Второе послание к Коринфянам

Old Testament

New Testament

Chapter 12

Второе послание к Коринфянам

Synodal Translation (Син…
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

Второе послание к Коринфянам 12

Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Не полезно хвалиться мне, ибо я приду к видениям и откровениям Господним.
1Али ми се не помаже хвалити, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња.
2Знаю человека во Христе, который назад тому четырнадцать лет в теле ли - не знаю, вне ли тела - не знаю: Бог знает восхищен был до третьего неба.
2Знам човека у Христу који пре четрнаест година (или у телу не знам; или осим тела, не знам: Бог зна) би однесен до трећег неба.
3И знаю о таком человеке только не знаю - в теле или вне тела: Бог знает,
3И знам за таквог човека (или у телу, или осим тела, не знам: Бог зна)
4что он был восхищен в рай и слышал неизреченные слова, которых человеку нельзя пересказать.
4Да би однесен у рај, и чу неисказане речи којих човеку није слободно говорити.
5Таким человеком могу хвалиться; собою же не похвалюсь, разве только немощами моими.
5Тим ћу се хвалити, а собом се нећу хвалити, већ ако слабостима својим.
6Впрочем, если захочу хвалиться, не буду неразумен, потому что скажу истину; но я удерживаюсь, чтобы кто не подумал о мне более, нежели сколько во мне видит или слышит от меня.
6Јер кад бих се и хтео хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али штедим да не би ко више помислио за мене него што ме види или чује шта од мене.
7И чтобы я не превозносился чрезвычайностью откровений, дано мне жало в плоть, ангел сатаны, удручать меня, чтобы я не превозносился.
7И да се не бих понео за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим.
8Трижды молил я Господа о том, чтобы удалил его от меня.
8Зато трипут Господа молих да одступи од мене.
9Но Господь сказал мне: “Довольно для тебя благодати Моей, ибо сила Моя совершается в немощи”. И потому я гораздо охотнее буду хвалиться своими немощами, чтобы обитала во мне сила Христова.
9И рече ми: Доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвим. Дакле ћу се најслађе хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова.
10Посему я благодушествую в немощах, в обидах, в нуждах, в гонениях, в притеснениях за Христа, ибо, когда я немощен, тогда силен.
10Зато сам добре воље у слабостима, у ружењу, у невољама, у прогоњењима, у тугама за Христа: јер кад сам слаб онда сам силан.
11Я дошел до неразумия, хвалясь; вы меня к сему принудили. Вам бы надлежало хвалить меня, ибо у меня ни в чем нет недостатка против высших Апостолов, хотя я и ничто.
11Постадох безуман хвалећи се: ви ме натерасте; јер је требало да ме ви хвалите; јер ни у чему нисам мањи од превеликих апостола, ако и јесам ништа.
12Признаки Апостола оказались перед вами всяким терпением, знамениями, чудесами и силами.
12Јер знаци апостолови учинише се међу вама у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама.
13Ибо чего у вас недостает перед прочими церквами, разве только того, что сам я не был вам в тягость? Простите мне такую вину.
13Јер шта је у чему сте мањи од осталих цркава, осим само што вам ја сам не досадих? Баците на мене ову кривицу.
14Вот в третий раз я готов идти к вам, и не буду отягощать вас, ибо я ищу не вашего, а вас. Не дети должны собирать имение для родителей, но родители для детей.
14Ево сам готов трећи пут да вам дођем, и не досађујем вам; јер не тражим шта је ваше него вас. Јер деца нису дужна родитељима имања тећи него родитељи деци.
15Я охотно буду издерживать свое и истощать себя за души ваши, несмотря на то, что, чрезвычайно любя вас, я менее любим вами.
15А ја драговољно потрошићу и бићу потрошен за душе ваше, ако и љубим ја вас одвише, а ви мене мање љубите.
16Положим, что сам я не обременял вас, но, будучи хитер, лукавством брал с вас.
16Али нека буде, ја не досадих вама, него лукав будући добих вас преваром.
17Но пользовался ли я чем от вас через кого-нибудь из тех, кого посылал к вам?
17Еда ли вас шта закидох преко кога од оних које слах к вама?
18Я упросил Тита и послал с ним одного из братьев: Тит воспользовался ли чем от вас? Не в одном ли духе мы действовали? Не одним ли путем ходили?
18Умолих Тита, и с њим послах брата: еда ли вас Тит шта закиде? Не ходисмо ли једним духом? Не једним ли стопама?
19Не думаете ли еще, что мы только оправдываемся перед вами? Мы говорим пред Богом, во Христе, и все это, возлюбленные, к вашему назиданию.
19Мислите ли опет да вам се одговарамо? Пред Богом у Христу говоримо, а све је, љубазни, за ваше поправљање.
20Ибо я опасаюсь, чтобы мне, по пришествии моем, не найти вас такими, какими не желаю, также чтобы и вам не найти меня таким, каким не желаете: чтобы не найти у вас раздоров, зависти, гнева, ссор, клевет, ябед, гордости, беспорядков,
20Јер се бојим да кад по чем дођем нећу вас наћи какве хоћу, и ја ћу се наћи вама каква ме нећете: да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, буне:
21чтобы опять, когда приду, не уничижил меня у вас Бог мой и чтобы не оплакивать мне многих, которые согрешили прежде и не покаялись в нечистоте, блудодеянии и непотребстве, какое делали.
21Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој у вас, и не усплачем за многима који су пре сагрешили и нису се покајали за нечистоту и курварство и срамоту, што починише.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.