Prediger 7
Lutherbibel 1912Translation
Lutherbibel 1912
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ein guter Ruf ist besser denn gute Salbe, und der Tag des Todes denn der Tag der Geburt.
1Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
2Es ist besser in das Klagehaus gehen, denn in ein Trinkhaus; in jenem ist das Ende aller Menschen, und der Lebendige nimmt's zu Herzen.
2Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
3Es ist Trauern besser als Lachen; denn durch Trauern wird das Herz gebessert.
3Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
4Das Herz der Weisen ist im Klagehause, und das Herz der Narren im Hause der Freude.
4Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
5Es ist besser hören das Schelten der Weisen, denn hören den Gesang der Narren.
5Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
6Denn das Lachen der Narren ist wie das Krachen der Dornen unter den Töpfen; und das ist auch eitel.
6Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
7Ein Widerspenstiger macht einen Weisen unwillig und verderbt ein mildtätiges Herz.
7Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
8Das Ende eines Dinges ist besser denn sein Anfang. Ein geduldiger Geist ist besser denn ein hoher Geist.
8Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
9Sei nicht schnellen Gemütes zu zürnen; denn Zorn ruht im Herzen eines Narren.
9Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
10Sprich nicht: Was ist's, daß die vorigen Tage besser waren als diese? denn du fragst solches nicht weislich.
10Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
11Weisheit ist gut mit einem Erbgut und hilft, daß sich einer der Sonne freuen kann.
11Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
12Denn die Weisheit beschirmt, so beschirmt Geld auch; aber die Weisheit gibt das Leben dem, der sie hat.
12Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
13Siehe an die Werke Gottes; denn wer kann das schlicht machen, was er krümmt?
13Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
14Am guten Tage sei guter Dinge, und den bösen Tag nimm auch für gut; denn diesen schafft Gott neben jenem, daß der Mensch nicht wissen soll, was künftig ist.
14У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
15Allerlei habe ich gesehen in den Tagen meiner Eitelkeit. Da ist ein Gerechter, und geht unter mit seiner Gerechtigkeit; und ein Gottloser, der lange lebt in seiner Bosheit.
15Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
16Sei nicht allzu gerecht und nicht allzu weise, daß du dich nicht verderbest.
16Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
17Sei nicht allzu gottlos und narre nicht, daß du nicht sterbest zur Unzeit.
17Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
18Es ist gut, daß du dies fassest und jenes auch nicht aus deiner Hand lässest; denn wer Gott fürchtet, der entgeht dem allem.
18Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
19Die Weisheit stärkt den Weisen mehr denn zehn Gewaltige, die in der Stadt sind.
19Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
20Denn es ist kein Mensch so gerecht auf Erden, daß er Gutes tue und nicht sündige.
20Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
21Gib auch nicht acht auf alles, was man sagt, daß du nicht hören müssest deinen Knecht dir fluchen.
21Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
22Denn dein Herz weiß, daß du andern oftmals geflucht hast.
22јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
23Solches alles habe ich versucht mit Weisheit. Ich gedachte, ich will weise sein; sie blieb aber ferne von mir.
23Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
24Alles, was da ist, das ist ferne und sehr tief; wer will's finden?
24Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
25Ich kehrte mein Herz, zu erfahren und erforschen und zu suchen Weisheit und Kunst, zu erfahren der Gottlosen Torheit und Irrtum der Tollen,
25Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
26und fand, daß bitterer sei denn der Tod ein solches Weib, dessen Herz Netz und Strick ist und deren Hände Bande sind. Wer Gott gefällt, der wird ihr entrinnen; aber der Sünder wird durch sie gefangen.
26И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
27Schau, das habe ich gefunden, spricht der Prediger, eins nach dem andern, daß ich Erkenntnis fände.
27Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
28Und meine Seele sucht noch und hat's nicht gefunden: unter tausend habe ich einen Mann gefunden; aber ein Weib habe ich unter den allen nicht gefunden.
28Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
29Allein schaue das: ich habe gefunden, daß Gott den Menschen hat aufrichtig gemacht; aber sie suchen viele Künste.
29Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.