Ecclesiastes 4
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Verti me ad alia, et vidi calumnias quæ sub sole geruntur, et lacrimas innocentium, et neminem consolatorem, nec posse resistere eorum violentiæ, cunctorum auxilio destitutos,
1Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.
2et laudavi magis mortuos quam viventes;
2Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.
3et feliciorem utroque judicavi qui necdum natus est, nec vidit mala quæ sub sole fiunt.
3Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.
4Rursum contemplatus sum omnes labores hominum, et industrias animadverti patere invidiæ proximi; et in hoc ergo vanitas et cura superflua est.
4Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.
5Stultus complicat manus suas, et comedit carnes suas, dicens:
5Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:
6Melior est pugillus cum requie, quam plena utraque manus cum labore et afflictione animi.
6Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.
7Considerans, reperi et aliam vanitatem sub sole.
7Опет видех таштину под сунцем:
8Unus est, et secundum non habet, non filium, non fratrem, et tamen laborare non cessat, nec satiantur oculi ejus divitiis; nec recogitat, dicens: Cui laboro, et fraudo animam meam bonis? In hoc quoque vanitas est et afflictio pessima.]
8Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.
9[Melius est ergo duos esse simul quam unum; habent enim emolumentum societatis suæ.
9Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.
10Si unus ceciderit, ab altero fulcietur. Væ soli, quia cum ceciderit, non habet sublevantem se.
10Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.
11Et si dormierint duo, fovebuntur mutuo; unus quomodo calefiet?
11Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?
12Et si quispiam prævaluerit contra unum, duo resistunt ei; funiculus triplex difficile rumpitur.
12И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.
13Melior est puer pauper et sapiens, rege sene et stulto, qui nescit prævidere in posterum.
13Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.
14Quod de carcere catenisque interdum quis egrediatur ad regnum; et alius, natus in regno, inopia consumatur.
14Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.
15Vidi cunctos viventes qui ambulant sub sole cum adolescente secundo, qui consurget pro eo.
15Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.
16Infinitus numerus est populi omnium qui fuerunt ante eum, et qui postea futuri sunt non lætabuntur in eo; sed et hoc vanitas et afflictio spiritus.]
16Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.
17[Custodi pedem tuum ingrediens domum Dei, et appropinqua ut audias. Multo enim melior est obedientia quam stultorum victimæ, qui nesciunt quid faciunt mali.]
no verse 17 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.