вой бинекувынта ынаинтя Домнулуй, ынаинте де моартя мя.’
7Донеси ми лов, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док нисам умро.
8Акум, фиуле, аскултэ сфатул меу ши фэ че ыць порунческ.
8Него сада, сине, послушај ме шта ћу ти казати.
9Ду-те де я-мь дин турмэ дой езь бунь, ка сэ фак дин ей татэлуй тэу о мынкаре густоасэ, кум ый плаче;
9Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твом јело од њих, како радо једе.
10ту ай с-о дучь татэлуй тэу с-о мэнынче, ка сэ те бинекувынтезе ынаинте де моартя луй.”
10Па ћеш унети оцу да једе и да те благослови док није умро.
11Иаков а рэспунс мамей сале: „Ятэ, фрателе меу Есау есте пэрос, яр еу н-ам пэр делок.
11А Јаков рече Ревеци матери својој: Али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак;
12Поате кэ татэл меу мэ ва пипэи ши вой трече дрепт минчинос ынаинтя луй ши, ын лок де бинекувынтаре, вой фаче сэ винэ песте мине блестемул.”
12може ме опипати отац, па ће се осетити да сам га хтео преварити, те ћу навући на се проклетство место благослова.
13Мама са й-а зис: „Блестемул ачеста, фиуле, сэ кадэ песте мине! Аскултэ нумай сфатул меу ши ду-те де аду-ми-й.”
13А мати му рече: Нека проклетство твоје, сине падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми.
14Иаков с-а дус де й-а луат ши й-а адус мамей сале, каре а фэкут о мынкаре кум ый плэчя татэлуй сэу.
14Тада отишавши узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов.
15Ын урмэ, Ребека а луат хайнеле челе буне але луй Есау, фиул ей чел май маре, каре се гэсяу акасэ, ши ле-а пус пе Иаков, фиул ей чел май тынэр.
15Па онда узе Ревека најлепше хаљине старијег сина свог, које беху у ње код куће, и обуче Јакова млађег сина свог.
16Й-а акоперит ку пеля езилор мыниле ши гытул, каре ерау фэрэ пэр.
16И јарећим кожицама обложи му руке и врат где беше гладак.
17Ши а дат ын мына фиулуй сэу Иаков мынкаря густоасэ ши пыня пе каре ле прегэтисе.
17И даде Јакову сину свом у руке јело и хлеб што зготови.
18Ел а венит ла татэл сэу ши а зис: „Татэ!” „Ятэ-мэ”, а зис Исаак. „Чине ешть ту, фиуле?”
18А он уђе к оцу свом и рече: Оче. А он одговори: Ево ме; који си ти, сине?
19Иаков а рэспунс татэлуй сэу: „Еу сунт Есау, фиул тэу чел май маре; ам фэкут че мь-ай спус. Скоалэ-те, рогу-те, шезь де мэнынкэ дин вынатул меу, пентру ка сэ мэ бинекувынтезе суфлетул тэу!”
19И Јаков рече оцу свом: Ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лов мој, па да ме благослови душа твоја.
20Исаак а зис фиулуй сэу: „Кум, л-ай ши гэсит, фиуле?” Ши Иаков а рэспунс: „Домнул Думнезеул тэу ми л-а скос ынаинте.”
20А Исак рече сину свом: Кад брже нађе, сине? А он рече: Господ Бог твој даде, те изађе преда ме.
21Исаак а зис луй Иаков: „Апропие-те дар, сэ те пипэй, фиуле, ка сэ штиу дакэ ешть ку адевэрат фиул меу Есау сау ну.”
21Тада рече Исак Јакову: Ходи ближе, сине да те опипам јеси ли син мој Исав или не.
22Иаков с-а апропият де татэл сэу Исаак, каре л-а пипэит ши а зис: „Гласул есте гласул луй Иаков, дар мыниле сунт мыниле луй Есау.”
22И приступи Јаков к Исаку оцу свом, а он га опипа, па рече: Глас је Јаковљев, али руке су Исавове.
23Ну л-а куноскут, пентру кэ мыниле ый ерау пэроасе, ка мыниле фрателуй сэу Есау, ши л-а бинекувынтат.
23И не позна га, јер му руке беху као у Исава брата његовог рутаве: Зато га благослови;
24Исаак а зис: „Ту ешть деч фиул меу Есау?” Ши Иаков а рэспунс: „Еу сунт.”
24и рече му: Јеси ли ти син мој Исав? А он одговори: Ја сам.
25Исаак а зис: „Аду-мь сэ мэнынк дин вынатул фиулуй меу, ка суфлетул меу сэ те бинекувынтезе.” Иаков й-а адус, ши ел а мынкат; й-а адус ши вин ши а бэут.
25Тада рече: А ти дај, сине, да једем лов твој, па да те благослови душа моја. И даде му, те једе; па му донесе и вино те пи.
26Атунч, татэл сэу, Исаак, й-а зис: „Апропие-те дар ши сэрутэ-мэ, фиуле.”
26Потом Исак, отац његов рече му: Ходи сине, целивај ме.
27Иаков с-а апропият ши л-а сэрутат. Исаак а симцит миросул хайнелор луй; апой л-а бинекувынтат ши а зис: „Ятэ, миросул фиулуй меу есте ка миросул унуй кымп пе каре л-а бинекувынтат Домнул.
27И он приступи и целива га; а Исак осети мирис од хаљина његових, и благослови га говорећи: Гле, мирис сина мог као мирис од поља које благослови Господ.
28Сэ-ць дя Думнезеу роуэ дин чер Ши грэсимя пэмынтулуй, Грыу ши вин дин белшуг!
28Бог ти дао росе небеске, и добре земље и пшенице и вина изобила!
29Сэ-ць фие супусе нороаде, Ши нямурь сэ се ынкине ынаинтя та! Сэ фий стэпынул фрацилор тэй, Ши фиий мамей тале сэ се ынкине ынаинтя та! Блестемат сэ фие орьчине те ва блестема Ши бинекувынтат сэ фие орьчине те ва бинекувынта.”
29Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! Проклет био који тебе успроклиње, а благословен који тебе узблагосиља!
30Исаак сфыршисе де бинекувынтат пе Иаков ши абя плекасе Иаков де ла татэл сэу Исаак, кынд фрателе сэу Есау с-а ынторс де ла вынэтоаре.
30А кад Исак благослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца свог, у тај час дође Исав брат његов из лова.
31А фэкут ши ел о мынкаре густоасэ, пе каре а адус-о татэлуй сэу. Ши а зис татэлуй сэу: „Татэ, скоалэ-те ши мэнынкэ дин вынатул фиулуй тэу, пентру ка сэ мэ бинекувынтезе суфлетул тэу!”
31Па зготови и он јело и унесе оцу свом, и рече му: Устани, оче, да једеш шта ти је син уловио, па да ме благослови душа твоја.
32Татэл сэу Исаак й-а зис: „Чине ешть ту?” Ши ел а рэспунс: „Еу сунт фиул тэу чел май маре, Есау.”
32А Исак отац његов рече му: Ко си ти? А он рече: Ја, син твој, првенац твој Исав.
33Исаак с-а ынспэймынтат фоарте таре ши а зис: „Чине есте атунч чел че а принс вынат ши ми л-а адус? Еу ам мынкат дин тоате ынаинте де а вени ту ши л-ам бинекувынтат. Де ачея ва рэмыне бинекувынтат.”
33Тада се препаде Исак, и рече: Ко? Да где је онај који улови и донесе ми лова, и од свега једох пре него ти дође, и благослових га? Он ће и остати благословен.
34Кынд а аузит Есау кувинтеле татэлуй сэу, а скос марь ципете, плине де амэрэчуне, ши а зис татэлуй сэу: „Бинекувынтязэ-мэ ши пе мине, татэ!”
34А кад чу Исав речи оца свог, врисну гласно и ожалости се веома, и рече оцу свом: Благослови и мене, оче.
35Исаак а зис: „Фрателе тэу а венит ку виклешуг ши ць-а луат бинекувынтаря.”
35А он му рече: Дође брат твој с преваром, и однесе твој благослов.
36Есау а зис: „Да, ну деӂяба й-ау пус нумеле Иаков, кэч м-а ыншелат де доуэ орь. Мь-а луат дрептул де ынтый нэскут ши ятэ-л акум кэ а венит де мь-а луат ши бинекувынтаря!” Ши а зис: „Н-ай пэстрат ничо бинекувынтаре пентру мине?”
36А Исав рече: Право је што му је име Јаков, јер ме већ другом превари. Првенаштво ми узе, па ето сада ми узе и благослов. Потом рече: Ниси ли и мени оставио благослов?
37Исаак а рэспунс ши а зис луй Есау: „Ятэ, л-ам фэкут стэпын песте тине ши й-ам дат ка служиторь пе тоць фраций луй, л-ам ынзестрат ку грыу ши вин дин белшуг. Че май пот фаче оаре пентру тине, фиуле?”
37А Исак одговори, и рече Исаву: Ето сам га поставио теби за господара; и сву браћу његову дадох му да му буду слуге; пшеницом и вином укрепих га; па шта бих сада теби учинио, сине?
38Есау а зис татэлуй сэу: „Н-ай декыт ачастэ сингурэ бинекувынтаре, татэ? Бинекувынтязэ-мэ ши пе мине, татэ!” Ши Есау а ридикат гласул ши а плынс.
38И Исав рече оцу свом: Еда ли је само један благослов у тебе, оче? Благослови и мене, оче. И стаде гласно плакати Исав.
39Татэл сэу Исаак а рэспунс ши й-а зис: „Ятэ! Локуинца та ва фи липситэ де грэсимя пэмынтулуй Ши де роуа черулуй, де сус.
39А Исак отац његов одговарајући рече му: Ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго.
40Вей трэи дин сабия та Ши вей служи фрателуй тэу, Дар, кынд те вей рэскула, Вей скутура жугул луй де пе гытул тэу!”
40Али ћеш живети од мача свог, и брату ћеш свом служити; али ће доћи време, те ћеш пошто се наплачеш скршити јарам његов с врата свог.
41Есау а принс урэ пе Иаков дин причина бинекувынтэрий ку каре-л бинекувынтасе татэл сэу. Ши Есау зичя ын инима са: „Зилеле де бочет пентру татэл меу сунт апроапе, ши апой ам сэ учид пе фрателе меу Иаков.”
41И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац, и говораше у срцу свом: Близу су жалосни дани оца мог, тада ћу убити Јакова брата свог.
42Ши ау спус Ребекэй кувинтеле луй Есау, фиул ей чел май маре. Еа а тримис атунч де а кемат пе Иаков, фиул ей чел май тынэр, ши й-а зис: „Ятэ, фрателе тэу Есау вря сэ се рэзбуне пе тине, оморынду-те.
42И казаше Ревеци речи Исава сина њеног старијег, а она пославши дозва Јакова млађег сина свог, и рече му: Гле, Исав брат твој теши се тиме што хоће да те убије.
43Акум, фиуле, аскултэ сфатул меу: скоалэ-те, фуӂь ла фрателе меу Лабан, ын Харан,
43Него, сине, послушај шта ћу ти казати; устани и бежи к Лавану брату мом у Харан.
44ши рэмый ла ел кытэва време, пынэ се ва потоли мыния фрателуй тэу,
44И остани код њега неко време докле прође срдња брата твог,
45пынэ ва трече де ла тине урӂия фрателуй тэу ши ва уйта че й-ай фэкут. Атунч вой тримите сэ те кеме. Пентру че сэ фиу липситэ де вой амындой ынтр-о зи?”
45докле се гнев брата твог одврати од тебе, те заборави шта си му учинио; а онда ћу ја послати да те доведу оданде. Зашто бих остала без обојице вас у један дан?
46Ребека а зис луй Исаак: „М-ам скырбит де вяцэ дин причина фетелор луй Хет. Дакэ Иаков ва луа о асеменя невастэ динтре фетеле луй Хет, динтре фетеле цэрий ачестея, ла че-мь май есте бунэ вяца?”
46А Исаку рече Ревека: Омрзао ми је живот ради ових Хетејака. Ако се Јаков ожени Хетејком, каквом између кћери ове земље, на шта ми живот?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.