Ecclesiastes 2
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1I said in my heart, “Come now, I will test you with mirth; therefore enjoy pleasure;” and behold, this also was vanity.
1Ја рекох у срцу свом: Дај да те окушам весељем; уживај добра. Али гле и то беше таштина.
2I said of laughter, “It is foolishness;” and of mirth, “What does it accomplish?”
2Смеху рекох: Лудујеш; и весељу: Шта то радиш?
3I searched in my heart how to cheer my flesh with wine, my heart yet guiding me with wisdom, and how to lay hold of folly, until I might see what it was good for the sons of men that they should do under heaven all the days of their lives.
3Размишљах у срцу свом да пуштам тело своје на пиће, и срцем својим управљајући мудро да се држим лудости докле не видим шта би добро било синовима људским да чине под небом док су живи.
4I made myself great works. I built myself houses. I planted myself vineyards.
4Велика дела учиних: сазидах себи куће, насадих себи винограде;
5I made myself gardens and parks, and I planted trees in them of all kinds of fruit.
5начиних себи вртове и воћњаке, и насадих у њима свакојаких дрвета родних;
6I made myself pools of water, to water the forest where trees were grown.
6начиних себи језера водена да заливам из њих шуму где расту дрвета;
7I bought male servants and female servants, and had servants born in my house. I also had great possessions of herds and flocks, above all who were before me in Jerusalem.
7набавих себи слуга и слушкиња, и имах слуга рођених у кући мојој; и имах говеда и оваца више од свих који бише пре мене у Јерусалиму;
8I also gathered silver and gold for myself, and the treasure of kings and of the provinces. I got myself male and female singers, and the delights of the sons of men: musical instruments of all sorts.
8такође накупих себи сребра и злата и заклада од царева и земаља; набавих себи певача и певачица и милина људских, и справа музичких свакојаких.
9So I was great, and increased more than all who were before me in Jerusalem. My wisdom also remained with me.
9И тако постах већи и силнији од свих који бише пре мене у Јерусалиму; и мудрост моја оста са мном.
10Whatever my eyes desired, I didn’t keep from them. I didn’t withhold my heart from any joy, for my heart rejoiced because of all my labor, and this was my portion from all my labor.
10И шта год жељаху очи моје, не брањах им нити ускраћивах срцу свом какво весеље, него се срце моје весељаше са сваког труда мог, и то ми беше део од сваког труда мог.
11Then I looked at all the works that my hands had worked, and at the labor that I had labored to do; and behold, all was vanity and a chasing after wind, and there was no profit under the sun.
11А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.
12I turned myself to consider wisdom, madness, and folly; for what can the king’s successor do? Just that which has been done long ago.
12Тада се обратих да видим мудрост и лудост и безумље, јер шта би чинио човек који би настао после цара? Шта је већ учињено.
13Then I saw that wisdom excels folly, as far as light excels darkness.
13И видех да је боља мудрост од лудости, као што је боља светлост од мрака.
14The wise man’s eyes are in his head, and the fool walks in darkness—and yet I perceived that one event happens to them all.
14Мудри има очи у глави, а безумни иде по мраку; али такође дознах да једнако бива свима.
15Then I said in my heart, “As it happens to the fool, so will it happen even to me; and why was I then more wise?” Then I said in my heart that this also is vanity.
15Зато рекох у срцу свом: Мени ће бити као безумнику што бива; шта ће ми дакле помоћи што сам мудар? И рекох у срцу свом: и то је таштина.
16For of the wise man, even as of the fool, there is no memory forever, since in the days to come all will have been long forgotten. Indeed, the wise man must die just like the fool!
16Јер се неће спомињати мудрац као ни безумник до века; јер што сада јесте, све се заборавља после, и мудрац умире као и безумник.
17So I hated life, because the work that is worked under the sun was grievous to me; for all is vanity and a chasing after wind.
17Зато ми омрзе живот, јер ми није мило шта бива под сунцем, јер је све таштина и мука духу.
18I hated all my labor in which I labored under the sun, because I must leave it to the man who comes after me.
18И омрзе ми сав труд мој око ког се трудих под сунцем, јер ћу га оставити човеку који ће настати након мене.
19Who knows whether he will be a wise man or a fool? Yet he will have rule over all of my labor in which I have labored, and in which I have shown myself wise under the sun. This also is vanity.
19И ко зна хоће ли бити мудар или луд? И опет ће бити господар од свега труда мог око ког се трудих и мудровах под сунцем. И то је таштина.
20Therefore I began to cause my heart to despair concerning all the labor in which I had labored under the sun.
20Зато дођох на то да ми срце изгуби надање о сваком труду око ког се трудих под сунцем.
21For there is a man whose labor is with wisdom, with knowledge, and with skillfulness; yet he shall leave it for his portion to a man who has not labored for it. This also is vanity and a great evil.
21Јер има људи који се труде мудро и разумно и право, па то остављају у део другом који се није трудио око тога. И то је таштина и велико зло.
22For what does a man have of all his labor and of the striving of his heart, in which he labors under the sun?
22Јер шта има човек од свега труда свог и од муке срца свог, коју подноси под сунцем?
23For all his days are sorrows, and his travail is grief; yes, even in the night his heart takes no rest. This also is vanity.
23Јер су сви дани његови мука, а послови његови брига; ни ноћу се не одмара срце његово. И то је таштина.
24There is nothing better for a man than that he should eat and drink, and make his soul enjoy good in his labor. This also I saw, that it is from the hand of God.
24Није ли, дакле, добро човеку да једе и пије и да гледа да му је души добро од труда његовог? Ја видех и то да је из руке Божије.
25For who can eat, or who can have enjoyment, more than I?
25Јер ко је јео и уживао више него ја?
26For to the man who pleases him, God gives wisdom, knowledge, and joy; but to the sinner he gives travail, to gather and to heap up, that he may give to him who pleases God. This also is vanity and a chasing after wind.
26Јер човеку који Му је по вољи даје мудрост и разум и радост, а грешнику даје муку да сабира и скупља да да ономе који је по вољи Богу. И то је таштина и мука духу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.