Ecclesiastes 2
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1I said in my heart: I will go, and abound with delights, and enjoy good things. And I saw that this also was vanity.
1Ја рекох у срцу свом: Дај да те окушам весељем; уживај добра. Али гле и то беше таштина.
2Laughter I counted error: and to mirth I said: Why art thou vainly deceived?
2Смеху рекох: Лудујеш; и весељу: Шта то радиш?
3I thought in my heart, to withdraw my flesh from wine, that I might turn my mind to wisdom, and might avoid folly, till I might see what was profitable for the children of men: and what they ought to do under the sun, all the days of their life.
3Размишљах у срцу свом да пуштам тело своје на пиће, и срцем својим управљајући мудро да се држим лудости докле не видим шта би добро било синовима људским да чине под небом док су живи.
4I made me great works, I built me houses, and planted vineyards,
4Велика дела учиних: сазидах себи куће, насадих себи винограде;
5I made gardens, and orchards, and set them with trees of all kinds,
5начиних себи вртове и воћњаке, и насадих у њима свакојаких дрвета родних;
6And I made me ponds of water, to water therewith the wood of the young trees,
6начиних себи језера водена да заливам из њих шуму где расту дрвета;
7I got me menservants, and maidservants, and had a great family: and herds of oxen, and great flocks of sheep, above all that were before me in Jerusalem:
7набавих себи слуга и слушкиња, и имах слуга рођених у кући мојој; и имах говеда и оваца више од свих који бише пре мене у Јерусалиму;
8I heaped together for myself silver and gold, and the wealth of kings, and provinces: I made me singing men, and singing women, and the delights of the sons of men, cups and vessels to serve to pour out wine:
8такође накупих себи сребра и злата и заклада од царева и земаља; набавих себи певача и певачица и милина људских, и справа музичких свакојаких.
9And I surpassed in riches all that were before me in Jerusalem: my wisdom also remained with me.
9И тако постах већи и силнији од свих који бише пре мене у Јерусалиму; и мудрост моја оста са мном.
10And whatsoever my eyes desired, I refused them not: and I withheld not my heart from enjoying every pleasure, and delighting itself in the things which I had prepared: and esteemed this my portion, to make use of my own labour.
10И шта год жељаху очи моје, не брањах им нити ускраћивах срцу свом какво весеље, него се срце моје весељаше са сваког труда мог, и то ми беше део од сваког труда мог.
11And when I turned myself to all the works which my hands had wrought, and to the labours wherein I had laboured in vain, I saw in all things vanity, and vexation of mind, and that nothing was lasting under the sun.
11А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.
12I passed further to behold wisdom, and errors and folly, (What is man, said I, that he can follow the King his maker?)
12Тада се обратих да видим мудрост и лудост и безумље, јер шта би чинио човек који би настао после цара? Шта је већ учињено.
13And I saw that wisdom excelled folly, as much as light differeth from darkness.
13И видех да је боља мудрост од лудости, као што је боља светлост од мрака.
14The eyes of a wise man are in his head: the fool walketh in darkness: and I learned that they were to die both alike.
14Мудри има очи у глави, а безумни иде по мраку; али такође дознах да једнако бива свима.
15And I said in my heart: If the death of the fool and mine shall be one, what doth it avail me, that I have applied myself more to the study of wisdom? And speaking with my own mind, I perceived that this also was vanity.
15Зато рекох у срцу свом: Мени ће бити као безумнику што бива; шта ће ми дакле помоћи што сам мудар? И рекох у срцу свом: и то је таштина.
16For there shall be no remembrance of the wise no more than of the fool for ever, and the times to come shall cover all things together with oblivion: the learned dieth in like manner as the unlearned.
16Јер се неће спомињати мудрац као ни безумник до века; јер што сада јесте, све се заборавља после, и мудрац умире као и безумник.
17And therefore I was weary of my life, when I saw that all things under the sun are evil, and all vanity and vexation of spirit.
17Зато ми омрзе живот, јер ми није мило шта бива под сунцем, јер је све таштина и мука духу.
18Again I hated all my application wherewith I had earnestly laboured under the sun, being like to have an heir after me,
18И омрзе ми сав труд мој око ког се трудих под сунцем, јер ћу га оставити човеку који ће настати након мене.
19Whom I know not whether he will be a wise man or a fool, and he shall have rule over all my labours with which I have laboured and been solicitous: and is there any thing so vain?
19И ко зна хоће ли бити мудар или луд? И опет ће бити господар од свега труда мог око ког се трудих и мудровах под сунцем. И то је таштина.
20Wherefore I left off and my heart renounced labouring any more under the sun.
20Зато дођох на то да ми срце изгуби надање о сваком труду око ког се трудих под сунцем.
21For when a man laboureth in wisdom, and knowledge, and carefulness, he leaveth what he hath gotten to an idle man: so this also is vanity, and a great evil.
21Јер има људи који се труде мудро и разумно и право, па то остављају у део другом који се није трудио око тога. И то је таштина и велико зло.
22For what profit shall a man have of all his labour, and vexation of spirit, with which he bath been tormented under the sun?
22Јер шта има човек од свега труда свог и од муке срца свог, коју подноси под сунцем?
23All his days axe full of sorrows and miseries, even in the night he doth not rest in mind: and is not this vanity?
23Јер су сви дани његови мука, а послови његови брига; ни ноћу се не одмара срце његово. И то је таштина.
24Is it not better to eat and drink, and to shew his soul good things of his labours? and this is from the hand of God.
24Није ли, дакле, добро човеку да једе и пије и да гледа да му је души добро од труда његовог? Ја видех и то да је из руке Божије.
25Who shall so feast and abound with delights as I?
25Јер ко је јео и уживао више него ја?
26God hath given to a man that is good in his sight, wisdom, and knowledge, and joy: but to the sinner he hath given vexation, and superfluous care, to heap up and to gather together, and to give it to him that hath pleased God: but this also is vanity, and a fruitless solicitude of the mind.
26Јер човеку који Му је по вољи даје мудрост и разум и радост, а грешнику даје муку да сабира и скупља да да ономе који је по вољи Богу. И то је таштина и мука духу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.