Tangata Malanga 3
Tongan Bible, Revised West VersionTranslation
Tongan Bible, Revised West Version
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1ʻOku ai hono kuonga ʻoe meʻa kotoa pē, mo e ʻaho ki he ngāue kotoa pē ʻi he lalo langi:
1Свему има време, и сваком послу под небом има време.
2Ko e ʻaho ke fanauʻi ai, mo e ʻaho ke mate; ko e ʻaho ke tō, mo e ʻaho ke taʻaki ʻaia kuo tō;
2Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
3Ko e ʻaho ke tāmateʻi, mo e ʻaho ke fakamoʻui; ko e ʻaho ke holoki hifo, mo e ʻaho ke langa hake;
3Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
4Ko e ʻaho ke tangi, mo e ʻaho ke kata; ko e ʻaho ke tangilāulau, mo e ʻaho ke meʻe;
4Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
5Ko e ʻaho ke liʻaki ʻae ngaahi maka, mo e ʻaho ke tānaki fakataha ʻae ngaahi maka; ko e ʻaho ke fāʻufua, mo e ʻaho ke vāmamaʻo;
5Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
6Ko e ʻaho ke maʻu, mo e ʻaho ke mole ai; ko e ʻaho ke kuku maʻu, mo e ʻaho ke liʻaki atu;
6Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
7Ko e ʻaho ke mahaehae, mo e ʻaho ke tuitui; ko e ʻaho ke fakalongolongo, mo e ʻaho ke lea;
7Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
8Ko e ʻaho ke ʻofa, mo e ʻaho ke fehiʻa; ko e ʻaho ke tau, mo e ʻaho ke melino.
8Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
9Ko e hā ʻae lelei ʻoku maʻu ʻe ia ʻoku ngāue ʻi he meʻa ʻoku ne ngāue ai?
9Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
10Kuo u mamata ki he feinga ʻaia kuo tuku ʻe he ʻOtua ki he fānau ʻae tangata ke ʻahiʻahi ʻaki ʻakinautolu.
10Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
11Kuo ngaohi ʻe ia ʻae meʻa kotoa pē ke fakaʻofoʻofa ʻi hono kuonga: pea kuo ne ʻai foki ʻae māmani ki honau loto, pea ko ia ʻoku ʻikai faʻa ʻilo ai ʻe ha tangata ʻae ngāue ʻoku fai ʻe he ʻOtua mei he kamataʻanga ʻo aʻu ki hono ngataʻanga.
11Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
12ʻOku ou ʻilo ʻoku ʻikai ha lelei ʻi ai, ka koeʻuhi ke fiefia ʻae tangata, pea ke fai lelei ʻi heʻene moʻui.
12Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.
13Pea ko e kai mo e inu ʻae tangata kotoa pē, mo e fiefia ʻi he lelei ʻo ʻene ngāue kotoa pē, ko e foaki ia ʻae ʻOtua.
13И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.
14ʻOku ou ʻilo, ko e meʻa kotoa pē ʻoku fai ʻe he ʻOtua, ʻe tuʻumaʻu ia ʻo taʻengata: ʻe ʻikai faʻa fakalahi ia, pea ʻe ʻikai faʻa toʻo mei ai ha meʻa; pea ʻoku fai eni ʻe he ʻOtua koeʻuhi ke manavahē ʻae kakai ʻi hono ʻao.
14Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.
15Ko e meʻa naʻe ʻi ai, ʻoku ʻi ai ni; pea ko ia kuo tuʻutuʻuni ke hoko, kuo hili hono fai, pea ʻoku toe ʻomi ʻe he ʻOtua ʻae meʻa kuo mole atu.
15Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.
16¶ Pea naʻaku mamata foki ʻi he lalo laʻā ki he potu ʻoe fakamaau, ʻoku ʻi ai ʻae angahala; mo e potu ʻoe māʻoniʻoni, ʻoku ʻi ai ʻae fai kovi.
16Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
17Pea u pehē ʻi hoku loto, “ʻE fakamaau ʻe he ʻOtua ʻae māʻoniʻoni mo e angahala: he ʻoku ʻi ai pe hono ʻaho ki he tuʻutuʻuni kotoa pē mo e ngāue kotoa pē.”
17И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.
18Pea naʻaku pehē ʻi hoku loto koeʻuhi ko e anga ʻoe fānau ʻae tangata, ke fakahā ia ʻe he ʻOtua kiate kinautolu, pea nau ʻilo ai ʻoku nau hangē ko e fanga manu.
18Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
19He ko e meʻa ʻoku hoko ki he fānau ʻae tangata ʻoku hoko ia ki he fanga manu; ʻio, ko e meʻa pe taha ʻoku hoko ki ai fakatouʻosi: ʻo hangē ko e mate ʻae taha, ʻoku pehē pe ʻae mate ʻae taha; ʻio, ko e mānava pe taha ʻoku nau maʻu; pea ko ia ʻoku ʻikai māʻolunga ai ʻae tangata ʻi ha manu: he ʻoku vaʻinga ʻae meʻa kotoa pē.
19Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
20ʻOku lau kotoa pē ki he potu pe taha; he ʻoku mei he efu kotoa pē, pea ʻoku toe liliu kotoa pē ki he efu.
20Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
21Ko hai ʻoku ne ʻilo ʻae laumālie ʻoe tangata ʻoku ʻalu ki ʻolunga, mo e moʻui ʻae manu ʻoku ʻalu hifo ki he kelekele?
21Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?
22Ko ia ʻoku hā mai kiate au, ʻoku ʻikai ha meʻa ʻoku lelei hake, ka ko e fiefia ʻae tangata ʻi heʻene ngaahi ngāue ʻaʻana; he ko hono ʻinasi ia: he ko hai te ne ʻomi ia ke ne mamata ki he meʻa ʻe hoko kimui ʻiate ia?
22Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.