Ecclesiastes 9
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1All these things have I considered in my heart, that I might carefully understand them: there are just men and wise men, and their works are in the hand of God: and yet man knoweth not whether he be worthy of love, or hatred:
1Доиста све ово сложих у срце своје да бих расветлио све то, како су праведни и мудри и дела њихова у руци Божијој, а човек не зна ни љубави ни мржње од свега што је пред њим.
2But all things are kept uncertain for the time to come, because all things equally happen to the just and to the wicked, to the good and to the evil, to the clean and to the unclean, to him that offereth victims, and to him that despiseth sacrifices. As the good is, so also is the sinner: as the perjured, so he also that sweareth truth.
2Све бива свима једнако: праведнику бива као безбожнику, добром и чистом као нечистом, оном који приноси жртву као оном који не приноси, како добром тако грешнику, оном који се куне као оном који се боји заклетве.
3This is a very great evil among all things that are done under the sun, that the same things happen to all men: whereby also the hearts of the children of men are filled with evil, and with contempt while they live, and afterwards they shall be brought down to hell.
3А то је најгоре од свега што бива под сунцем што свима једнако бива, те је и срце људско пуно зла, и лудост им је у срцу док су живи, а потом умиру.
4There is no man that liveth always, or that hopeth for this: a living dog is better than a dead lion.
4Јер ко ће бити изабран? У живих свих има надања; и псу живом боље је него мртвом лаву.
5For the living know that they shall die, but the dead know nothing more, neither have they a reward any more: for the memory of them is forgotten.
5Јер живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа нити им има плате, јер им се спомен заборавио.
6Their love also, and their hatred, and their envy are all perished, neither have they any part in this world, and in the work that is done under the sun.
6И љубави њихове и мржње њихове и зависти њихове нестало је, и више немају дела никада ни у чему што бива под сунцем.
7Go then, and eat thy bread with joy, and drink thy wine with gladness: because thy works please God.
7Хајде, једи хлеб свој с радошћу, и веселог срца пиј вино своје, јер су мила Богу дела твоја.
8At all times let thy garments be white, and let not oil depart from thy head.
8Свагда нека су ти хаљине беле, и уља на глави твојој да не недостаје.
9Live joyfully with the wife whom thou lovest, all the days of thy unsteady life, which are given to thee under the sun, all the time of thy vanity: for this is thy portion in life, and in thy labour wherewith thou labourest under the sun.
9Уживај живот са женом коју љубиш свега века свог таштог, који ти је дат под сунцем за све време таштине твоје, јер ти је то део у животу и од труда твог којим се трудиш под сунцем.
10Whatsoever thy hand is able to do, do it earnestly: for neither work, nor reason, nor wisdom, nor knowledge shall be in hell, whither thou art hastening.
10Све што ти дође на руку да чиниш, чини по могућности својој, јер нема рада ни мишљења ни знања ни мудрости у гробу у који идеш.
11I turned me to another thing, and I saw that under the sun, the race is not to the swift, nor the battle to the strong, nor bread to the wise, nor riches to the learned, nor favour to the skillful: but time and chance in all.
11Опет видех под сунцем да није до брзих трка, ни рат до храбрих, ни хлеб до мудрих, ни богатство до разумних, ни добра воља до вештих, него да све стоји до времена и згоде.
12Man knoweth not his own end: but as fishes are taken with the hook, and as birds are caught with the snare, so men are taken in the evil time, when it shall suddenly come upon them.
12Јер човек не зна време своје, него као што се рибе хватају мрежом несрећном и као што се птице хватају пруглом, тако се хватају синови човечији у зао час, кад навали на њих изненада.
13This wisdom also I have seen under the sun, and it seemed to me to be very great:
13Видех и ову мудрост под сунцем, која ми се учини велика:
14A little city, and few men in it: there came against it a great king, and invested it, and built bulwarks round about it, and the siege was perfect.
14Беше мален град и у њему мало људи; и дође на њ велик цар, и опколи га и начини око њега велике опкопе.
15Now there was found in it a man poor and wise, and he delivered the city by his wisdom, and no man afterward remembered that poor man.
15А нађе се у њему сиромах човек мудар, који избави град мудрошћу својом, а нико се не сећаше тог сиромаха човека.
16And I said that wisdom is better than strength: how then is the wisdom of the poor man slighted, and his words not heard?
16Тада ја рекох: Боља је мудрост него снага, ако се и не мараше за мудрост оног сиромаха и речи се његове не слушаху.
17The words of the wise are heard in silence, more than the cry of a prince among fools.
17Речи мудрих људи ваља с миром слушати више него вику оног који заповеда међу лудима.
18Better is wisdom, than weapons of war: and he that shall offend in one, shall lose many good things.
18Боља је мудрост него оружје убојито; али један грешник квари многа добра.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.