Книга Екклесиаста 10
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Мертвые мухи портят и делают зловонною благовонную масть мироварника: то же делает небольшая глупость уважаемого человека с его мудростью и честью.
1Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
2Сердце мудрого - на правую сторону, а сердце глупого - на левую.
2Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
3По какой бы дороге ни шел глупый, у него всегда недостает смысла, и всякому он выскажет, что он глуп.
3Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
4Если гнев начальника вспыхнет на тебя, то не оставляй места твоего; потому что кротость покрывает и большие проступки.
4Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
5Есть зло, которое видел я под солнцем, это - как бы погрешность, происходящая от властелина;
5Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
6невежество поставляется на большой высоте, а богатые сидят низко.
6Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
7Видел я рабов на конях, а князей ходящих, подобно рабам, пешком.
7Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
8Кто копает яму, тот упадет в нее, и кто разрушает ограду, того ужалит змей.
8Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
9Кто передвигает камни, тот может надсадить себя, и кто колет дрова, тот может подвергнуться опасности от них.
9Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
10Если притупится топор, и если лезвие его не будет отточено, то надобно будет напрягать силы; мудрость умеет это исправить.
10Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
11Если змей ужалит без заговаривания, то не лучше его и злоязычный.
11Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
12Слова из уст мудрого - благодать, а уста глупого губят его же:
12Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
13начало слов из уст его - глупость, а конец речи из уст его - безумие.
13Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
14Глупый наговорит много, хотя человек не знает, что будет, и кто скажет ему, что будет после него?
14Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
15Труд глупого утомляет его, потому что не знает даже дороги в город.
15Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
16Горе тебе, земля, когда царь твой отрок, и когда князья твои едят рано!
16Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
17Благо тебе, земля, когда царь у тебя из благородного рода, и князья твои едят вовремя, для подкрепления, а не для пресыщения!
17Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
18От лености обвиснет потолок, и когда опустятся руки, то протечет дом.
18С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
19Пиры устраиваются для удовольствия, и вино веселит жизнь; а за все отвечает серебро.
19Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
20Даже и в мыслях твоих не злословь царя, и в спальной комнате твоей не злословь богатого; потому что птица небесная может перенести слово твое, и крылатая - пересказать речь твою.
20Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.