Екклезіаста 4
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1І обернувсь я, й побачив всяку пригнобу, що дїється під сонцем, і бачив сльози пригноблених, що нема їм утїшителя; а тут у руках гнобителїв — сила, за тих же нїхто не заступиться.
1Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.
2І вважав я тих, що померли, щаслившими над живих, — тих, що вже нема на сьвіті, над тих, що живі ще;
2Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.
3А над сих і тих щаслившими — ще ненароджених на сьвіт, що не бачили того зла, яке дїється під сонцем.
3Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.
4Бачив я таки, що всяка праця й всяка користь з роботи викликує зависть між людьми. Та й се — марнота й мука духові.
4Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.
5Дурень той, хто седить, склавши руки, й гризе власне тїло, приговорюючи:
5Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:
6Лучше жменя в спокою над пригорщі, повні працї й марного силкування.
6Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.
7І знов я обернувся, та й побачив марноту під сонцем:
7Опет видех таштину под сунцем:
8Людина собі одинока, нї сина, нї брата, а не перестає працювати, очі його ненаситні на багацтво. Та кому ж се я дбаю, й позбавляю душу мою всякого добра? Та й се — марнота й недобра робота!
8Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.
9Двом лучше, нїж одному, вони бо мають більшу користь із своєї працї;
9Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.
10Бо як один упаде, другий підніме свого товариша. Горе ж одинокому, як упаде, а нема другого, що підняв би його.
10Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.
11Так само, як лежать удвох, — їм тепло; а хто самітен, як йому нагрітись?
11Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?
12І коли хто подужає одного, то удвох встоять проти його. Троіста нитка не так хутко рветься.
12И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.
13Лучший убогий та розумний молодик, нїж старий, а дурний царь, що не вміє приймати поради;
13Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.
14Бо той, вийшовши з темницї, стане царем, дарма що в свойму царстві родився убогим.
14Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.
15Бачив я між усїма, що ходять під сонцем, із тим другим молодиком, що займе опісля місце тамтого.
15Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.
16Безлїч було народу перед ним, а пізнїйші не будуть радуватись ним. І се марнота та мука духові.
16Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.
17Уважай на ногу твою, йдучи в дом Божий, і будь готовий, скорше слухати, нїж приносити жертви робом дурнїв, що навіть не знають, як вони не гаразд чинять.
no verse 17 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.