Thuituen 7
Baibal Olcim (Matupi Chin)Translation
Baibal Olcim (Matupi Chin)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1A ming te tah situi then lakah ah then tih dueknah hnin he a cun khohnin lakah then.
1Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
2Nguekcoinah im la caeh te buhkoknah im la caeh lakah then. He tah hlang boeih kah a bawtnah coeng tih aka hing loh a lungbuei ah dueh saeh.
2Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
3Konoinah he nueihbu lakah then. Maelhmai thaenah long ni lungbuei a voelphoeng sak.
3Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
4Aka cueih kah lungbuei tah nguekcoinah im ah dae aka ang kah lungbuei tah kohoenah im ah om.
4Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
5Aka cueih kah tluungnah hnatun he tah aka ang laa aka hnatun hlang lakah then.
5Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
6Am lae kah hling ol bangla aka ang kah nueihbu khaw om. Te dongah he khaw a honghi ni.
6Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
7Hnaemtaeknah loh hlangcueih a yan sak tih kutdoe loh lungbuei a poo sak.
7Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
8Ol bawtnah he a tongnah lakah then. Aka ueh kah mueihla he aka oek kah mueihla lakah then.
8Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
9Huesak hamla na mueihla neh let sak boeh. Konoinah he aka ang kah rhang dongah ni a kol.
9Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
10“Balae tih hnukbuet kah a tue aka om te tahae kah lakah a then la a om?” ti boeh. Te bang te cueihnah neh na dawt moenih.
10Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
11Cueihnah tah rho la then tih khomik aka hmu ham khaw hoeikhang.
11Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
12Cueihnah hlipkhup ah om he tangka hlipkhup kah om banghui ni. Tedae mingnah he tah rhoeikhangnah la om tih cueihnah long tah a kungmah te a hing sak.
12Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
13Pathen kah bibi te hmu lah. Amah loh a khun sak te dueng hamla aka noeng te unim?
13Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
14A then tue vaengah tah a then la om. Tedae a yoethae tue vaengkah khaw hmu. He khaw dumlai dongah Pathen loh voeivang ah a khueh. Te daengah ni hlang loh a hnukah te pakhat khaw ahmu pawt eh.
14У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
15Kamah kah a honghi tue vaengah a cungkuem te ka hmuh. Amah kah duengnah dongah aka paltham hlang dueng om tih a boethae neh aka nguel halang khaw om.
15Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
16Aka dueng koek la om boel lamtah hoeikhangnah aih ham khaw cueih boeh. Balae tih namah na phae uh?
16Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
17Muep poehlip boel lamtah lunghmang la om boeh. Balae tih namah tue pawt vaengah na duek eh?
17Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
18He he na tuuk vaengah na kut te ke lamloh na hlah pawt ham then. Pathen aka rhih ham tah a cungkuem te a noeng.
18Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
19Cueihnah long tah aka cueih te khopuei kah aka om boei parha lakah khaw a tanglue sak.
19Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
20Diklai hman ah hnothen a saii tih aka tholh pawh hlang dueng a om moenih.
20Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
21Ol a thui uh boeih te khaw na lungbuei pae boeh. Te pawt koinih na sal loh namah n'tap te na ya ve.
21Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
22Namah loh hlang tloe na tap te na lungbuei loh a voei a yet khaw a ming.
22јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
23He boeih he cueihnah neh ka noemcai tih, “Ka cueih eh?,” ka ti dae kai lamloh lakhla laklo.
23Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
24Te tla a om te khaw hla coeng tih a dung lakah dung coeng. Te te aka hmu te unim?
24Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
25Kamah neh ka lungbuei khaw, uepnah koikah halangnah neh anglatnah, lunghmangnah te ming ham neh yaam hamla, cueihnah neh poeknah tlap hamla ka maelh.
25Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
26A lungbuei te tluum neh soh la a tung tih a kut dongah pinyennah aka khueh huta he dueknah lakah khahing la ka hmuh. Pathen mikhmuh ah aka then tah anih aeng lamloh loeih suidae aka tholh tah anih loh a tuuk ni.
26И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
27So lah he, thuituenkung loh a thui bangla poeknah hmuh hamla pakhat soah pakhat ka phoel.
27Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
28Te te ka hinglu loh a tlap pueng dae ka hmuh moenih. Thawngkhat khuiah tongpa pakhat ka hmuh dae te boeih lakli ah huta ka hmuh moenih.
28Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
29He bueng mah so lah. Pathen loh hlang he a thuem la a saii coeng dae amih loh phuengnah muep a tlap uh te ka hmuh.
29Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.