1 Samuela 4
Tongan Bible, Revised West VersionTranslation
Tongan Bible, Revised West Version
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Pea naʻe hoko ʻae lea ʻa Samuela ki ʻIsileli kotoa pē. Pea naʻe ʻalu ʻa ʻIsileli ke tauʻi ʻae kakai Filisitia, ʻonau nofoaki ʻo ofi ki Epenisa: pea naʻe nofoaki ʻae kau Filisitia ʻi ʻEfeki.
1И шта рече Самуило, зби се свему Израиљу. Јер Израиљ изађе на војску на Филистеје, и стадоше у логор код Евен-Езера, а Филистеји стадоше у логор у Афеку.
2Pea naʻe hiki ʻae tau ʻae kau Filisitia ke tau ki ʻIsileli: pea ʻi he fakahoko ʻae tau, naʻe teʻia leva ʻa ʻIsileli ʻi he ʻao ʻoe kau Filisitia: pea naʻa nau taaʻi ʻi he tau ʻi he ngoue ʻae kau tangata ʻe toko fā afe nai.
2А Филистеји се уврсташе према Израиљу, и кад се отвори бој, разбише Филистеји Израиља, и изгибе их у боју у пољу око четири хиљаде људи.
3¶ Pea ʻi he hoko mai ʻae kakai ki he ʻapitanga, naʻe pehē ʻe he kau mātuʻa ʻo ʻIsileli, “Ko e hā kuo teʻia ai ʻe Sihova kitautolu he ʻaho ni ʻi he ʻao ʻoe kau Filisitia? Ke tau ʻomi kiate kitautolu ʻae puha ʻoe fuakava ʻo Sihova mei Sailo, koeʻuhi, ʻi heʻene hoko kiate kitautolu, ke ne fakamoʻui ʻakitautolu mei he nima ʻo hotau ngaahi fili.”
3И кад народ дође у логор, рекоше старешине Израиљеве: Зашто нас данас разби Господ пред Филистејима? Да донесемо из Силома ковчег завета Господњег, да буде међу нама и избави нас из руку непријатеља наших.
4Ko ia naʻe fekau ʻe he kakai ki Sailo, koeʻuhi kenau ʻomi mei ai ʻae puha ʻoe fuakava ʻo Sihova ʻoe ngaahi kautau, ko ia ʻoku nofo ʻi he vahaʻa ʻoe ongo Selupi: pea naʻe haʻu ai ʻae ongo foha ʻo Ilai, ko Hofini mo Finiasi, mo e puha ʻoe fuakava ʻoe ʻOtua.
4И народ посла у Силом да донесу оданде ковчег завета Господа над војскама, који седи на херувимима; а беху онде код ковчега завета Господњег два сина Илијева, Офније и Финес.
5Pea ʻi he hoko ʻae puha ʻoe fuakava ʻo Sihova ki he ʻapitanga, naʻe mavava ʻa ʻIsileli kotoa pē ʻi he mavava lahi, ko ia naʻe ʻuʻulu ai ʻae fonua.
5А кад дође ковчег завета Господњег у логор, повика сав Израиљ од радости да земља зајеча.
6Pea ʻi he fanongo ʻae kakai Filisitia ki he longoaʻa ʻoe mavava, naʻa nau pehē, “Ko e hā hono ʻuhinga ʻoe fuʻu mavava lahi ni ʻi he ʻapitanga ʻoe kakai Hepelū? Pea naʻa nau ʻilo kuo hoko ʻae puha tapu ʻo Sihova ki he ʻapitanga.
6А Филистеји чувши веселу вику рекоше: Каква је то вика весела у логору јеврејском? И разумеше да је дошао ковчег Господњи у логор њихов.
7Pea naʻe manavahē ai ʻae kakai Filisitia, he naʻa nau pehē, Kuo hāʻele mai ʻae ʻOtua ki he ʻapitanga. Pea naʻa nau pehē, Malaʻia kiate kitautolu! He kuo ʻikai ha meʻa pehē talu mei muʻa.
7И уплашише се Филистеји кад рекоше: Бог је дошао у логор. И говораху: Тешко нама! Јер то није бивало пре.
8Malaʻia kiate kitautolu! Ko hai te ne fakamoʻui ʻakitautolu mei he nima ʻoe ngaahi ʻOtua māfimafi na? Ko e ngaahi ʻOtua eni naʻe taaʻi ʻae kakai ʻIsipite ʻi he ngaahi meʻa mamahi lahi ʻi he toafa.
8Тешко нама! Ко ће нас избавити из руку тих силних богова? То су богови што побише Мисирце у пустињи свакојаким мукама.
9ʻAe kau Filisitia, mou mālohi, ʻo fai ʻo ngalingali tangata, telia naʻa mou hoko ko e kau hopoate ki he kakai Hepelū, ʻo hangē ko ʻenau hopoate kiate kimoutolu: fai ʻo ngali mo e kau tangata ʻo tau.”
9Охрабрите се, и будите људи, о Филистеји! Да не служите Јеврејима као што су они вама служили; будите људи и удрите.
10Pea naʻe tau ʻae kau Filisitia, pea naʻe toe teʻia ʻa ʻIsileli, pea naʻa nau hola ʻae tangata taki taha ki hono fale fehikitaki: pea naʻe mate ai ʻae tokolahi ʻaupito he naʻe tō ai ʻae toko tolu mano ʻoe kau tangata ʻIsileli naʻe ʻalu ʻi lalo.
10И Филистеји ударише, и Израиљци се опет разбише и побегоше к шаторима својим; и бој беше врло велик, јер паде из Израиља тридесет хиљада пешака.
11Pea naʻe moʻua ʻae puha tapu ʻoe ʻOtua; pea naʻe tāmateʻi ʻae ongo foha ʻo Ilai ko Hofini mo Finiasi.
11И ковчег Божји би отет, и два сина Илијева, Офније и Финес погибоше.
12¶ Pea naʻe lele ʻae tangata Penisimani mei he tau, ʻo hoko ki Sailo ʻi he ʻaho ko ia, kuo mahaehae hono kofu, pea pani kelekele hono ʻulu.
12А један између синова Венијаминових побеже из боја, и дође у Силом исти дан раздртих хаљина и главе посуте прахом.
13Pea ʻi heʻene hoko ki ai vakai naʻe nofo leʻo pe ʻa Ilai ʻi he nofoʻa ʻi he veʻehala: he naʻe tetetete hono loto telia ʻae puha tapu ʻoe ʻOtua. Pea ʻi he hoko ʻae tangata ki he kolo, ʻo fakahā ia, naʻe tangi kalanga ʻae kolo kotoa pē.
13И кад дође, гле, Илије сеђаше на столици украј пута погледајући; јер срце његово беше у страху за ковчег Божји. И дошав онај човек у град каза гласе, и стаде вика свега града.
14Pea ʻi heʻene ongoʻi ʻe Ilai ʻae leʻo ʻoe tangi, naʻe pehē ʻe ia, “Ko e hā hono ʻuhinga ʻoe maveuveu ni?” Pea naʻe haʻu fakatoʻotoʻo ʻae tangata ʻo tala kia Ilai.
14А Илије чувши вику рече: Каква је то врева? И човек брже дотрча да јави Илију.
15Pea naʻe hivangofulu taʻu mo e taʻu ʻe valu ʻae motuʻa ʻo Ilai; pea kuo poʻuli hono mata, naʻe ʻikai faʻa mamata.
15А Илију беше деведесет и осам година, и очи му беху потамнеле, те не могаше видети.
16Pea naʻe pehē ʻe he tangata kia Ilai, “Ko au ia kuo u haʻu mei he tau, pea u hola mei he tau he ʻaho ni. Pea pehē ʻe ia, “ʻE hoku foha, Ko e hā kuo fai?”
16И рече човек Илију: Ја идем из боја, утекох данас из боја. А он рече: Шта би, сине?
17Pea talaange ʻe he tangata fekau, “Kuo hola ʻa ʻIsileli mei he ʻao ʻoe kakai Filisitia, pea kuo tō ʻae tokolahi ʻi he kakai, pea kuo mate ʻa ho ongo foha ko Hofini mo Finiasi, pea kuo moʻua ʻae puha tapu ʻoe ʻOtua.”
17А гласник одговарајући рече: Побеже Израиљ испред Филистеја, и изгибе много народа, и оба сина твоја погибоше, Офније и Финес, и ковчег Божји отет је.
18Pea ʻi heʻene lea ki he puha tapu ʻoe ʻOtua, naʻe hoko ʻo pehē, naʻe tō fakaholomui ia mei he nofoʻa ʻi he potu ʻoe matapā, pea mafesi ai hono kia, pea pekia ai: he ko e tangata motuʻa ia pea mamafa. Pea naʻe fakamaauʻi ʻe ia ʻa ʻIsileli ʻi he taʻu ʻe fāngofulu.
18А кад спомену ковчег Божји, паде Илије са столице наузнако код врата и сломи врат и умре, јер беше човек стар и тежак. Он би судија Израиљу четрдесет година.
19¶ Pea naʻe feitama hono ʻofefine ʻi he fono, ko e uaifi ʻo Finiasi, kuo kakato hono māhina ke fāʻele: pea ʻi heʻene ongoʻi ʻae ongoongo kuo moʻua ʻae puha tapu ʻoe ʻOtua, pea kuo pekia ʻa ʻene tamai ʻi he fono, mo hono husepāniti, naʻe punou hifo ʻe ia ia pea langā; he naʻe hoko leva ʻae langā kiate ia.
19А снаха његова, жена Финесова, беше трудна и на том доба, па чувши глас да је ковчег Божји отет и да јој је погинуо свекар и муж, сави се и породи, јер јој дођоше болови.
20Pea feʻunga mo ʻene pekia, naʻe pehē kiate ia ʻe he kau fefine naʻe tuʻu ofi kiate ia, ʻoua naʻa ke manavahē; he kuo ke fāʻeleʻi ʻae tama. Ka naʻe ʻikai te ne lea, pea naʻe ʻikai te ne tokanga ki ai.
20И кад умираше, рекоше јој које стајаху код ње: Не бој се, родила си сина. Али она не одговори, нити хајаше за то.
21Pea naʻa ne ui ʻae tama ko Ikapote, ko e pehē, Kuo mole ʻae nāunau mei ʻIsileli: koeʻuhi kuo moʻua ʻae puha tapu ʻoe ʻOtua, pea koeʻuhi kuo pekia ʻene tamai ʻi he fono mo hono uaifi.
21Него детету наде име Ихавод говорећи: Отиде слава од Израиља; јер ковчег Божји би отет, и свекар јој и муж погибоше.
22Pea naʻe pehē ʻe ia, Kuo mole ʻae nāunau mei ʻIsileli: he kuo moʻua ʻae puha tapu ʻoe ʻOtua.
22Зато рече: Отиде слава од Израиља; јер би отет ковчег Божји.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.