Ecclesiastes 3
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1For everything there is a season, and a time for every purpose under heaven:
1Свему има време, и сваком послу под небом има време.
2a time to be born, and a time to die; a time to plant, and a time to pluck up that which is planted;
2Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
3a time to kill, and a time to heal; a time to break down, and a time to build up;
3Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
4a time to weep, and a time to laugh; a time to mourn, and a time to dance;
4Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
5a time to cast away stones, and a time to gather stones together; a time to embrace, and a time to refrain from embracing;
5Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
6a time to seek, and a time to lose; a time to keep, and a time to cast away;
6Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
7a time to tear, and a time to sew; a time to keep silence, and a time to speak;
7Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
8a time to love, and a time to hate; a time for war, and a time for peace.
8Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
9What profit has he who works in that in which he labors?
9Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
10I have seen the burden which God has given to the sons of men to be afflicted with.
10Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
11He has made everything beautiful in its time. He has also set eternity in their hearts, yet so that man can’t find out the work that God has done from the beginning even to the end.
11Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
12I know that there is nothing better for them than to rejoice, and to do good as long as they live.
12Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.
13Also that every man should eat and drink, and enjoy good in all his labor, is the gift of God.
13И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.
14I know that whatever God does, it shall be forever. Nothing can be added to it, nor anything taken from it; and God has done it, that men should fear before him.
14Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.
15That which is has been long ago, and that which is to be has been long ago. God seeks again that which is passed away.
15Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.
16Moreover I saw under the sun, in the place of justice, that wickedness was there; and in the place of righteousness, that wickedness was there.
16Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
17I said in my heart, “God will judge the righteous and the wicked; for there is a time there for every purpose and for every work.”
17И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.
18I said in my heart, “As for the sons of men, God tests them, so that they may see that they themselves are like animals.
18Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
19For that which happens to the sons of men happens to animals. Even one thing happens to them. As the one dies, so the other dies. Yes, they have all one breath; and man has no advantage over the animals, for all is vanity.
19Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
20All go to one place. All are from the dust, and all turn to dust again.
20Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
21Who knows the spirit of man, whether it goes upward, and the spirit of the animal, whether it goes downward to the earth?”
21Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?
22Therefore I saw that there is nothing better than that a man should rejoice in his works, for that is his portion; for who can bring him to see what will be after him?
22Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.