Ecclesiastes 5
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Speak not any thing rashly, and let not thy heart be hasty to utter a word before God. For God is in heaven, and thou upon earth: therefore let thy words be few.
1Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.
2Dreams follow many cares: and in many words shall be found folly.
2Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити шта пред Богом, јер је Бог на небу, а ти си на земљи, зато нека буде мало речи твојих.
3If thou hast vowed any thing to God, defer not to pay it: for an unfaithful and foolish promise displeaseth him: but whatsoever thou hast vowed, pay it.
3Јер сан долази од многог посла, а глас безумников од многих речи.
4And it is much better not to vow, than after a vow not to perform the things promised.
4Кад учиниш завет Богу, не оклевај испунити га, јер Му нису мили безумници; шта год заветујеш, испуни.
5Give not thy mouth to cause thy flesh to sin: and say not before the angel: There is no providence: lest God be angry at thy words, and destroy all the works of thy hands.
5Боље је да не заветујеш неголи да заветујеш па не испуниш.
6Where there are many dreams, there are many vanities, and words without number: but do thou fear God.
6Не дај устима својим да на грех наводе тело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гневио Бог на речи твоје и потро дело руку твојих?
7If thou shalt see the oppressions of the poor, and violent judgments, and justice perverted in the province, wonder not at this matter: for he that is high hath another higher, and there are others still higher than these:
7Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.
8Moreover there is the king that reigneth over all the land subject to him.
8Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима.
9A covetous man shall not be satisfied with money: and he that loveth riches shall reap no fruit from them: so this also is vanity.
9Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи.
10Where there are great riches, there are also many to eat them. And what doth it profit the owner, but that he seeth the riches with his eyes?
10Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.
11Sleep is sweet to a labouring man, whether he eat little or much: but the fulness of the rich will not suffer him to sleep.
11Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима.
12There is also another grievous evil, which I have seen under the sun: riches kept to the hurt of the owner.
12Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати.
13For they are lost with very great affliction: he hath begotten a son, who shall be in extremity of want.
13Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.
14As he came forth naked from his mother’s womb, so shall he return, and shall take nothing away with him of his labour.
14Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку.
15A most deplorable evil: as he came, so shall he return. What then doth it profit him that he hath laboured for the wind?
15Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда свог да понесе у руци својој.
16All the days of his life he eateth in darkness, and in many cares, and in misery, and sorrow.
16И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар,
17This therefore hath seemed good to me, that a man should eat and drink, and enjoy the fruit of his labour, wherewith he hath laboured under the sun, all the days of his life, which God hath given him: and this is his portion.
17и свега века свог јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио?
18And every man to whom God hath given riches, and substance, and hath given him power to eat thereof, and to enjoy his portion, and to rejoice of his labour: this is the gift of God.
18Ето, то видех да је добро и лепо човеку да једе и пије и ужива добро од свега труда свог којим се труди под небом за живота свог, који му Бог да, јер му је то део.
19For he shall not much remember the days of his life, because God entertaineth his heart with delight,
19И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји.
no verse 20 in this text
20Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.