Ecclesiastes 3
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1All things have their season, and in their times all things pass under heaven.
1Свему има време, и сваком послу под небом има време.
2A time to be born and a time to die. A time to plant, and a time to pluck up that which is planted.
2Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
3A time to kill, and a time to heal. A time to destroy, and a time to build.
3Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
4A time to weep, and a time to laugh. A time to mourn, and a time to dance.
4Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
5A time to scatter stones, and a time to gather. A time to embrace, and a time to be far from embraces.
5Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
6A time to get, and a time to lose. A time to keep, and a time to cast away.
6Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
7A time to rend, and a time to sew. A time to keep silence, and a time to speak.
7Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
8A time of love, and a time of hatred. A time of war, and a time of peace.
8Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
9What hath man more of his labour?
9Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
10I have seen the trouble, which God hath given the sons of men to be exercised in it.
10Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
11He hath made all things good in their time, and hath delivered the world to their consideration, so that man cannot find out the work which God hath made from the beginning to the end.
11Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
12And I have known that there was no better thing than to rejoice, and to do well in this life.
12Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.
13For every man that eateth and drinketh, and seeth good of his labour, this is the gift of God.
13И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.
14I have learned that all the works which God hath made, continue for ever: we cannot add any thing, nor take away from those things which God hath made that he may be feared.
14Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.
15That which hath been made, the same continueth: the things that shall be, have already been: and God restoreth that which is past.
15Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.
16I saw under the sun in the place of judgment wickedness, and in the place of justice iniquity.
16Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
17And I said in my heart: God shall judge both the just and the wicked, and then shall be the time of every thing.
17И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.
18I said in my heart concerning the sons of men, that God would prove them, and shew them to be like beasts.
18Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
19Therefore the death of man, and of beasts is one, and the condition of them both is equal: as man dieth, so they also die: all things breathe alike, and man hath nothing more than beast: all things are subject to vanity.
19Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
20And all things go to one place: of earth they were made, and into earth they return together.
20Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
21Who knoweth if the spirit of the children of Adam ascend upward, and if the spirit of the beasts descend downward?
21Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?
22And I have found that nothing is better than for a man to rejoice in his work, and that this is his portion. For who shall bring him to know the things that shall be after him?
22Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.