1 Samuela 17
Tongan Bible, Revised West VersionTranslation
Tongan Bible, Revised West Version
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Pea naʻe tānaki ʻe he kakai Filisitia ʻa ʻenau ngaahi tau ke tau, pea naʻe kātoa fakataha ʻakinautolu ʻi Soko ʻaia ʻoku ʻo Siuta, ʻonau ʻapitanga ʻi he vahaʻa ʻo Soko mo ʻAseka ʻi ʻEfesi-Tamemi.
1Тада Филистеји скупише војску своју да војују, и скупише се у Сокоту Јудином, и стадоше у логор између Сокота и Азике на међи дамимској.
2Pea kuo kātoa fakataha ʻa Saula mo e kau tangata ʻo ʻIsileli, ʻonau ʻapitanga ʻi he teleʻa ʻo Ila, ʻonau fakanofonofo ʻae tau ke tauʻi ʻae kakai Filisitia.
2А Саул и Израиљци скупише се и стадоше у логор у долини Или, и уврсташе се према Филистејима.
3Pea naʻe tuʻu ʻae kau Filisitia ʻi he moʻunga ʻi he potu ʻe taha, pea tuʻu ʻa ʻIsileli ʻi he moʻunga ʻi he potu kehe: pea naʻe ai ʻae teleʻa ʻi hona vahaʻa.
3И Филистеји стајаху на брду одонуда а Израиљци стајаху на брду одовуда, а међу њима беше долина.
4¶ Pea naʻe ʻalu atu mei he ʻapitanga ʻoe kau Filisitia ʻae tangata toʻa, ko Kolaiate ʻo Kati hono hingoa, ko e hanga ʻe hongofulu ma tolu hono māʻolunga.
4И изађе из логора филистејског један заточник по имену Голијат из Гата, висок шест лаката и пед.
5Pea naʻe ʻi hono ʻulu ʻae tatā palasa, pea naʻe kofu ia ʻaki ʻae kofu palasa: pea ko e fakatatau ʻo hono kofu ko e sikeli palasa ʻe nima afe.
5И на глави му беше капа од бронзе, и оклоп плочаст на њему од бронзе; и беше оклоп тежак пет хиљада сикала.
6Pea naʻe kofuʻaki ʻae palasa ʻa hono vaʻe pea naʻe ʻi he vahaʻa ʻo hono uma ha sifa palasa.
6И ногавице од бронзе беху му на ногама, и штит од бронзе на раменима.
7Pea ko e kau ʻo hono tao naʻe hangē ko e ʻakau fakamaʻunga ʻae tangata lalanga; pea ko hono mamafa ʻoe ʻulu ʻo hono tao ko e sikeli ʻaione ʻe onongeau: pea naʻe ʻalu ha tokotaha ʻi hono ʻao ke fua ʻae pā.
7А копљача од копља му беше као вратило, а гвожђа у копљу му беше шест стотина сикала; и који му оружје ношаше иђаше пред њим.
8Pea naʻe tuʻu ia ʻo kalanga ki he ngaahi tau ʻo ʻIsileli, ʻo ne pehē kiate kinautolu, “Ko e hā kuo mou haʻu ke fakatoka ai ʻae tau? ʻIkai ko e Filisitia au, pea mo kimoutolu ko e kau tamaioʻeiki kia Saula? Fili ha tangata maʻamoutolu, pea tuku ke ʻalu hifo ia kiate au.
8Он ставши викаше војску израиљску, и говораше им: Што сте изашли уврставши се? Нисам ли ја Филистејин а ви слуге Саулове? Изберите једног између себе, па нека изађе к мени.
9Kapau ʻoku mafai ʻe ia ke ma tau mo au, pea ne tāmateʻi au, pehē te mau hoko ho hoʻomou kau tamaioʻeiki: pea kapau te u mālohi au kiate ia, ʻo tāmateʻi ia, te mou hoko ko ʻemau kau tamaioʻeiki, pea te mou tauhi ʻakimautolu.”
9Ако ме надјача и погуби ме, ми ћемо вам бити слуге; ако ли ја њега надјачам и погубим га, онда ћете ви бити нама слуге, и служићете нам.
10Pea naʻe pehē ʻe he tangata Filisitia, “ʻOku ou sipitau ki he ngaahi tau ʻo ʻIsileli he ʻaho ni; tuku mai ha tangata ke ma fai mo au.”
10Још говораше Филистејин: Ја осрамотих данас војску израиљску: дајте ми човека да се бијемо.
11Pea ʻi he fanongo ʻa Saula mo ʻIsileli kotoa pē ki he ngaahi lea ko ia ʻae tangata Filisitia, naʻa nau ilifia mo manavahē lahi.
11А кад Саул и сав Израиљ чу шта рече Филистејин, препадоше се и уплашише се врло.
12¶ Pea ko Tevita ko e foha ia ʻoe tangata ʻo Efalata ʻo Petelihema, ko hono hingoa ko Sese; pea naʻe ʻiate ia ʻae foha ʻe toko valu: pea naʻe lau ʻae tangata ko ia mo e kau mātuʻa ʻi he ngaahi ʻaho ʻo Saula.
12А беше Давид син једног Ефраћанина, из Витлејема Јудиног, коме име беше Јесеј, који имаше осам синова и беше у време Саулово стар и временит међу људима.
13Pea naʻe muimui ʻia Saula ki he tau ʻae ngaahi foha ʻe toko tolu ʻo Sese naʻe tuʻukimuʻa; pea ko e hingoa ʻo hono foha ʻe toko tolu naʻe ʻalu ki he tau, ko Iliape ko e ʻuluaki ia, pea naʻe hoko mo ia ʻa ʻApinatapi, pea ko hono toko tolu ko Sama.
13И три најстарија сина Јесејева отидоше за Саулом на војску; а имена тројици синова његових који отидоше на војску беху првенцу Елијав а другом Авинадав а трећем Сама.
14Pea ko e kimui ʻa Tevita: pea naʻe muimui ʻia Saula ʻae taʻokete ʻe toko tolu.
14А Давид беше најмлађи. И она три најстарија отидоше за Саулом.
15Ka naʻe hiki ʻa Tevita meia Saula ke toe ʻalu ʻo tauhi ʻae fanga sipi ʻa ʻene tamai ʻi Petelihema.
15А Давид отиде од Саула и врати се у Витлејем да пасе овце оца свог.
16Pea naʻe ʻunuʻunu mai ʻae tangata Filisitia ʻi he pongipongi mo e efiafi, ʻo ne fakahā ia ʻi he ʻaho ʻe fāngofulu.
16А Филистејин излажаше јутром и вечером, и стаја четрдесет дана.
17Pea naʻe pehē ʻe Sese ki hono foha ko Tevita, “Ko eni, ke ke ʻave ki ho ngaahi taʻokete ʻae efa ʻe taha ʻoe uite tunu ni, mo e foʻi mā ʻe hongofulu, pea ke lele ki he ʻapitanga ki ho kāinga;
17А Јесеј рече Давиду, сину свом: Узми сада за браћу своју ефу овог прженог жита и ових десет хлебова, и однеси брже у логор браћи својој.
18Pea ke ʻave ʻae ngaahi siisi ʻe hongofulu ki he ʻeiki ʻo ʻenau toko afe, pea vakai, pe ʻoku fēfē ʻa ho ngaahi taʻokete, pea ke maʻu ʻenau popōaki.
18А ових десет младих сираца однеси хиљаднику, и види браћу своју како су, и донеси од њих знак.
19Pea ko eni, ko Saula mo kinautolu, mo e kau tangata kotoa pē ʻo ʻIsileli, naʻa nau ʻi he teleʻa ʻo Ila, ke tau mo e kakai Filisitia.”
19А Саул и они и сав Израиљ беху у долини Или ратујући с Филистејима.
20¶ Pea naʻe tuʻu hengihengi hake ʻa Tevita ʻi he ʻapongipongi, ʻo ne tuku ʻae fanga sipi ki he tangata ke leʻohi, pea naʻe teu, ʻo ʻalu ia, ʻo hangē ko e fekau ʻa Sese kiate ia; pea naʻe hoko atu ia ki he keli, ʻo feʻunga mo ʻene ʻalu atu ʻae tau ke tau, mo ʻenau kaila ki he tau.
20И тако Давид уста рано и остави овце на чувару; па узе и отиде како му заповеди Јесеј; и дође на место где беше логор, и војска излажаше да се врста за бој, и подизаше убојну вику.
21He naʻe ʻosi hono fakaʻotu ʻae tau ʻe ʻIsileli mo e kakai Filisitia, pea naʻe fehāngaaki ʻae tau ki he tau.
21И стајаше војска израиљска и филистејска једна према другој.
22Pea naʻe tuku ʻe Tevita ʻae ngaahi meʻa naʻe tokonaki ki he nima ʻoe tangata leʻo koloa, ka ka lele ia ki he tau, pea naʻe hoko atu ia ʻo ne feʻiloaki mo hono ngaahi taʻokete.
22Тада остави Давид свој пртљаг код чувара који чуваше пртљаг и отрча у војску, и дође и запита браћу своју за здравље.
23Pea ʻi heʻenau kei talanoa, vakai, naʻe ʻalu hake ʻae fuʻu toʻa ko e tangata Filisitia ʻo Kati, ko Kolaiate hono hingoa, mei he ngaahi tau ʻoe kakai Filisitia, pea naʻe lea ia ʻo fakatatau ki heʻene ngaahi lea muʻa: pea naʻe fanongo ki ai ʻa Tevita.
23И докле говораше с њима, гле, онај заточник по имену Голијат Филистејин из Гата, изађе из војске филистејске и говораше као пре, и Давид чу.
24Pea ʻi he mamata kiate ia ʻae kau tangata kotoa pē ʻo ʻIsileli, naʻa nau hola meiate ia, pea manavahē lahi.
24А сви Израиљци кад видеше тог човека, узбегоше од њега, и беше их страх веома.
25Pea naʻe pehē ʻe he kau tangata ʻo ʻIsileli, “Kuo mou mamata ki he tangata ni kuo ʻalu hake? Ko e moʻoni kuo ʻalu hake ia ke luki ki ʻIsileli: ka ʻe ʻilonga ʻae tangata ʻe tāmateʻi ia, ʻe fakakoloa ia ʻe he tuʻi ʻaki ʻae koloa lahi, pea ʻe foaki kiate ia hono ʻofefine, pea ʻe fakatauʻatāina ʻae fale ʻo ʻene tamai ʻi ʻIsileli.”
25И говораху Израиљци: Видесте ли тог човека што изађе? Јер изађе да срамоти Израиља. А ко би га погубио, цар би му дао силно благо, и кћер своју дао би му; и ослободио би дом оца његовог у Израиљу.
26Pea naʻe lea ʻa Tevita ki he kau tangata naʻe tuʻu ʻi ai, ʻo pehē, “Ko e hā ʻe fai ki he tangata ʻoku ne tāmateʻi ʻae Filisitia ko eni, pea ʻave ke mamaʻo ʻae manuki mei ʻIsileli? He ko hai ʻae Filisitia taʻekamu ni koeʻuhi ke tuʻu ia ʻo luki ki he ngaahi kautau ʻae ʻOtua moʻui?”
26Тада рече Давид људима који стајаху око њега говорећи: Шта ће се учинити човеку који погуби тог Филистејина и скине срамоту с Израиља? Јер ко је тај Филистејин необрезани да срамоти војску Бога Живог?
27Pea naʻe lea ʻae kakai kiate ia ʻo fakatatau mo ia kuo lau, ʻo pehē, ʻE pehē pe hono fai ki he tangata te ne tāmateʻi ia.
27А народ му одговори исте речи говорећи: То ће се учинити ономе ко га погуби.
28¶ Pea naʻe fanongo ʻa Iliape ko hono taʻokete ʻi heʻene lea ki he kau tangata; pea naʻe tupu ai ʻae ʻita ʻa Iliape kia Tevita, pea pehē ʻe ia, “Ko e hā naʻa ke omi ai ki heni? Pea kuo ke tuku kia hai ʻae fanga sipi siʻi na ʻi he toafa? ʻOku ou ʻilo hoʻo fielahi, mo e kovi lahi ʻo ho loto; he kuo ke haʻu ki heni koeʻuhi ke ke mamata ki he tau.”
28А кад чу Елијав брат његов најстарији како се разговара с тим људима, разљути се Елијав на Давида, и рече му: Што си дошао? И на коме си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам ја обест твоју и злоћу срца твог; дошао си да видиш бој.
29Pea naʻe pehē ʻe Tevita, “Ko eni ko e hā kuo u fai? ʻIkai ʻoku ai hono ʻuhinga?”
29А Давид рече: Шта сам сад учинио? Заповеђено ми је.
30¶ Pea ne tafoki ia meiate ia ʻo hanga ki he tokotaha, ʻo toe lea ʻo pehē pe: pea naʻe toe tala kiate ia, ʻo hangē ko e fuofua lea.
30Потом окрену се од њега к другом и запита као пре; и народ му одговори као пре.
31Pea ʻi heʻene ongoongo atu ʻae ngaahi lea naʻe lea ʻaki ʻe Tevita, naʻa nau fakahā ia ʻi he ʻao ʻo Saula: pea naʻa ne fekau ke ʻomi ia.
31И кад чуше речи које говораше Давид, јавише их Саулу, а он га дозва к себи.
32¶ Pea naʻe pehē ʻe Tevita kia Saula, “ʻOua naʻa ilifia ʻae loto ʻo ha tangata koeʻuhi ko ia; ko hoʻo tamaioʻeiki ko au te u ʻalu ʻo tauʻi ʻae tangata Filisitia.”
32И Давид рече Саулу: Нека се нико не плаши од оног; слуга ће твој изаћи и биће се с Филистејином.
33Pea naʻe pehē ʻe Saula kia Tevita, “ʻOku ʻikai te ke mafai ke ʻalu ke tuʻu hake ʻo tauʻi ʻae Filisitia ni: he ko e tamasiʻi pe koe, ka ko e tangata tau pe ia talu ʻene kei siʻi.”
33А Саул рече Давиду: Не можеш ти ићи на Филистејина да се бијеш с њим, јер си ти дете а он је војник од младости своје.
34Ka naʻe pehē ʻe Tevita kia Saula, “Naʻe tauhi ʻe hoʻo tamaioʻeiki ʻae fanga sipi ʻa ʻene tamai, mo ʻene haʻu ʻae laione mo e pea, ʻo puke ʻo ʻave ʻae ʻuhikiʻi lami mei he fanga sipi:
34А Давид рече Саулу: Слуга је твој пасао овце оца свог; па кад дође лав или медвед и однесе овцу из стада,
35Pea naʻaku tuli ia ʻi tuaʻā, ʻo taaʻi ia, pea u fakamoʻui ia mei hono ngutu: pea ʻi heʻene tuʻu ki ʻolunga kiate au, naʻaku puke ia ʻi hono fakapau, pea tā ia ʻo tāmateʻi.
35ја потрчах за њим, и ударих га и отех му из чељусти; и кад би скочио на ме; ухватих га за грло, те га бих и убих.
36Naʻe tāmateʻi fakatouʻosi pe ʻe hoʻo tamaioʻeiki ʻae laione mo e pea: pea ko e Filisitia taʻekamu ni, ʻe tatau ia mo ha taha ʻo kinaua, ko e meʻa ʻi heʻene pole ki he ngaahi tau ʻae ʻOtua ʻo ʻIsileli.”
36И лава и медведа убијао је твој слуга, па ће и тај Филистејин необрезани проћи као они; јер осрамоти војску Бога Живог.
37Pea naʻe lea foki ʻa Tevita ʻo pehē, “Ko Sihova ʻaia naʻa ne fakamoʻui au mei he pesipesi ʻoe laione, mo e pesipesi ʻoe pea, te ne fakamoʻui au mei he nima ʻoe Filisitia ni.” Pea naʻe pehē ʻe Saula kia Tevita, “ʻAlu, pea ke ʻiate koe ʻa Sihova.
37Још рече Давид: Господ који ме је сачувао од лава и медведа, Он ће ме сачувати и од овог Филистејина. Тада рече Саул Давиду: Иди, и Господ нека буде с тобом.
38Pea naʻe fakakofu tau ʻe Saula ʻa Tevita, “Pea ne ʻai ʻae tatā palasa ki hono ʻulu; pea ne ʻai kiate ia foki ʻae kofu palasa.
38И Саул даде Давиду своје оружје, и метну му на главу капу своју од бронзе и метну оклоп на њ.
39Pea naʻe nonoʻo ʻe Tevita ʻene heletā ʻituʻa ki he kofu tau, ʻo ne ʻahiʻahi ke ʻalu; he naʻe teʻeki ai te ne ʻahiʻahiʻi ia. Pea naʻe pehē ʻe Tevita kia Saula, “ʻOku ʻikai te u faʻa ʻalu mo e nāunau ni: he kuo ʻikai te u ʻahiʻahiʻi ia.” Pea naʻe vete ia ʻe Tevita ʻo ne tuku ia.
39И припаса Давид мач његов преко свог одела и пође, али не беше навикао, па рече Давид Саулу: Не могу ићи с тим, јер нисам навикао. Па скиде Давид са себе.
40Pea naʻe toʻo ʻe ia hono tokotoko, ʻi hono nima, ʻo ne fili ʻae foʻi maka molemole ʻe nima mei he tafeʻanga, vai, ʻo ne ʻai ia ki he kato ʻae tauhi sipi naʻe ʻiate ia, ʻaia ko e kato siʻi; pea naʻe ʻi hono nima ʻene makatā: pea naʻe ʻunuʻunu atu ia ki he tangata Filisitia.
40И узе штап свој у руку, и изабра на потоку пет глатких камена и метну их у торбу пастирску, коју имаше, и узе праћу своју у руку, и тако пође ка Филистејину.
41Pea naʻe haʻu ʻae tangata Filisitia ʻo ne ʻunuʻunu ke ofi kia Tevita: pea ko e tangata naʻe fua ʻae pā naʻe ʻalu muʻomuʻa ia ʻi hono ʻao.
41А и Филистејин иђаше све ближе к Давиду, а човек који му ношаше оружје, иђаше пред њим.
42Pea ʻi he fesiofaki ʻae tangata Filisitia, ʻo ne mamata kia Tevita, naʻa ne manuki kiate ia: he naʻe kei tamasiʻi pe ia, pea totototo, pea matamatalelei hono mata.
42А кад Филистејин погледа и виде Давида, подсмехну му се, што беше млад и смеђ и лепог лица.
43Pea pehē ʻe he tangata Filisitia kia Tevita, “Ko e kulī au, kuo ke haʻu ai kiate au mo e ngaahi ʻakau?” Pea kapeʻi ʻe he tangata Filisitia ʻa Tevita ʻi hono ngaahi ʻotua.
43И рече Филистејин Давиду: Еда ли сам псето, те идеш на ме са штапом? И проклињаше Филистејин Давида боговима својим.
44Pea pehē ʻe he tangata Filisitia kia Tevita, “Haʻu kiate au, pea te u ʻatu ho kakano ki he fanga manu ʻoe ʻatā, pea ki he fanga manu ʻoe vao.”
44И рече Филистејин Давиду: Ходи к мени да дам тело твоје птицама небеским и зверима земаљским.
45Pea pehē ʻe Tevita ki he tangata Filisitia, “ʻOku ke haʻu kiate au ʻaki ʻae heletā, mo e tao, pea mo e pā: ka ʻoku ou ʻalu atu kiate koe ʻi he huafa ʻo Sihova ʻoe ngaahi kautau, ko e ʻOtua ʻoe ngaahi tau ʻa ʻIsileli, ʻaia kuo ke polepole ki ai.
45А Давид рече Филистејину: Ти идеш на ме с мачем и с копљем и са штитом; а ја идем на те у име Господа над војскама, Бога војске Израиљеве, ког си ружио.
46ʻE tuku koe ʻe Sihova he ʻaho ni ki hoku nima; pea te u taaʻi koe ʻo toʻo ho ʻulu meiate koe; pea te u foaki ʻae ngaahi ʻangaʻanga ʻoe tau ʻae kakai Filisitia he ʻaho ni ki he fanga manu ʻoe ʻatā, pea ki he fanga manu kaivao ʻoe fonua, koeʻuhi ke hoko ʻo ʻilo ʻe māmani kotoa pē, ʻoku ai ha ʻOtua ʻo ʻIsileli.
46Данас ће те Господ дати мени у руке, и убићу те, и скинућу главу с тебе, и даћу данас телеса војске филистејске птицама небеским и зверима земаљским, и познаће сва земља да је Бог у Израиљу.
47Pea ʻe hoko ʻo ʻilo ʻe he fakataha ni kotoa pē, ʻoku ʻikai fakamoʻui ʻe Sihova ʻaki ʻae heletā mo e tao; he ʻoku ʻa Sihova ʻae tau, pea te ne tuku ʻakimoutolu ki homau nima.”
47И знаће сав овај збор да Господ не спасава мачем ни копљем, јер је рат Господњи, зато ће вас дати нама у руке.
48Pea naʻe hoko ʻo pehē, ʻi he tuʻu hake ʻae tangata Filisitia, pea haʻu ke ʻunuʻunu mai ke fakafetaulaki kia Tevita, naʻe fai vave ʻa Tevita ʻo lele atu ki he fuʻu tau ke fakafetaulaki atu ki he Filisitia.
48А кад се Филистејин подиже и дође ближе к Давиду, Давид брже истрча на бојиште пред Филистејина.
49Pea naʻe ala ʻe Tevita hono nima ki heʻene kato, ʻo ne toʻo mei ai ʻae foʻi maka, ʻo ne makataaʻi ia, ʻo ne taaʻi ʻae Filisitia ʻi hono foʻi laʻē, pea naʻe ngalo hifo ʻae maka ʻi hono ʻulu; pea ne tō ʻo tuʻu hono mata ki he kelekele.
49И Давид тури руку своју у торбу своју, и извади из ње камен, и баци га из праће, и погоди Филистејина у чело и уђе му камен у чело, те паде ничице на земљу.
50Ko ia naʻe ikuna ʻe Tevita ʻae tangata Filisitia ʻaki ʻae makatā mo e foʻi maka, ʻo ne taaʻi ʻae Filisitia, ʻo tāmateʻi ia; ka naʻe ʻikai ha heletā ʻi he nima ʻo Tevita.
50Тако Давид праћом и каменом надјача Филистејина, и удари Филистејина и уби га; а немаше Давид мача у руци.
51Pea ko ia naʻe lele ai ʻa Tevita ʻo tuʻu ki he tangata Filisitia, ʻo ne puke ʻene heletā ʻaʻana, ʻo unuhi ia mei hono ʻaiʻanga, ʻo tāmateʻi ia ʻo ne tutuʻu ʻaki ia ʻa hono ʻulu. Pea ʻi he mamata ʻae kau Filisitia kuo mate honau toʻa, naʻa nau hola.
51И притрчавши Давид стаде на Филистејина, и зграби мач његов и извуче га из корица и погуби га и одсече му главу. А Филистеји кад видеше где погибе јунак њихов побегоше.
52Pea naʻe tuʻu hake ʻae kau tangata ʻo ʻIsileli mo Siuta, ʻonau kaila, ʻonau tuli ʻae kau Filisitia, ʻo aʻu atu ki he toafa, pea ki he ngaahi matapā ʻo Ekiloni. Pea naʻe tō ki lalo ʻae kau kafo ʻoe kakai Filisitia ʻi he hala ki Sealeimi, ʻio, ʻo aʻu atu ki Kati mo Ekiloni.
52А Израиљци и Јудејци усташе и повикаше и потераше Филистеје до долине и до врата акаронских; и падаше побијени Филистеји по путу сарајимском до Гата и до Акарона.
53Pea naʻe liu mai ʻae fānau ʻa ʻIsileli mei heʻenau tuli ki he kakai Filisitia, ʻonau maumauʻi honau ngaahi fale ʻapitanga.
53Потом се вратише синови Израиљеви теравши Филистеје, и опленише логор њихов.
54Pea naʻe toʻo ʻe Tevita ʻae ʻulu ʻoe tangata Filisitia, ʻo ne ʻomi ia ki Selūsalema; ka naʻa ne ʻai ʻene mahafutau ki hono fale fehikitaki.
54А Давид узе главу Филистејинову, и однесе је у Јерусалим, а оружје његово остави у својој колиби.
55Pea ʻi he mamata ʻa Saula ki he ʻalu atu ʻa Tevita ke tauʻi ʻae tangata Filisitia, naʻe pehē ʻe ia kia ʻApina ko e ʻeiki ʻo ʻene tau, ʻApina, “Ko e foha ʻo hai ʻae tamasiʻi ni?” Pea pehē ʻe ʻApina, “Hangē ʻoku moʻui ho laumālie, ʻE tuʻi, ʻoku ʻikai te u ʻiloa.”
55А кад Саул виде Давида где иде пред Филистејина, рече Авениру војводи: Чији је син тај младић, Авенире? А Авенир рече: Како је жива душа твоја царе, не знам.
56Pea pehē ʻe he tuʻi, “Ke ke fehuʻi koe, pe ko e foha ʻo hai ʻae tangata siʻi ni.”
56А цар рече: Питај чији је син тај младић.
57Pea ʻi he liu mai ʻa Tevita mei he tāmateʻi ʻoe tangata Filisitia, naʻe maʻu ia ʻe ʻApina, ʻo ne ʻomi ia ki he ʻao ʻo Saula mo e ʻulu ʻoe Filisitia naʻe ʻi hono nima.
57А кад се врати Давид погубивши Филистејина, узе га Авенир и изведе га пред Саула, а у руци му беше глава Филистејинова.
58Pea naʻe pehē ʻe Saula kiate ia, “Ko e foha koe ʻo hai?” Pea naʻe pehēange ʻe Tevita, “Ko e foha au ʻo hoʻo tamaioʻeiki ko Sese ko e tangata Petelihema.”
58И Саул рече му: Чији си син, дете? А Давид рече: Ја сам син слуге твог Јесеја Витлејемца.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.