Ecclesiastes 7
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1A good name is better than precious oil; and the day of death than the day of one's birth.
1Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
2It is better to go to the house of mourning, than to go to the house of feasting; for that is the end of all men, and the living will lay it to his heart.
2Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
3Vexation is better than laughter; for by the sadness of the countenance the heart may be gladdened.
3Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
4The heart of the wise is in the house of mourning; but the heart of fools is in the house of mirth.
4Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
5It is better to hear the rebuke of the wise, than for a man to hear the song of fools.
5Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
6For as the crackling of thorns under a pot, so is the laughter of the fool; this also is vanity.
6Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
7Surely oppression turneth a wise man into a fool; and a gift destroyeth the understanding.
7Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
8Better is the end of a thing than the beginning thereof; and the patient in spirit is better than the proud in spirit.
8Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
9Be not hasty in thy spirit to be angry; for anger resteth in the bosom of fools.
9Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
10Say not thou: 'How was it that the former days were better than these?' for it is not out of wisdom that thou inquirest concerning this.
10Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
11Wisdom is good with an inheritance, yea, a profit to them that see the sun.
11Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
12For wisdom is a defence, even as money is a defence; but the excellency of knowledge is, that wisdom preserveth the life of him that hath it.
12Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
13Consider the work of God; for who can make that straight, which He hath made crooked?
13Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
14In the day of prosperity be joyful, and in the day of adversity consider; God hath made even the one as well as the other, to the end that man should find nothing after him.
14У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
15All things have I seen in the days of my vanity; there is a righteous man that perisheth in his righteousness, and there is a wicked man that prolongeth his life in his evil-doing.
15Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
16Be not righteous overmuch; neither make thyself overwise; why shouldest thou destroy thyself?
16Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
17Be not overmuch wicked, neither be thou foolish; why shouldest thou die before thy time?
17Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
18It is good that thou shouldest take hold of the one; yea, also from the other withdraw not thy hand; for he that feareth God shall discharge himself of them all.
18Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
19Wisdom is a stronghold to the wise man more than ten rulers that are in a city.
19Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
20For there is not a righteous man upon earth, that doeth good, and sinneth not.
20Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
21Also take not heed unto all words that are spoken, lest thou hear thy servant curse thee;
21Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
22for oftentimes also thine own heart knoweth that thou thyself likewise hast cursed others.
22јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
23All this have I tried by wisdom; I said: 'I will get wisdom'; but it was far from me.
23Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
24That which is is far off, and exceeding deep; who can find it out?
24Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
25I turned about, and applied my heart to know and to search out, and to seek wisdom and the reason of things, and to know wickedness to be folly, and foolishness to be madness;
25Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
26and I find more bitter than death the woman, whose heart is snares and nets, and her hands as bands; whoso pleaseth God shall escape from her; but the sinner shall be taken by her.
26И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
27Behold, this have I found, saith Koheleth, adding one thing to another, to find out the account;
27Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
28which yet my soul sought, but I found not; one man among a thousand have I found; but a woman among all those have I not found.
28Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
29Behold, this only have I found, that God made man upright; but they have sought out many inventions.
29Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.