Второе послание к Коринфянам 10
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Я же, Павел, который лично между вами скромен, а заочно против вас отважен, убеждаю вас кротостью и снисхождением Христовым.
1А сам ја, Павле, молим вас кротости ради и тишине Христове, који сам пред вама понижен према вама, а кад нисам код вас, слободан сам према вама.
2Прошу, чтобы мне по пришествии моем не прибегать к той твердой смелости, которую думаю употребить против некоторых, помышляющих о нас, что мы поступаем по плоти.
2Молим пак да ми не буде потребно кад будем код вас, онако слободан бити као што мислим да смем против неких који мисле за нас да по телу живимо;
3Ибо мы, ходя во плоти, не по плоти воинствуем.
3јер ако и живимо по телу, не боримо се по телу.
4Оружия воинствования нашего не плотские, но сильные Богом на разрушение твердынь: ими ниспровергаем замыслы
4Јер оружје нашег војевања није телесно, него силно од Бога на раскопавање градова, да кваримо помисли
5и всякое превозношение, восстающее против познания Божия, и пленяем всякое помышление в послушание Христу,
5и сваку висину која се подиже на познање Божије, и робимо сваки разум за покорност Христу,
6и готовы наказать всякое непослушание, когда ваше послушание исполнится.
6и у приправности имамо освету за сваку непокорност, кад се изврши ваша покорност.
7На личность ли смотрите? Кто уверен в себе, что он Христов, тот сам по себе суди, что, как он Христов, так и мы Христовы.
7Гледате ли на оно што вам је пред очима? Ако се ко узда да је Христов нека мисли опет у себи да како је он Христов тако смо и ми Христови.
8Ибо если бы я и более стал хвалиться нашею властью, которую Господь дал нам к созиданию, а не к расстройству вашему, то не остался бы в стыде.
8Јер ако се шта и више похвалим влашћу нашом коју нам даде Господ на поправљање, а не на кварење ваше, нећу се постидети.
9Впрочем, да не покажется, что я устрашаю вас только посланиями.
9Али да се не покажем као да вас плашим посланицама;
10Так как некто говорит: в посланиях он строг и силен, а в личном присутствии слаб, и речь его незначительна, -
10јер су посланице, вели, тешке и јаке, а кад је телом пред нама, слаб је, и реч његова не ваља ништа.
11такой пусть знает, что, каковы мы на словах в посланиях заочно, таковы и на деле лично.
11Ово нека помисли такав да какви смо у речи по посланицама кад нисмо код вас, такви смо и у делу кад смо ту.
12Ибо мы не смеем сопоставлять или сравнивать себя с теми, которые сами себя выставляют: они измеряют себя самими собою и сравнивают себя с собою неразумно.
12Јер не смемо себе мешати или се поредити с другима који хвале сами себе; али кад сами по себи себе мере и пореде сами себе са собом, не разумевају.
13А мы не без меры хвалиться будем, но по мере удела, какой назначил нам Бог в такую меру, чтобы достигнуть и до вас.
13А ми се нећемо хвалити преко мере, него по мери правила ког нам Бог меру раздели да допремо и до вас.
14Ибо мы не напрягаем себя, как не достигшие до вас, потому что достигли и до вас благовествованием Христовым.
14Јер се ми далеко не простиремо, као да не досежемо до вас; јер допресмо и до вас с јеванђељем Христовим,
15Мы не без меры хвалимся, не чужими трудами, но надеемся, с возрастанием веры вашей, с избытком увеличить в вас удел наш,
15не хвалећи се преко мере у туђим пословима, имајући пак наду кад узрасте вера ваша да ћемо се у вама величати по правилу свом изобилно,
16так чтобы и далее вас проповедывать Евангелие, а не хвалиться готовым в чужом уделе.
16да у далеким странама од вас проповедимо јеванђеље, и да се не похвалимо оним што је по туђем правилу урађено.
17Хвалящийся хвались о Господе.
17А који се хвали, Господом нека се хвали.
18Ибо не тот достоин, кто сам себя хвалит, но кого хвалит Господь.
18Јер онај није ваљан који се сам хвали, него ког Господ хвали.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.