Книга Екклесиаста 7
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Доброе имя лучше дорогой масти, и день смерти - дня рождения.
1Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
2Лучше ходить в дом плача об умершем, нежели ходить в дом пира; ибо таков конец всякого человека, и живой приложит это к своему сердцу.
2Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
3Сетование лучше смеха; потому что при печали лица сердце делается лучше.
3Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
4Сердце мудрых - в доме плача, а сердце глупых - в доме веселья.
4Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
5Лучше слушать обличения от мудрого, нежели слушать песни глупых;
5Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
6потому что смех глупых то же, что треск тернового хвороста под котлом. И это - суета!
6Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
7Притесняя других, мудрый делается глупым, и подарки портят сердце.
7Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
8Конец дела лучше начала его; терпеливый лучше высокомерного.
8Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
9Не будь духом твоим поспешен на гнев, потому что гнев гнездится в сердце глупых.
9Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
10Не говори: “отчего это прежние дни были лучше нынешних?”, потому что не от мудрости ты спрашиваешь об этом.
10Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
11Хороша мудрость с наследством, и особенно для видящих солнце:
11Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
12потому что под сенью ее то же, что под сенью серебра; но превосходство знания в том, что мудрость дает жизнь владеющему ею.
12Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
13Смотри на действование Божие: ибо кто может выпрямить то, что Он сделал кривым?
13Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
14Во дни благополучия пользуйся благом, а во дни несчастья размышляй: то и другое соделал Бог для того, чтобы человек ничего не мог сказать против Него.
14У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
15Всего насмотрелся я в суетные дни мои: праведник гибнет в праведности своей; нечестивый живет долго в нечестии своем.
15Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
16Не будь слишком строг, и не выставляй себя слишком мудрым; зачем тебе губить себя?
16Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
17Не предавайся греху, и не будь безумен: зачем тебе умирать не в свое время?
17Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
18Хорошо, если ты будешь держаться одного и не отнимать руки от другого; потому что кто боится Бога, тот избежит всего того.
18Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
19Мудрость делает мудрого сильнее десяти властителей, которые в городе.
19Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
20Нет человека праведного на земле, который делал бы добро и не грешил бы;
20Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
21поэтому не на всякое слово, которое говорят, обращай внимание, чтобы не услышать тебе раба твоего, когда он злословит тебя;
21Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
22ибо сердце твое знает много случаев, когда и сам ты злословил других.
22јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
23Все это испытал я мудростью; я сказал: “буду я мудрым”; но мудрость далека от меня.
23Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
24Далеко то, что было, и глубоко-глубоко: кто постигнет его?
24Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
25Обратился я сердцем моим к тому, чтобы узнать, исследовать и изыскать мудрость и разум, и познать нечестие глупости, невежества и безумия,
25Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
26и нашел я, что горче смерти женщина, потому что она - сеть, и сердце ее - силки, руки ее - оковы; добрый пред Богом спасется от нее, а грешник уловлен будет ею.
26И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
27Вот это нашел я, сказал Екклесиаст, испытывая одно за другим.
27Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
28Чего еще искала душа моя, и я не нашел? - Мужчину одного из тысячи я нашел, а женщины между всеми ими не нашел.
28Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
29Только это я нашел, что Бог сотворил человека правым, а люди пустились во многие помыслы.
29Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.