2 Corinthians 10
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Now I Paul myself beseech you, by the mildness and modesty of Christ, who in presence indeed am lowly among you, but being absent, am bold toward you.
1А сам ја, Павле, молим вас кротости ради и тишине Христове, који сам пред вама понижен према вама, а кад нисам код вас, слободан сам према вама.
2But I beseech you, that I may not be bold when I am present, with that confidence wherewith I am thought to be bold, against some, who reckon us as if we walked according to the flesh.
2Молим пак да ми не буде потребно кад будем код вас, онако слободан бити као што мислим да смем против неких који мисле за нас да по телу живимо;
3For though we walk in the flesh, we do not war according to the flesh.
3јер ако и живимо по телу, не боримо се по телу.
4For the weapons of our warfare are not carnal, but mighty to God unto the pulling down of fortifications, destroying counsels,
4Јер оружје нашег војевања није телесно, него силно од Бога на раскопавање градова, да кваримо помисли
5And every height that exhalteth itself against the knowledge of God, and bringing into captivity every understanding unto the obedience of Christ;
5и сваку висину која се подиже на познање Божије, и робимо сваки разум за покорност Христу,
6And having in readiness to revenge all disobedience, when your obedience shall be fulfilled.
6и у приправности имамо освету за сваку непокорност, кад се изврши ваша покорност.
7See the things that are according to outward appearance. If any man trust to himself, that he is Christ’s, let him think this again with himself, that as he is Christ’s, so are we also.
7Гледате ли на оно што вам је пред очима? Ако се ко узда да је Христов нека мисли опет у себи да како је он Христов тако смо и ми Христови.
8For if also I should boast somewhat more of our power, which the Lord hath given us unto edification, and not for your destruction, I should not be ashamed.
8Јер ако се шта и више похвалим влашћу нашом коју нам даде Господ на поправљање, а не на кварење ваше, нећу се постидети.
9But that I may not be thought as it were to terrify you by epistles,
9Али да се не покажем као да вас плашим посланицама;
10(For his epistles indeed, say they, are weighty and strong; but his bodily presence is weak, and his speech contemptible,)
10јер су посланице, вели, тешке и јаке, а кад је телом пред нама, слаб је, и реч његова не ваља ништа.
11Let such a one think this, that such as we are in word by epistles, when absent, such also we will be indeed when present.
11Ово нека помисли такав да какви смо у речи по посланицама кад нисмо код вас, такви смо и у делу кад смо ту.
12For we dare not match, or compare ourselves with some, that commend themselves; but we measure ourselves by ourselves, and compare ourselves with ourselves.
12Јер не смемо себе мешати или се поредити с другима који хвале сами себе; али кад сами по себи себе мере и пореде сами себе са собом, не разумевају.
13But we will not glory beyond our measure; but according to the measure of the rule, which God hath measured to us, a measure to reach even unto you.
13А ми се нећемо хвалити преко мере, него по мери правила ког нам Бог меру раздели да допремо и до вас.
14For we stretch not ourselves beyond our measure, as if we reached not unto you. For we are come as far as to you in the gospel of Christ.
14Јер се ми далеко не простиремо, као да не досежемо до вас; јер допресмо и до вас с јеванђељем Христовим,
15Not glorying beyond measure in other men’s labours; but having hope of your increasing faith, to be magnified in you according to our rule abundantly;
15не хвалећи се преко мере у туђим пословима, имајући пак наду кад узрасте вера ваша да ћемо се у вама величати по правилу свом изобилно,
16Yea, unto those places that are beyond you, to preach the gospel, not to glory in another man’s rule, in those things that are made ready to our hand.
16да у далеким странама од вас проповедимо јеванђеље, и да се не похвалимо оним што је по туђем правилу урађено.
17But he that glorieth, let him glory in the Lord.
17А који се хвали, Господом нека се хвали.
18For not he who commendeth himself, is approved, but he, whom God commendeth.
18Јер онај није ваљан који се сам хвали, него ког Господ хвали.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.