Ecclesiastes 5
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1(4-17) Guard thy foot when thou goest to the house of God, and be ready to hearken: it is better than when fools give sacrifices; for they know not that they do evil.
1Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.
2(5-1) Be not rash with thy mouth, and let not thy heart be hasty to utter a word before God; for God is in heaven, and thou upon earth; therefore let thy words be few.
2Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити шта пред Богом, јер је Бог на небу, а ти си на земљи, зато нека буде мало речи твојих.
3(5-2) For a dream cometh through a multitude of business; and a fool's voice through a multitude of words.
3Јер сан долази од многог посла, а глас безумников од многих речи.
4(5-3) When thou vowest a vow unto God, defer not to pay it; for He hath no pleasure in fools; pay that which thou vowest.
4Кад учиниш завет Богу, не оклевај испунити га, јер Му нису мили безумници; шта год заветујеш, испуни.
5(5-4) Better is it that thou shouldest not vow, than that thou shouldest vow and not pay.
5Боље је да не заветујеш неголи да заветујеш па не испуниш.
6(5-5) Suffer not thy mouth to bring thy flesh into guilt, neither say thou before the messenger, that it was an error; wherefore should God be angry at thy voice, and destroy the work of thy hands?
6Не дај устима својим да на грех наводе тело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гневио Бог на речи твоје и потро дело руку твојих?
7(5-6) For through the multitude of dreams and vanities there are also many words; but fear thou God.
7Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.
8(5-7) If thou seest the oppression of the poor, and the violent perverting of justice and righteousness in the state, marvel not at the matter; for one higher than the high watcheth, and there are higher than they.
8Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима.
9(5-8) But the profit of a land every way is a king that maketh himself servant to the field.
9Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи.
10(5-9) He that loveth silver shall not be satisfied with silver; nor he that loveth abundance, with increase; this also is vanity.
10Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.
11(5-10) When goods increase, they are increased that eat them; and what advantage is there to the owner thereof, saving the beholding of them with his eyes?
11Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима.
12(5-11) Sweet is the sleep of a labouring man, whether he eat little or much; but the satiety of the rich will not suffer him to sleep.
12Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати.
13(5-12) There is a grievous evil which I have seen under the sun, namely, riches kept by the owner thereof to his hurt;
13Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.
14(5-13) and those riches perish by evil adventure; and if he hath begotten a son, there is nothing in his hand.
14Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку.
15(5-14) As he came forth of his mother's womb, naked shall he go back as he came, and shall take nothing for his labour, which he may carry away in his hand.
15Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда свог да понесе у руци својој.
16(5-15) And this also is a grievous evil, that in all points as he came, so shall he go; and what profit hath he that he laboureth for the wind?
16И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар,
17(5-16) All his days also he eateth in darkness, and he hath much vexation and sickness and wrath.
17и свега века свог јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио?
18(5-17) Behold that which I have seen: it is good, yea, it is comely for one to eat and to drink, and to enjoy pleasure for all his labour, wherein he laboureth under the sun, all the days of his life which God hath given him; for this is his portion.
18Ето, то видех да је добро и лепо човеку да једе и пије и ужива добро од свега труда свог којим се труди под небом за живота свог, који му Бог да, јер му је то део.
19(5-18) Every man also to whom God hath given riches and wealth, and hath given him power to eat thereof, and to take his portion, and to rejoice in his labour — this is the gift of God.
19И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји.
20(5-19) For let him remember the days of his life that they are not many; for God answereth him in the joy of his heart.
20Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.