Ecclesiastes 4
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1So I returned, and considered all the oppressions that are done under the sun: and behold the tears of such as were oppressed, and they had no comforter; and on the side of their oppressors there was power; but they had no comforter.
1Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.
2Wherefore I praised the dead which are already dead more than the living which are yet alive.
2Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.
3Yea, better is he than both they, which hath not yet been, who hath not seen the evil work that is done under the sun.
3Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.
4¶ Again, I considered all travail, and every right work, that for this a man is envied of his neighbour. This is also vanity and vexation of spirit.
4Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.
5The fool foldeth his hands together, and eateth his own flesh.
5Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:
6Better is an handful with quietness, than both the hands full with travail and vexation of spirit.
6Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.
7¶ Then I returned, and I saw vanity under the sun.
7Опет видех таштину под сунцем:
8There is one alone , and there is not a second; yea, he hath neither child nor brother: yet is there no end of all his labour; neither is his eye satisfied with riches; neither saith he , For whom do I labour, and bereave my soul of good? This is also vanity, yea, it is a sore travail.
8Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.
9¶ Two are better than one; because they have a good reward for their labour.
9Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.
10For if they fall, the one will lift up his fellow: but woe to him that is alone when he falleth; for he hath not another to help him up.
10Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.
11Again, if two lie together, then they have heat: but how can one be warm alone ?
11Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?
12And if one prevail against him, two shall withstand him; and a threefold cord is not quickly broken.
12И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.
13¶ Better is a poor and a wise child than an old and foolish king, who will no more be admonished.
13Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.
14For out of prison he cometh to reign; whereas also he that is born in his kingdom becometh poor.
14Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.
15I considered all the living which walk under the sun, with the second child that shall stand up in his stead.
15Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.
16There is no end of all the people, even of all that have been before them: they also that come after shall not rejoice in him. Surely this also is vanity and vexation of spirit.
16Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.