Жудекэторий 5
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ын зиуа ачея, Дебора а кынтат ачастэ кынтаре ку Барак, фиул луй Абиноам:
1И у тај дан пева Девора и Варак син Авинејемов говорећи:
2„Ниште кэпетений с-ау пус ын фрунтя попорулуй ын Исраел, Ши попорул с-а арэтат гата де луптэ: Бинекувынтаць пе Домнул!
2Благосиљајте Господа што учини освету у Израиљу и што народ драговољно приста.
3Аскултаць, ымпэраць! Луаць аминте, домниторь! Вой кынта, да, вой кынта Домнулуй, Вой кынта дин алэутэ Домнулуй Думнезеулуй луй Исраел.
3Чујте цареви, слушајте кнезови; ја, ја ћу Господу певати, попеваћу Господу Богу Израиљевом.
4Доамне, кынд ай ешит дин Сеир, Кынд ай плекат дин кымпииле Едомулуй, Пэмынтул с-а кутремурат, черуриле ау пикурат Ши норий ау турнат апе ку гэлята;
4Господе! Кад си силазио са Сира, кад си ишао из поља едомског, земља се тресаше, и небеса капаху, облаци капаху водом.
5Мунций с-ау клэтинат ынаинтя Домнулуй, Синаюл ачела с-а клэтинат ынаинтя Домнулуй Думнезеулуй луй Исраел.
5Брда се растапаху пред Господом; тај Синај пред Господом Богом Израиљевим.
6Пе время луй Шамгар, фиул луй Анат, Пе время Иаелей, друмуриле ерау пэрэсите, Ши кэлэторий апукау пе кэй стрымбе.
6За времена Самегара сина Анатовог, за времена Јаиљиног неста путева, и који иђаху стазама, иђаху кривим путевима.
7Кэпетенииле ерау фэрэ путере ын Исраел, фэрэ путере, Пынэ кынд м-ам скулат еу, Дебора, Пынэ кынд м-ам ридикат еу ка о мамэ ын Исраел.
7Неста села у Израиљу, неста их, докле не настах ја, Девора, докле не настах мајка Израиљу.
8Ел ышь алесесе ной думнезей. Атунч, рэзбоюл ера ла порць, Дар ну ведяй нич скут, нич сулицэ Ла патрузечь де мий ын Исраел.
8Он изабра нове богове, тада рат беше на вратима; виђаше ли се штит или копље међу четрдесет хиљада у Израиљу?
9Инима мя се ындряптэ спре кэпетенииле луй Исраел, Спре ачея дин попор каре с-ау арэтат гата сэ лупте. Бинекувынтаць пе Домнул!
9Срце се моје привило к управитељима Израиљевим, који драговољно присташе између народа. Благосиљајте Господа.
10Вой, каре кэлэриць пе мэгэрице албе, Вой, каре шедець пе ковоаре, Ши вой, каре умблаць пе друм, кынтаць!
10Који јашете на белим магарицама, који седите у суду и који ходите по путевима, приповедајте.
11Аркаший дин мижлокул адэпэтоарелор Сэ лауде ку гласул лор бинефачериле Домнулуй, Бинефачериле кырмуирий Сале ын Исраел! Атунч, попорул Домнулуй с-а коборыт ла порць:
11Престала је праска стрељачка на местима где се вода црпе; онде нека приповедају правду Господњу, правду к селима његовим у Израиљу; тада ће народ Господњи силазити на врата.
12Трезеште-те, трезеште-те, Дебора! Трезеште-те, трезеште-те ши зи о кынтаре! Скоалэ-те, Барак, Ши аду-ць робий де рэзбой, Фиул луй Абиноам!
12Устани, устани, Деворо; устани, устани, запевај песму; устани, Вараче, води у ропство робље своје, сине Авинејемов.
13Атунч, о рэмэшицэ дин попор а бируит пе чей путерничь, Домнул мь-а дат бируинца асупра челор витежь.
13Сада ће потлачени овладати силнима из народа; Господ ми даде да владам силнима.
14Дин Ефраим ау венит локуиторий луй Амалек. Дупэ тине а мерс Бениамин ын оштиря та. Дин Макир ау венит кэпетенииле Ши дин Забулон, кырмуиторий.
14Из Јефрема изиђе корен њихов на Амалике; за тобом беше Венијамин с народом твојим; од Махира изиђоше који постављају законе, а од Завулона писари.
15Май-марий луй Исахар ау фост ку Дебора, Ши Исахар а венит дупэ Барак, А фост тримис пе урма луй ын вале. Ла пыраеле луй Рубен, Ау фост марь хотэрырь!
15И кнезови Исахарови бише с Девором, Исахар као и Варак би послан у долину с људима које вођаше. У делу Рувимовом беху људи високих мисли.
16Пентру че ай рэмас ын мижлокул стаулелор Сэ аскулць бехэитул турмелор? Ла пыраеле луй Рубен Марь ау фост сфатуриле!
16Што си седео међу торовима слушајући како блеје стада? У делу Рувимовом беху људи високих мисли.
17Галаадул де динколо де Йордан ну шь-а пэрэсит локуинца. Пентру че а стат Дан пе корэбий? Ашер а стат пе малул мэрий Ши с-а одихнит ын лимануриле луй.
17Галад оста с оне стране Јордана; а Дан што се забави код лађа; Асир зашто седе на брегу морском и у кршевима својим оста?
18Забулон есте ун попор каре а ынфрунтат моартя Ши Нефтали ла фел, пе ынэлцимиле дин кымпие.
18Завулон је народ који даде душу своју на смрт, тако и Нефталим, на високом пољу.
19Ымпэраций ау венит, с-ау луптат; Атунч ау луптат ымпэраций Канаанулуй, Ла Таанак, ла апеле Мегидо; Н-ау луат ничо прадэ, нич арӂинт.
19Дођоше цареви, бише се; бише се цареви ханански у Танаху на води мегидској; али ни мрве сребра не добише.
20Дин черурь се луптау, Де пе кэрэриле лор, стелеле се луптау ымпотрива луй Сисера,
20С неба се војева, звезде с места својих војеваше на Сисару.
21Пырыул Кисон й-а луат, Пырыул дин времуриле стрэвекь, пырыул Кисон! Суфлете, калкэ-н пичоаре пе витежь!
21Поток Кисон однесе их, поток Кадимин, поток Кисон; погазила си, душо моја, снажно.
22Атунч, копителе каилор ау рэсунат Де гоана, де гоана нэбэдэиоасэ а рэзбойничилор лор.
22Тада изотпадаше коњима копита од терања јунака њихових.
23Блестемаць пе Мероза, а зис Ынӂерул Домнулуй, Блестемаць, блестемаць пе локуиторий луй, Кэч н-ау венит ын ажуторул Домнулуй, Ын ажуторул Домнулуй, принтре оамений витежь!
23Проклињите Мироз, рече анђео Господњи, проклињите становнике његове; јер не дођоше у помоћ Господу, у помоћ Господу с јунацима.
24Бинекувынтатэ сэ фие ынтре фемей Иаел, Неваста луй Хебер, Кенитул! Бинекувынтатэ сэ фие еа ынтре фемеиле каре локуеск ын кортурь!
24Да је благословена мимо жене Јаиља жена Евера Кенејина; мимо жене у шаторима да је благословена.
25Ел а черут апэ, ши еа й-а дат лапте; Ын пахар ымпэрэтеск й-а адус унт.
25Заиска воде, млека му даде, у господској здели донесе му павлаку.
26Ку о мынэ а луат цэрушул Ши ку дряпта, чоканул лукрэторилор, А ловит пе Сисера, й-а деспикат капул, Й-а сфэрымат ши стрэпунс тымпла.
26Левом руком маши се за колац а десном за маљ ковачки, и удари Сисару, размрска му главу; прободе и проби му слепе очи.
27Ел с-а гемуит: а кэзут ши с-а кулкат ла пичоареле ей; С-а гемуит ши а кэзут ла пичоареле ей; Аколо унде с-а гемуит, аколо а кэзут фэрэ вяцэ.
27Међу ноге њене сави се, паде, леже, међу ноге њене сави се, паде где се сави, онде паде мртав.
28Пе ферястрэ, прин зэбреле, Се уйтэ мама луй Сисера ши стригэ: ‘Пентру че зэбовеште карул луй сэ винэ? Пентру че вин кареле луй аша де ынчет?’
28С прозора гледаше мајка Сисарина, и кроз решетку викаше: Што се тако дуго не враћају кола његова? Што се тако полако мичу точкови кола његових?
29Челе май ынцелепте динтре фемеиле ей ый рэспунд Ши еа ышь рэспунде сингурэ:
29Најмудрије између дворкиња њених одговараху јој, а и сама одговараше себи:
30‘Негрешит, ау гэсит прадэ! Шь-о ымпарт: О фатэ, доуэ фете де фиекаре ом; Прадэ де хайне вопсите пентру Сисера; Прадэ де хайне вопсите, кусуте ла гергеф, Доуэ хайне вопсите ши кусуте ла гергеф, Де пус пе грумазул бируиторулуй!’
30Нису ли нашли? Не деле ли плен? По једну девојку, по две девојке на сваког. Плен шарен Сисари, плен шарен, везен; шарен, везен с обе стране, око врата онима који запенише.
31Аша сэ пярэ тоць врэжмаший Тэй, Доамне! Дар чей че-Л юбеск сунт ка соареле кынд се аратэ ын путеря луй.” Цара а авут одихнэ патрузечь де ань.
31Тако да изгину сви непријатељи Твоји, Господе; а који те љубе да буду као сунце кад излази у сили својој. И земља би мирна четрдесет година.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.