Ecclesiastes 6
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Est et aliud malum quod vidi sub sole, et quidem frequens apud homines:
1Има зло које видех под сунцем и често је међу људима:
2vir cui dedit Deus divitias, et substantiam, et honorem, et nihil deest animæ suæ ex omnibus quæ desiderat; nec tribuit ei potestatem Deus ut comedat ex eo, sed homo extraneus vorabit illud: hoc vanitas et miseria magna est.
2Некоме Бог да богатство и благо и славу, те душа његова има све шта год жели, али му не да Бог да то ужива, него ужива други. То је таштина и љуто зло.
3Si genuerit quispiam centum liberos, et vixerit multos annos, et plures dies ætatis habuerit, et anima illius non utatur bonis substantiæ suæ, sepulturaque careat: de hoc ergo pronuntio quod melior illo sit abortivus.
3Да би ко родио сто синова и живео много година и дани би се века његовог веома намножили, а душа се његова не би наситила доброг, те ни погреба не би имао, кажем да је боље недоношче од њега.
4Frustra enim venit, et pergit ad tenebras, et oblivione delebitur nomen ejus.
4Јер узалуд дође и у таму отиде и име му је тамом покривено;
5Non vidit solem, neque cognovit distantiam boni et mali.
5ни сунца не виде, нити шта позна, а почива боље него онај.
6Etiam si duobus millibus annis vixerit, et non fuerit perfruitus bonis, nonne ad unum locum properant omnia?
6И да би живео две хиљаде година, а добра не би уживао, не одлазе ли сви на једно место?
7Omnis labor hominis in ore ejus; sed anima ejus non implebitur.
7Сав је труд човечји за уста његова, али се не може наситити душа његова.
8Quid habet amplius sapiens a stulto? et quid pauper, nisi ut pergat illuc ubi est vita?
8Јер шта има мудри више него безумни? Шта ли сиромах, који се уме владати међу живима?
9Melius est videre quod cupias, quam desiderare quod nescias. Sed et hoc vanitas est, et præsumptio spiritus.
9Боље је видети очима него ли желети; и то је таштина и мука духу.
10Qui futurus est, jam vocatum est nomen ejus; et scitur quod homo sit, et non possit contra fortiorem se in judicio contendere.
10Шта је ко, давно је тим назван; и зна се да је човек и да се не може судити с јачим од себе.
11Verba sunt plurima, multamque in disputando habentia vanitatem.]
11Кад, дакле, има много ствари које умножавају таштину, каква је корист човеку?
no verse 12 in this text
12Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.