1 Samuela 1
Tongan Bible, Revised West VersionTranslation
Tongan Bible, Revised West Version
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Vakai naʻe ai ha tangata ʻo Lamateimi-Sofimi ʻoe moʻunga ʻo ʻIfalemi, ko hono hingoa ko ʻElikena, ko e foha ʻo Seloami ko e foha ʻo Elihu, ko e foha ʻo Tohu: ko e foha ʻo Sufi, ko e tangata ʻEfalata:
1Беше један човек из Раматајим-Софима, из горе Јефремове, коме име беше Елкана син Јероама, сина Елива, сина Това, сина Суфовог, Ефраћанин.
2Pea naʻe toko ua hono uaifi; ko e hingoa ʻoe tokotaha ko ʻAna, pea ko Penina ʻae hingoa ʻoe tokotaha: pea naʻe ai ʻae fānau ʻa Penina, ka naʻe ʻikai ha fānau ʻa ʻAna.
2И имаше две жене, једној беше име Ана а другој Фенина; и Фенина имаше деце, а Ана немаше деце.
3Pea naʻe ʻalu hake ʻae tangata ni mei heʻene kolo ki Sailo ʻi he taʻu kotoa pē ke lotu mo ʻatu ʻae feilaulau kia Sihova ʻoe ngaahi kautau. Pea naʻe ʻi ai ʻae ongo foha ʻo Ilai, ko Hofini mo Finiasi ko e ongo taulaʻeiki ʻo Sihova.
3И иђаше тај човек сваке године из свог града да се поклони и принесе жртву Господу над војскама у Силом; а онде беху два сина Илијева, Офније и Финес, свештеници Господњи.
4¶ Pea ʻi he hoko ʻae ʻaho ke fai ʻae feilaulau ʻe ʻElikena, naʻa ne vahe kia Penina ko hono uaifi, mo ʻene ngaahi tama kotoa pē mo ʻene ngaahi taʻahine ʻa honau ʻinasi.
4И један дан кад Елкана принесе жртву, даде Фенини жени својој и свим синовима њеним и кћерима њеним по део;
5Ka naʻa ne ʻatu kia ʻAna ʻae vahe lahi he naʻe ʻofa ia kia ʻAna: ka kuo tāpuni hono manāva ʻe Sihova.
5Ани пак даде два дела, јер љубљаше Ану, а њој Господ беше затворио материцу.
6Pea naʻe fakamamahi lahi ia ʻe hono fili, ke ne lāunga, ko e meʻa ʻi he tāpuni hono manāva ʻe Sihova.
6И противница је њена врло цвељаше пркосећи јој што јој Господ беше затворио материцу.
7Pea ʻi heʻene fai pehē pe ʻi he taʻu kotoa pē, naʻa ne ʻalu hake ki he fale ʻo Sihova, pea loto mamahi ai ia; ko ia naʻe tangi ai ia, pea naʻe ʻikai kai.
7Тако чињаше Елкана сваке године, и Ана хођаше у дом Господњи, а она је цвељаше, те плакаше и не јеђаше.
8Pea pehē ai ʻe ʻElikena ko hono husepāniti kiate ia, “ʻAna ko e hā ʻoku ke tangi ai? Pea ko e hā ʻoku ʻikai te ke kai? Pea ko e hā ʻoku mamahi ai ho loto? ʻIkai ʻoku ou lelei hake kiate koe ʻi he tama ʻe hongofulu?”
8А Елкана муж њен рече јој једном: Ана, зашто плачеш? И зашто не једеш? И зашто је срце твоје невесело? Нисам ли ти ја бољи него десет синова?
9¶ Pea naʻe tuʻu hake ʻa ʻAna hili ʻenau kai mo inu ʻi Sailo. Pea naʻe nofo ʻae taulaʻeiki ko Ilai ʻi he nofoʻa ofi ki he pou ʻi he fale ʻo Sihova.
9А Ана уста, пошто једоше и пише у Силому; а Илије свештеник сеђаше на столици, на прагу дома Господњег.
10Pea naʻe mamahi lahi hono laumālie, ʻo ne lotu kia Sihova, pea tangi lahi.
10И она, тужна у срцу помоли се Господу плачући много.
11Pea naʻe fai ʻe ia ʻae fuakava, ʻo ne pehē, “ʻE Sihova ʻoe tokolahi, kapau ko e moʻoni te ke ʻafio mai ki he mamahi ʻa hoʻo kaunanga, ʻo manatuʻi au, ʻo ʻikai fakangaloʻi ʻa hoʻo kaunanga, ka ke foaki ki hoʻo kaunanga ʻae tama, pehē te u foaki ia kia Sihova ʻi he ʻaho kotoa pē ʻo ʻene moʻui, pea ʻe ʻikai ʻai ha tele ki hono ʻulu.”
11И заветова се говорећи: Господе над војскама! Ако погледаш на муку слушкиње своје, и опоменеш ме се, и не заборавиш слушкиње своје, него даш слушкињи својој мушко чедо, ја ћу га дати Господу докле је год жив, и бритва неће прећи преко главе његове.
12Pea naʻe pehē, ʻi heʻene lotu maʻu pē ʻi he ʻao ʻo Sihova, naʻe vakai ʻe Ilai ʻa hono loungutu.
12И кад се она дуго мољаше пред Господом, Илије мотраше на уста њена.
13Ka naʻe lea ʻa ʻAna ʻi hono loto pea naʻe ngaue hono loungutu ka naʻe ʻikai ongoʻi hono leʻo: ko ia naʻe mahalo ai ʻe Ilai kuo konā ia.
13Али Ана говораше у срцу свом, уста јој се само мицаху а глас јој се не чујаше; стога Илије помисли да је пијана.
14Pea naʻe pehē ʻe Ilai kiate ia, “ʻE tuku ʻafē ʻa hoʻo konā? tukuange hoʻo uaine ʻiate koe.”
14Па јој рече Илије: Докле ћеш бити пијана? Отрезни се од вина свог.
15Pea naʻe leaange ʻa ʻAna ʻo pehē, “ʻOku ʻikai, ʻE hoku ʻeiki, ka ko e fefine loto mamahi au: naʻe ʻikai te u inu uaine pe ha inu mālohi, ka kuo u lilingi hoku laumālie ʻi he ʻao ʻo Sihova.
15Али Ана одговори и рече: Нисам пијана, господару, него сам жена тужна у срцу; нисам пила вина ни силовитог пића; него изливам душу своју пред Господом.
16ʻOua naʻa ke ui hoʻo kaunanga ko e ʻofefine ʻoe kovi: he kuo u lea pe ʻi he lahi ʻo ʻeku feinga mo ʻeku mamahi.”
16Немој једначити слушкиње своје с неваљалом женом; јер сам од велике туге и жалости своје говорила досад.
17Pea naʻe lea ai ʻa Ilai ʻo pehē, “ʻAlu fiemālie pē: pea ʻofa ke tuku kiate koe ʻe he ʻOtua ʻo ʻIsileli, ʻae kole ʻaia kuo ke kole kiate ia.”
17Тада одговори Илије и рече: Иди с миром; а Бог Израиљев да ти испуни молбу, за шта си Га молила.
18Pea pehē ʻe ia, “Tuku ke maʻu ʻe hoʻo kaunanga ʻae fiemālie ʻi ho ʻao.” Pea naʻe ʻalu ʻae fefine ʻi hono hala, pea kai, pea naʻe ʻikai kei matapeko ia.
18А она рече: Нека нађе слушкиња твоја милост пред тобом! Тада отиде жена својим путем, и једе, и лице јој не беше више као пре.
19¶ Pea naʻa nau tuʻu hengihengi hake ʻi he ʻapongipongi, ʻo lotu ʻi he ʻao ʻo Sihova, pea ʻalu, ʻo hoko atu ki honau fale ʻi Lama: pea naʻe ʻilo ʻe ʻElikena ʻa hono uaifi; pea naʻe manatuʻi ia ʻe Sihova.
19И сутрадан уранише, и поклонише се Господу, и вратише се и дођоше кући својој у Рамат. И Елкана позна Ану жену своју, и Господ се опомену ње.
20Pea hili ʻae ngaahi māhina ʻoe feitama ʻa ʻAna, pea pehē, naʻe fāʻeleʻi ʻe ia ʻae tama, ʻo ne ui hono hingoa ko Samuela, ʻo pehē, “Ko e meʻa ʻi heʻeku kole ia meia Sihova.”
20И кад би време, пошто Ана затрудне, роди сина и наде му име Самуило, јер, рече, испросих га у Господа.
21Pea naʻe ʻalu hake ʻae tangata ko ʻElikena mo hono fale kotoa pē, ke ʻatu kia Sihova ʻae feilaulau ʻoe taʻu, mo ʻene fuakava.
21Потом пође онај човек Елкана са свим домом својим да принесе Господу годишњу жртву и завет свој.
22Ka naʻe ʻikai ʻalu ʻa ʻAna; he naʻe pehē ʻe ia ki hono husepāniti, “ʻE ʻikai te u ʻalu kaeʻoua ke mavae ʻae tamasiʻi, pea u toki ʻave ia, koeʻuhi ke fakahā ia ʻi he ʻao ʻo Sihova, pea ke nofomaʻu ai ia ʻo taʻengata.
22Али Ана не пође, јер рече мужу свом: Докле одојим дете, онда ћу га одвести да изађе пред Господа и остане онде до века.
23Pea naʻe pehēange ʻe hono husepāniti ko ʻElikena kiate ia, “Ke ke fai ʻaia ʻoku lelei kiate koe; tatali ke ʻoua ke ke mavae ia; kae kehe ke fokotuʻumaʻu ʻe Sihova ʻene folofola.” Ko ia naʻe nofo ai ʻae fefine ʻo fakahuhu ʻene tama, pea toki fakamavae ia.
23И рече јој Елкана, муж њен: Чини како ти драго; остани докле год не одојиш; само да хоће Господ испунити реч своју. И тако жена оста; и дојаше сина свог докле га не одоји.
24¶ Pea hili ʻa hono fakamavae ia, naʻa ne ʻave ia, pea mo e fanga pulu ʻe tolu, mo e efa ʻe taha ʻoe mahoaʻa, mo e hina uaine ʻe taha, ʻo ʻomi ia ki he fale ʻo Sihova ʻi Sailo: pea naʻe kei siʻi ʻae tama.
24А кад га одоји, одведе га са собом узевши три телета и ефу брашна и мех вина, и уведе га у дом Господњи у Силому; а дете беше још мало.
25Pea naʻa na tāmateʻi ʻae pulu, pea ʻomi ʻae tamasiʻi kia Ilai.
25И заклаше теле и доведоше дете к Илију.
26Pea naʻe pehē ʻe ia, “ʻE hoku ʻeiki, hangē ʻoku moʻoni ʻa hoʻo moʻui, ʻe hoku ʻeiki, ko au ko e fefine naʻe tuʻu ofi kiate koe ʻi heni, ʻo lotu kia Sihova.
26И она рече: Чуј господару, како је жива душа твоја, господару, ја сам она жена која је стајала овде код тебе молећи се Господу.
27Naʻaku kole ʻae tamasiʻi ni; pea kuo tuku mai ʻe Sihova ʻa ʻeku kole ʻaia ne u fai kiate ia:
27Молих се за ово дете, и испуни ми Господ молбу моју, за шта сам Га молила.
28Ko ia foki ʻoku ou toe ʻatu ia kia Sihova; ʻe tuku ia kia Sihova ʻi heʻene moʻui kotoa pē.” Pea naʻe lotu ia kia Sihova ʻi ai.
28Зато и ја дајем њега Господу, докле је год жив, да је дат Господу. И поклонише се онде Господу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.