Ecclesiastes 4
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1I turned myself to other things, and I saw the oppressions that are done under the sun, and the tears of the innocent, and they had no comforter; and they were not able to resist their violence, being destitute of help from any.
1Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.
2And I praised the dead rather than the living:
2Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.
3And I judged him happier than them both, that is not yet born, nor hath seen the evils that are done under the sun.
3Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.
4Again I considered all the labours of men, and I remarked that their industries are exposed to the envy of their neighhour: so in this also there is vanity, and fruitless care.
4Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.
5The fool foldeth his hands together, and eateth his own flesh, saying:
5Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:
6Better is a handful with rest, than both hands full with labour, and vexation of mind.
6Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.
7Considering I found also another vanity under the sun:
7Опет видех таштину под сунцем:
8There is but one, and he hath not a second, no child, no brother, and yet he ceaseth not to labour, neither are his eyes satisfied with riches, neither doth he reflect, saying: For whom do I labour, and defraud my soul of good things? in this also is vanity, and a grievous vexation.
8Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.
9It is better therefore that two should be together, than one: for they have the advantage of their society:
9Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.
10If one fall he shall be supported by the other: woe to him that is alone, for when he falleth, he hath none to lift him up.
10Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.
11And if two lie together, they shall warm one another: how shall one alone be warmed?
11Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?
12And if a man prevail against one, two shall withstand him: a threefold cord is not easily broken.
12И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.
13Better is a child that is poor and wise, than a king that is old and foolish, who knoweth not to foresee for hereafter.
13Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.
14Because out of prison and chains sometimes a man cometh forth to a kingdom: and another born king is consumed with poverty.
14Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.
15I saw all men living, that walk under the sun with the second young man, who shall rise up in his place.
15Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.
16The number of the people, of all that were before him is infinite: and they that shall come afterwards, shall not rejoice in him: but this also is vanity, and vexation of spirit.
16Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.
17Keep thy foot, when thou goest into the house of God, and draw nigh to hear. For much better is obedience, than the victims of fools, who know not what evil they do.
no verse 17 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.