Ecclesiastes 10
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Muscæ morientes perdunt suavitatem unguenti. Pretiosior est sapientia et gloria, parva et ad tempus stultitia.
1Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
2Cor sapientis in dextera ejus, et cor stulti in sinistra illius.
2Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
3Sed et in via stultus ambulans, cum ipse insipiens sit, omnes stultos æstimat.
3Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
4Si spiritus potestatem habentis ascenderit super te, locum tuum ne demiseris, quia curatio faciet cessare peccata maxima.]
4Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
5[Est malum quod vidi sub sole, quasi per errorem egrediens a facie principis:
5Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
6positum stultum in dignitate sublimi, et divites sedere deorsum.
6Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
7Vidi servos in equis, et principes ambulantes super terram quasi servos.
7Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
8Qui fodit foveam incidet in eam, et qui dissipat sepem mordebit eum coluber.
8Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
9Qui transfert lapides affligetur in eis, et qui scindit ligna vulnerabitur ab eis.
9Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
10Si retusum fuerit ferrum, et hoc non ut prius, sed hebetatum fuerit, multo labore exacuetur, et post industriam sequetur sapientia.
10Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
11Si mordeat serpens in silentio, nihil eo minus habet qui occulte detrahit.
11Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
12Verba oris sapientis gratia, et labia insipientis præcipitabunt eum;
12Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
13initium verborum ejus stultitia, et novissimum oris illius error pessimus.
13Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
14Stultus verba multiplicat. Ignorat homo quid ante se fuerit; et quid post se futurum sit, quis ei poterit indicare?
14Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
15Labor stultorum affliget eos, qui nesciunt in urbem pergere.]
15Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
16[Væ tibi, terra, cujus rex puer est, et cujus principes mane comedunt.
16Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
17Beata terra cujus rex nobilis est, et cujus principes vescuntur in tempore suo, ad reficiendum, et non ad luxuriam.
17Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
18In pigritiis humiliabitur contignatio, et in infirmitate manuum perstillabit domus.
18С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
19In risum faciunt panem et vinum ut epulentur viventes; et pecuniæ obediunt omnia.
19Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
20In cogitatione tua regi ne detrahas, et in secreto cubiculi tui ne maledixeris diviti: quia et aves cæli portabunt vocem tuam, et qui habet pennas annuntiabit sententiam.]
20Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.