Еклезиастул 9
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Да, мь-ам пус инима ын кэутаря тутурор ачестор лукрурь, ам черчетат тоате ачесте лукрурь ши ам вэзут кэ чей неприхэниць ши ынцелепць ши фаптеле лор сунт ын мына луй Думнезеу: атыт драгостя, кыт ши ура. Оамений ну штиу нимик май динаинте; тотул есте ынаинтя лор ын виитор.
1Доиста све ово сложих у срце своје да бих расветлио све то, како су праведни и мудри и дела њихова у руци Божијој, а човек не зна ни љубави ни мржње од свега што је пред њим.
2Тутурор ли се ынтымплэ тоате деопотривэ: ачеяшь соартэ аре чел неприхэнит ши чел рэу, чел бун ши курат, ка ши чел некурат, чел че адуче жертфэ, ка ши чел че н-адуче жертфэ; чел бун ка ши чел пэкэтос, чел че журэ ка ши чел че се теме сэ журе!
2Све бива свима једнако: праведнику бива као безбожнику, добром и чистом као нечистом, оном који приноси жртву као оном који не приноси, како добром тако грешнику, оном који се куне као оном који се боји заклетве.
3Ятэ чел май маре рэу ын тот че се фаче суб соаре, ануме кэ ачеяшь соартэ ау тоць. Де ачея ши есте плинэ инима оаменилор де рэутате ши де ачея есте атыта небуние ын инима лор тот тимпул кыт трэеск. Ши дупэ ачея? Се дук ла чей морць.
3А то је најгоре од свега што бива под сунцем што свима једнако бива, те је и срце људско пуно зла, и лудост им је у срцу док су живи, а потом умиру.
4Кэч чине есте скутит? Орьчине трэеште тот май траӂе нэдежде, кэч ун кыне виу фаче май мулт декыт ун леу морт.
4Јер ко ће бити изабран? У живих свих има надања; и псу живом боље је него мртвом лаву.
5Чей вий, ын адевэр, мэкар штиу кэ вор мури, дар чей морць ну штиу нимик ши ну май ау ничо рэсплатэ, фииндкэ пынэ ши помениря ли се уйтэ.
5Јер живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа нити им има плате, јер им се спомен заборавио.
6Ши драгостя лор, ши ура лор, ши пизма лор демулт ау ши перит ши ничодатэ ну вор май авя парте де тот че се фаче суб соаре.
6И љубави њихове и мржње њихове и зависти њихове нестало је, и више немају дела никада ни у чему што бива под сунцем.
7Ду-те дар де мэнынкэ-ць пыня ку букурие ши бя-ць ку инимэ бунэ винул, кэч демулт а гэсит Думнезеу плэчере ын че фачь ту акум.
7Хајде, једи хлеб свој с радошћу, и веселог срца пиј вино своје, јер су мила Богу дела твоја.
8Хайнеле сэ-ць фие албе ын орьче време ши унтделемнул сэ ну-ць липсяскэ де пе кап.
8Свагда нека су ти хаљине беле, и уља на глави твојој да не недостаје.
9Густэ вяца ку неваста пе каре о юбешть ын тот тимпул веций тале дешарте, пе каре ць-а дат-о Думнезеу суб соаре ын ачастэ време трекэтоаре, кэч ачаста ыць есте партя ын вяцэ, ын мижлокул трудей ку каре те остенешть суб соаре.
9Уживај живот са женом коју љубиш свега века свог таштог, који ти је дат под сунцем за све време таштине твоје, јер ти је то део у животу и од труда твог којим се трудиш под сунцем.
10Тот че гэсеште мына та сэ факэ, фэ ку тоатэ путеря та! Кэч, ын Локуинца морцилор ын каре мерӂь, ну май есте нич лукраре, нич кибзуялэ, нич штиинцэ, нич ынцелепчуне!
10Све што ти дође на руку да чиниш, чини по могућности својој, јер нема рада ни мишљења ни знања ни мудрости у гробу у који идеш.
11Ам май вэзут апой суб соаре кэ ну чей юць аляргэ, кэ ну чей витежь кыштигэ рэзбоюл, кэ ну чей ынцелепць кыштигэ пыня, нич чей причепуць богэция, нич чей ынвэцаць бунэвоинца, чи тоате атырнэ де време ши де ымпрежурэрь.
11Опет видех под сунцем да није до брзих трка, ни рат до храбрих, ни хлеб до мудрих, ни богатство до разумних, ни добра воља до вештих, него да све стоји до времена и згоде.
12Кэч омул ну-шь куноаште нич мэкар часул, ынтокмай ка пештий приншь ын мряжа нимичитоаре ши ка пэсэриле принсе ын лац; ка ши ей сунт приншь ши фиий оаменилор ын время ненорочирий, кынд вине фэрэ весте ненорочиря песте ей.
12Јер човек не зна време своје, него као што се рибе хватају мрежом несрећном и као што се птице хватају пруглом, тако се хватају синови човечији у зао час, кад навали на њих изненада.
13Ам май вэзут урмэтоаря ынцелепчуне суб соаре ши ми с-а пэрут маре.
13Видех и ову мудрост под сунцем, која ми се учини велика:
14Ера о микэ четате, ку пуцинь оамень ын еа ши а венит асупра ей ун ымпэрат путерник, а ымпресурат-о ши а ридикат марь ынтэритурь ымпотрива ей.
14Беше мален град и у њему мало људи; и дође на њ велик цар, и опколи га и начини око њега велике опкопе.
15Ын еа се афла ун ом сэрак, дар ынцелепт, каре а скэпат четатя ку ынцелепчуня луй. Ши нимень ну се гындисе ла омул ачела сэрак.
15А нађе се у њему сиромах човек мудар, који избави град мудрошћу својом, а нико се не сећаше тог сиромаха човека.
16Атунч ам зис: „Май бунэ есте ынцелепчуня декыт тэрия!” Тотушь, ынцелепчуня сэракулуй есте диспрецуитэ ши нимень ну-л аскултэ.
16Тада ја рекох: Боља је мудрост него снага, ако се и не мараше за мудрост оног сиромаха и речи се његове не слушаху.
17Кувинтеле ынцелепцилор, аскултате ын линиште, сунт май де прец декыт стригэтеле унуя каре стэпынеште ынтре небунь.
17Речи мудрих људи ваља с миром слушати више него вику оног који заповеда међу лудима.
18Ынцелепчуня есте май де прец декыт скулеле де рэзбой, дар ун сингур пэкэтос нимичеште мулт бине.
18Боља је мудрост него оружје убојито; али један грешник квари многа добра.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.