Жудекэторий 9
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Абимелек, фиул луй Иерубаал, с-а дус ла Сихем, ла фраций мамей луй, ши ятэ кум ле-а ворбит атыт лор, кыт ши ла тоатэ фамилия касей татэлуй мамей сале:
1И Авимелех син Јеровалов отиде у Сихем к браћи матере своје и рече њима и свему роду отачкога дома матере своје говорећи:
2„Спунець, вэ рог, ын аузул тутурор локуиторилор дин Сихем: ‘Есте май бине пентру вой ка шаптезечь де оамень, тоць фий ай луй Иерубаал, сэ стэпыняскэ песте вой сау ун сингур ом сэ стэпыняскэ песте вой?’ Ши адучеци-вэ аминте кэ еу сунт ос дин оаселе воастре ши карне дин карня воастрэ.”
2Кажите свим Сихемљанима: Шта вам је боље, да су вам господари седамдесет људи, сви синови Јеровалови, или да вам је господар један човек? И опомињите се да сам ја кост ваша и тело ваше.
3Фраций мамей луй ау спус тоате кувинтеле ачестя пентру ел ын аузул тутурор локуиторилор дин Сихем, ши инима лор с-а плекат спре Абимелек, кэч ышь зичяу: „Ел есте фрате ку ной.”
3Тада рекоше браћа матере његове за њ свим Сихемљанима све те речи, и срце њихово приви се к Авимелеху, јер рекоше: Наш је брат.
4Й-ау дат шаптезечь де сикли де арӂинт, пе каре й-ау ридикат дин каса луй Баал-Берит. Абимелек а кумпэрат ку ей пе ниште оамень фэрэ кэпэтый ши неастымпэраць, каре ау мерс дупэ ел.
4И дадоше му седамдесет сикала сребра из дома Вал-Веритовог, за које најми Авимелех људи празнова и скитница, те иђаху за њим.
5А венит ын каса татэлуй сэу ла Офра ши а учис пе фраций сэй, фиий луй Иерубаал, шаптезечь де оамень, пе ачеяшь пятрэ. Н-а скэпат декыт Иотам, чел май тынэр фиу ал луй Иерубаал, кэч се аскунсесе.
5И дође у кућу оца свог у Офру, и поби браћу своју, синове Јеровалове, седамдесет људи, на једном камену; али оста Јотам најмлађи син Јеровалов, јер се сакри.
6Тоць локуиторий дин Сихем ши тоатэ каса луй Мило с-ау стрынс лаолалтэ ши ау венит де ау фэкут ымпэрат пе Абимелек, лынгэ стежарул сэдит ын Сихем.
6Тада се скупише сви Сихемљани и сав дом Милов, и отидоше и поставише Авимелеха царем код храста који стоји у Сихему.
7Иотам а афлат деспре лукрул ачеста. С-а дус ши с-а ашезат пе вырфул мунтелуй Гаризим ши ятэ че ле-а стригат ел ку глас таре: „Аскултаци-мэ, локуиторий Сихемулуй, ши Думнезеу сэ вэ аскулте!
7А кад то јавише Јотаму, отиде и стаде наврх горе Гаризина, и подигавши глас свој повика и рече им: Чујте ме, Сихемљани, тако вас Бог чуо!
8Копачий ау плекат сэ унгэ ун ымпэрат ши сэ-л пунэ ын фрунтя лор. Ей ау зис мэслинулуй: ‘Ымпэрэцеште песте ной!’
8Ишла дрвета да помажу себи цара, па рекоше маслини: Буди нам цар.
9Дар мэслинул ле-а рэспунс: ‘Сэ-мь пэрэсеск еу унтделемнул меу, каре ымь адуче лауде дин партя луй Думнезеу ши а оаменилор, ка сэ мэ дук сэ домнеск песте копачь?’
9А маслина им рече: Зар ја да оставим претилину своју, којом се част чини Богу и људима, па да идем да тумарам за друга дрвета?
10Ши копачий ау зис смокинулуй: ‘Вино ту де ымпэрэцеште песте ной!’
10Потом рекоше дрвета смокви: Ходи ти, буди нам цар.
11Дар смокинул ле-а рэспунс: ‘Сэ-мь пэрэсеск еу дулчаца мя ши родул меу чел минунат, ка сэ мэ дук сэ домнеск песте копачь?’
11А смоква им рече: Зар ја да оставим сласт своју и красни род свој, па да идем да тумарам за друга дрвета?
12Ши копачий ау зис вицей: ‘Вино ту ши домнеште песте ной!’
12Тада рекоше дрвета виновој лози: Ходи ти, буди нам цар.
13Дар вица ле-а рэспунс: ‘Сэ-мь пэрэсеск еу винул, каре ынвеселеште пе Думнезеу ши пе оамень, ка сэ мэ дук сэ домнеск песте копачь?’
13А лоза им рече: Зар ја да оставим вино своје, које весели Бога и људе, па да идем да тумарам за друга дрвета?
14Атунч, тоць копачий ау зис спинулуй: ‘Вино ту ши ымпэрэцеште песте ной!’
14Тада сва дрвета рекоше трну: Ходи ти, буди нам цар.
15Ши спинул а рэспунс копачилор: ‘Дакэ ын адевэр врець сэ мэ унӂець ка ымпэрат ал востру, вениць ши адэпостици-вэ суб умбра мя; алтфел, сэ ясэ ун фок дин спин ши сэ мистуе чедрий Либанулуй.’
15А трн одговори дрветима: Ако доиста хоћете мене да помажете себи за цара, ходите склоните се у хлад мој; ако ли нећете, нека изиђе огањ из трна и спали кедре ливанске.
16Акум, оаре ку адевэрат ши ку тоатэ курэция аць лукрат вой, фэкынд ымпэрат пе Абимелек? Аць арэтат вой бунэвоинцэ фацэ де Иерубаал ши де каса луй? В-аць пуртат вой оаре ку ел потривит ку служба пе каре в-а фэкут-о?
16Тако сада, јесте ли право и поштено радили поставивши Авимелеха царем? И јесте ли добро учинили Јеровалу и дому његовом? И јесте ли му учинили како вас је задужио?
17Кэч татэл меу с-а луптат пентру вой, шь-а пус вяца ын примеждие ши в-а избэвит дин мына луй Мадиан,
17Јер је отац мој војевао за вас и није марио за живот свој, и избавио вас је из руку мадијанских.
18ши вой в-аць ридикат ымпотрива касей татэлуй меу, й-аць учис фиий, шаптезечь де оамень, пе ачеяшь пятрэ ши аць фэкут ымпэрат песте локуиторий дин Сихем пе Абимелек, фиул роабей луй, пентру кэ есте фрателе востру.
18А ви данас устасте на дом оца мог, и побисте синове његове, седамдесет људи, на једном камену, и постависте царем Авимелеха, сина слушкиње његове, над Сихемљанима зато што је брат ваш.
19Дакэ ын адевэр ши ку тоатэ курэция в-аць пуртат вой астэзь фацэ де Иерубаал ши каса луй, бине! Абимелек сэ фие букурия воастрэ ши вой сэ фиць букурия луй!
19Ако сте право и поштено радили данас према Јеровалу и његовом дому, веселите се с Авимелеха и он нека се весели с вас.
20Дакэ ну, сэ ясэ ун фок дин Абимелек ши сэ мистуе пе локуиторий дин Сихем ши каса луй Мило; ши ун фок сэ ясэ дин локуиторий Сихемулуй ши дин каса луй Мило ши сэ мистуе пе Абимелек!”
20Ако ли нисте, нека изиђе огањ од Авимелеха и спали Сихемљане и дом Милов, и нека изиђе огањ од Сихемљана и од дома Миловог и спали Авимелеха.
21Иотам с-а дат ын лэтурь ши а луат-о ла фугэ; с-а дус ла Беер, унде а локуит департе де фрателе сэу Абимелек.
21Тада побеже Јотам, и побегав дође у Вир, и онде оста бојећи се Авимелеха брата свог.
22Абимелек стэпынисе трей ань песте Исраел.
22И влада Авимелех Израиљем три године.
23Атунч, Думнезеу а тримис ун дух рэу ынтре Абимелек ши локуиторий Сихемулуй, ши локуиторий Сихемулуй ау фост некрединчошь луй Абимелек,
23Али Бог пусти злу вољу међу Авимелеха и међу Сихемљане; и Сихемљани изневерише Авимелеха.
24пентру ка ши крузимя сэвыршитэ ку чей шаптезечь де фий ай луй Иерубаал сэ-шь я педяпса ши сынӂеле лор сэ кадэ асупра фрателуй лор Абимелек, каре-й учисесе, ши асупра локуиторилор Сихемулуй, каре-л ажутасерэ сэ учидэ пе фраций сэй.
24Да би се осветила неправда учињена на седамдесет синова Јеровалових, и крв њихова да би дошла на Авимелеха брата њиховог, који их уби, и на Сихемљане, који укрепише руку његову да убије браћу своју.
25Локуиторий Сихемулуй ау пус ла пындэ ымпотрива луй, пе вырфуриле мунцилор, ниште оамень каре жефуяу пе тоць чей че тречяу пе лынгэ ей пе друм. Ши лукрул ачеста а фост адус ла куноштинца луй Абимелек.
25И Сихемљани пометаше му заседе по врховима горским, па плењаху све који пролажаху мимо њих оним путем. И би јављено Авимелеху.
26Гаал, фиул луй Ебед, а венит ку фраций сэй ши ау трекут ла Сихем. Локуиторий Сихемулуй ау авут ынкредере ын ел!
26Потом дође Гал син Еведов са својом браћом, и уђоше у Сихем, и Сихемљани се поуздаше у њ.
27Ау ешит ла кымп, ле-ау кулес вииле, ле-ау кэлкат стругурий ши ау ынчепут сэ се веселяскэ; ау интрат ын каса думнезеулуй лор, ау мынкат ши ау бэут ши ау блестемат пе Абимелек.
27И изишавши у поље браше винограде своје и газише грожђе, и веселише се; и уђоше у кућу бога свог; и једоше и пише, и псоваше Авимелеха.
28Ши Гаал, фиул луй Ебед, зичя: „Чине есте Абимелек ши чине есте Сихем, ка сэ служим луй Абимелек? Ну есте ел фиул луй Иерубаал ши ну есте Зебул ынгрижиторул луй? Служиць бэрбацилор луй Хамор, татэл луй Сихем! Де че сэ служим луй Абимелек?
28И Гал син Еведов рече: Ко је Авимелех и шта је Сихем, да му служимо? Није ли син Јеровалов? А Зевул није ли његов пристав? Служите синовима Емора оца Сихемовог. А што бисмо служили томе?
29О, дакэ аш фи еу стэпынул ачестуй попор, аш рэстурна пе Абимелек.” Ши деспре Абимелек зичя: „Стрынӂе-ць оштиря ши ешь!”
29О кад би тај народ био под мојом руком, да сметнем Авимелеха! И рече Авимелеху: Прикупи војску своју, и изиђи.
30Зебул, кырмуиторул четэций, а аузит че зичя Гаал, фиул луй Ебед, ши с-а апринс де мыние.
30А кад чу Зевул, управитељ градски, речи Гала сина Еведовог, разгневи се врло.
31А тримис пе аскунс ниште соль ла Абимелек ка сэ-й спунэ: „Ятэ, Гаал, фиул луй Ебед, ши фраций луй ау венит ла Сихем ши ау рэскулат четатя ымпотрива та.
31И посла тајно посланике к Авимелеху и поручи му: Ево Гал син Еведов и браћа му дођоше у Сихем, и ево побунише град на те.
32Акум, плякэ ноаптя, ту ши попорул каре есте ку тине, ши стай ла пындэ ын кымп.
32Него устани ноћу ти и народ што је с тобом, и заседи у пољу.
33Диминяца, ла рэсэритул соарелуй, сэ те арунчь ку нэвалэ асупра четэций. Ши кынд Гаал ши попорул каре есте ку ел вор еши ымпотрива та, сэ-й фачь че-ць вор ынгэдуи путериле.”
33А ујутро кад сунце огране, дигни се и удари на град; и ево он и народ који је с њим изићи ће преда те, па учини с њим шта ти може рука.
34Абимелек ши тот попорул каре ера ку ел ау плекат ноаптя ши с-ау пус ла пындэ лынгэ Сихем, ымпэрциць ын патру чете.
34И Авимелех уста ноћу и сав народ што беше са њим; и заседоше Сихему у четири чете.
35Гаал, фиул луй Ебед, а ешит ши а стат ла интраря порций четэций. Абимелек ши тот попорул каре ера ку ел с-ау скулат атунч де ла пындэ.
35А Гал син Еведов изиђе и стаде пред вратима градским; а Авимелех и народ што беше са њим изиђе из заседе.
36Гаал а зэрит попорул ши а зис луй Зебул: „Ятэ ун попор каре се кобоарэ дин вырфул мунцилор.” Зебул й-а рэспунс: „Есте умбра мунцилор пе каре-й ей дрепт оамень.”
36А Гал видевши народ рече Зевулу: Ено народ силази сврх горе. А Зевул му одговори: Од сена горског чине ти се људи.
37Гаал, луынд ярэшь кувынтул, а зис: „Есте кяр ун попор каре се кобоарэ де пе ынэлцимиле цэрий ши о чатэ вине пе друмул Стежарулуй Гичиторилор.”
37Опет проговори Гал и рече: Ено народ силази с виса, и чета једна иде путем к шуми меоненимској.
38Зебул й-а рэспунс: „Унде ыць есте акум гура ку каре зичяй: ‘Чине есте Абимелек, ка сэ-й служим?’ Ну есте оаре ачеста попорул пе каре-л диспрецуяй ту? Мерӂь акум ши луптэ-те ку ел!”
38А Зевул му рече: Где су ти сада уста, којима си говорио: Ко је Авимелех да му служимо? Није ли то онај народ који си презирао? Изиђи сада, и биј се с њим.
39Гаал а ынаинтат ын фрунтя локуиторилор Сихемулуй ши с-а луптат ку Абимелек.
39И изиђе Гал пред Сихемљанима, и поби се с Авимелехом.
40Урмэрит де Абимелек, а луат-о ла фугэ динаинтя луй ши мулць оамень ау кэзут морць пынэ ла интраря порций.
40Али Авимелех га потера, и он побеже од њега; и падоше многи побијени до самих врата градских.
41Абимелек с-а оприт ла Арума. Ши Зебул а изгонит пе Гаал ши пе фраций луй, каре н-ау путут сэ рэмынэ ла Сихем.
41И Авимелех оста у Аруми; а Зевул истера Гала и браћу његову, те не могаху седети у Сихему.
42А доуа зи, попорул а ешит ла кымп. Абимелек, кэруя и с-а дат де штире,
42А сутрадан изиђе народ у поље и би јављено Авимелеху.
43шь-а луат чата, а ымпэрцит-о ын трей пэрць ши с-а пус ла пындэ ын кымп. Вэзынд кэ попорул ешя дин четате, с-а скулат ымпотрива лор ши й-а бэтут.
43А он узе народ свој и раздели га у три чете, и намести их у заседу у пољу; и кад виде где народ излази из града, скочи на њ их и поби их.
44Абимелек ши четеле каре ерау ку ел ау порнит ынаинте ши с-ау ашезат ла интраря порций четэций: доуэ дин ачесте чете с-ау арункат асупра тутурор челор че ерау ын кымп ши й-ау бэтут.
44Јер Авимелех и чета која беше с њим ударише и стадоше код врата градских; а друге две чете ударише на све оне који беху у пољу, и побише их.
45Абимелек а бэтут четатя тоатэ зиуа, а луат-о ши а учис попорул каре се афла ын еа. Апой а дэрымат четатя пынэ ла темелие ши а пресэрат саре песте еа.
45И Авимелех бијаше град цео онај дан, и узе га, и поби народ који беше у њему, и раскопа град, и посеја со по њему.
46Ла аузул ачестуй лукру, тоць локуиторий турнулуй Сихемулуй с-ау дус ын четэцуя касей думнезеулуй Берит.
46А кад то чуше који беху у кули сихемској, уђоше у кулу куће бога Верита.
47С-а дат де штире луй Абимелек кэ тоць локуиторий турнулуй Сихемулуй с-ау стрынс аколо.
47И би јављено Авимелеху да су се онде скупили сви који беху у кули сихемској.
48Атунч, Абимелек с-а суит пе мунтеле Цалмон, ел ши тот попорул каре ера ку ел. А луат о секуре ын мынэ, а тэят о рамурэ де копак, а луат-о ши а пус-о пе умэр. Апой а зис попорулуй каре ера ку ел: „Аць вэзут че ам фэкут? Грэбици-вэ ши фачець ши вой ка мине.”
48Тада Авимелех изиђе на гору Салмон, он и сав народ што беху са њим; и узевши Авимелех секиру у руку одсече грану од дрвета и метну је на раме, и рече народу који беше с њим: Шта видесте да сам ја учинио, брзо чините као ја.
49Ши ау тэят фиекаре кыте о рамурэ ши ау мерс дупэ Абимелек; ау ашезат рамуриле лынгэ четэцуе ши й-ау дат фок, ей ши челор че се афлау ын еа. Аша ау перит тоць оамений дин турнул Сихемулуй, ын нумэр де апроапе о мие, бэрбаць ши фемей.
49И сваки из народа одсече себи грану, и пођоше за Авимелехом и пометаше гране око куле, и запалише њима град; и изгибоше сви који беху у кули сихемској, око хиљаду људи и жена.
50Абимелек а порнит ымпотрива Тебецулуй. А ымпресурат Тебецул ши л-а луат.
50Потом отиде Авимелех на Тевес, и стаде у логор код Тевеса, и узе га.
51Ын мижлокул четэций ера ун турн таре, унде ау фуӂит тоць локуиторий четэций, бэрбаць ши фемей; ау ынкуят ушиле дупэ ей ши с-ау суит пе акоперишул турнулуй.
51А беше тврда кула усред града, и у њу побегоше сви људи и жене и сви грађани, и затворивши се попеше се на кров од куле.
52Абимелек а ажунс пынэ ла турн; л-а бэтут ши с-а апропият де уша турнулуй ка сэ-й пунэ фок.
52А Авимелех дође до куле и удари на њу, и дође до врата од куле да је запали огњем.
53Атунч, о фемее а арункат о пятрэ де рышницэ пе капул луй Абимелек ши й-а сфэрымат цяста капулуй.
53Али једна жена баци комад жрвња на главу Авимелеху и разби му главу.
54Ындатэ, ел а кемат пе тынэрул каре-й пурта армеле ши й-а зис: „Скоате-ць сабия ши омоарэ-мэ, ка сэ ну се зикэ де мине: ‘Л-а оморыт о фемее.’” Тынэрул л-а стрэпунс ку сабия ши а мурит.
54А он брже викну момка који му ношаше оружје, и рече му: Извади мач свој и уби ме, да не кажу за ме: Жена га је убила. И прободе га слуга његов, те умре.
55Кынд ау вэзут бэрбаций луй Исраел кэ Абимелек а мурит, ау плекат фиекаре акасэ.
55А кад видеше Израиљци где погибе Авимелех, отидоше сваки у своје место.
56Астфел а фэкут Думнезеу сэ кадэ асупра луй Абимелек рэул пе каре-л фэкусе татэлуй сэу, учигынд пе чей шаптезечь де фраць ай луй,
56Тако плати Бог Авимелеху за зло које је учинио оцу свом убивши седамдесет браће своје.
57ши Думнезеу а фэкут сэ кадэ асупра капулуй оаменилор дин Сихем тот рэул пе каре-л фэкусерэ. Астфел с-а ымплинит фацэ де ей блестемул луй Иотам, фиул луй Иерубаал.
57И све зло људи Сихемљана поврати Бог на њихове главе, и стече им се клетва Јотама сина Јероваловог.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.