Judges 5
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1On that day Deborah and Barak son of Abinoam sang this song:
1И у тај дан пева Девора и Варак син Авинејемов говорећи:
2“When the princes take the lead in Israel, when the people volunteer, bless the LORD.
2Благосиљајте Господа што учини освету у Израиљу и што народ драговољно приста.
3Listen, O kings! Give ear, O princes! I will sing to the LORD; I will sing praise to the LORD, the God of Israel.
3Чујте цареви, слушајте кнезови; ја, ја ћу Господу певати, попеваћу Господу Богу Израиљевом.
4O LORD, when You went out from Seir, when You marched from the land of Edom, the earth trembled, the heavens poured out rain, and the clouds poured down water.
4Господе! Кад си силазио са Сира, кад си ишао из поља едомског, земља се тресаше, и небеса капаху, облаци капаху водом.
5The mountains quaked before the LORD, the One of Sinai, before the LORD, the God of Israel.
5Брда се растапаху пред Господом; тај Синај пред Господом Богом Израиљевим.
6In the days of Shamgar son of Anath, in the days of Jael, the highways were deserted and the travelers took the byways.
6За времена Самегара сина Анатовог, за времена Јаиљиног неста путева, и који иђаху стазама, иђаху кривим путевима.
7Life in the villages ceased; it ended in Israel, until I, Deborah, arose, a mother in Israel.
7Неста села у Израиљу, неста их, докле не настах ја, Девора, докле не настах мајка Израиљу.
8When they chose new gods, then war came to their gates. Not a shield or spear was found among forty thousand in Israel.
8Он изабра нове богове, тада рат беше на вратима; виђаше ли се штит или копље међу четрдесет хиљада у Израиљу?
9My heart is with the princes of Israel, with the volunteers among the people. Bless the LORD!
9Срце се моје привило к управитељима Израиљевим, који драговољно присташе између народа. Благосиљајте Господа.
10You who ride white donkeys, who sit on saddle blankets, and you who travel the road, ponder
10Који јашете на белим магарицама, који седите у суду и који ходите по путевима, приповедајте.
11the voices of the singers at the watering places. There they shall recount the righteous acts of the LORD, the righteous deeds of His villagers in Israel. Then the people of the LORD went down to the gates:
11Престала је праска стрељачка на местима где се вода црпе; онде нека приповедају правду Господњу, правду к селима његовим у Израиљу; тада ће народ Господњи силазити на врата.
12‘Awake, awake, O Deborah! Awake, awake, sing a song! Arise, O Barak, and take hold of your captives, O son of Abinoam!’
12Устани, устани, Деворо; устани, устани, запевај песму; устани, Вараче, води у ропство робље своје, сине Авинејемов.
13Then the survivors came down to the nobles; the people of the LORD came down to me against the mighty.
13Сада ће потлачени овладати силнима из народа; Господ ми даде да владам силнима.
14Some came from Ephraim, with their roots in Amalek; Benjamin came with your people after you. The commanders came down from Machir, the bearers of the marshal’s staff from Zebulun.
14Из Јефрема изиђе корен њихов на Амалике; за тобом беше Венијамин с народом твојим; од Махира изиђоше који постављају законе, а од Завулона писари.
15The princes of Issachar were with Deborah, and Issachar was with Barak, rushing into the valley at his heels. In the clans of Reuben there was great indecision.
15И кнезови Исахарови бише с Девором, Исахар као и Варак би послан у долину с људима које вођаше. У делу Рувимовом беху људи високих мисли.
16Why did you sit among the sheepfolds to hear the whistling for the flocks? In the clans of Reuben there was great indecision.
16Што си седео међу торовима слушајући како блеје стада? У делу Рувимовом беху људи високих мисли.
17Gilead remained beyond the Jordan. Dan, why did you linger by the ships? Asher stayed at the coast and remained in his harbors.
17Галад оста с оне стране Јордана; а Дан што се забави код лађа; Асир зашто седе на брегу морском и у кршевима својим оста?
18Zebulun was a people who risked their lives; Naphtali, too, on the heights of the battlefield.
18Завулон је народ који даде душу своју на смрт, тако и Нефталим, на високом пољу.
19Kings came and fought; then the kings of Canaan fought at Taanach by the waters of Megiddo, but they took no plunder of silver.
19Дођоше цареви, бише се; бише се цареви ханански у Танаху на води мегидској; али ни мрве сребра не добише.
20From the heavens the stars fought; from their courses they fought against Sisera.
20С неба се војева, звезде с места својих војеваше на Сисару.
21The River Kishon swept them away, the ancient river, the River Kishon. March on, O my soul, in strength!
21Поток Кисон однесе их, поток Кадимин, поток Кисон; погазила си, душо моја, снажно.
22Then the hooves of horses thundered— the mad galloping of his stallions.
22Тада изотпадаше коњима копита од терања јунака њихових.
23‘Curse Meroz,’ says the angel of the LORD. ‘Bitterly curse her inhabitants; for they did not come to help the LORD, to help the LORD against the mighty.’
23Проклињите Мироз, рече анђео Господњи, проклињите становнике његове; јер не дођоше у помоћ Господу, у помоћ Господу с јунацима.
24Most blessed among women is Jael, the wife of Heber the Kenite, most blessed of tent-dwelling women.
24Да је благословена мимо жене Јаиља жена Евера Кенејина; мимо жене у шаторима да је благословена.
25He asked for water, and she gave him milk. In a magnificent bowl she brought him curds.
25Заиска воде, млека му даде, у господској здели донесе му павлаку.
26She reached for the tent peg, her right hand for the workman’s hammer. She struck Sisera and crushed his skull; she shattered and pierced his temple.
26Левом руком маши се за колац а десном за маљ ковачки, и удари Сисару, размрска му главу; прободе и проби му слепе очи.
27At her feet he collapsed, he fell, there he lay still; at her feet he collapsed, he fell; where he collapsed, there he fell dead.
27Међу ноге њене сави се, паде, леже, међу ноге њене сави се, паде где се сави, онде паде мртав.
28Sisera’s mother looked through the window; she peered through the lattice and lamented: ‘Why is his chariot so long in coming? What has delayed the clatter of his chariots?’
28С прозора гледаше мајка Сисарина, и кроз решетку викаше: Што се тако дуго не враћају кола његова? Што се тако полако мичу точкови кола његових?
29Her wisest ladies answer; indeed she keeps telling herself,
29Најмудрије између дворкиња њених одговараху јој, а и сама одговараше себи:
30‘Are they not finding and dividing the spoil— a girl or two for each warrior, a plunder of dyed garments for Sisera, the spoil of embroidered garments for the neck of the looter?’
30Нису ли нашли? Не деле ли плен? По једну девојку, по две девојке на сваког. Плен шарен Сисари, плен шарен, везен; шарен, везен с обе стране, око врата онима који запенише.
31So may all your enemies perish, O LORD! But may those who love You shine like the sun at its brightest.” And the land had rest for forty years.
31Тако да изгину сви непријатељи Твоји, Господе; а који те љубе да буду као сунце кад излази у сили својој. И земља би мирна четрдесет година.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.