2 Коринтень 12
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Е невое сэ мэ лауд, мэкар кэ ну есте де фолос. Вой вени тотушь ла веденииле ши дескоперириле Домнулуй.
1Али ми се не помаже хвалити, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња.
2Куноск ун ом ын Христос каре, акум пайспрезече ань, а фост рэпит пынэ ын ал трейля чер (дакэ а фост ын труп, ну штиу, дакэ а фост фэрэ труп, ну штиу – Думнезеу штие).
2Знам човека у Христу који пре четрнаест година (или у телу не знам; или осим тела, не знам: Бог зна) би однесен до трећег неба.
3Ши штиу кэ омул ачеста (дакэ а фост ын труп сау фэрэ труп, ну штиу – Думнезеу штие)
3И знам за таквог човека (или у телу, или осим тела, не знам: Бог зна)
4а фост рэпит ын рай ши а аузит кувинте каре ну се пот спуне ши пе каре ну-й есте ынгэдуит унуй ом сэ ле ростяскэ.
4Да би однесен у рај, и чу неисказане речи којих човеку није слободно говорити.
5Ку ун астфел де ом мэ вой лэуда, дар, ынтрукыт мэ привеште пе мине ынсумь, ну мэ вой лэуда декыт ку слэбичуниле меле.
5Тим ћу се хвалити, а собом се нећу хвалити, већ ако слабостима својим.
6Кяр дакэ аш вря сэ мэ лауд, н-аш фи небун, кэч аш спуне адевэрул, дар мэ фереск, ка сэ н-айбэ нимень деспре мине о пэрере май ыналтэ декыт че веде ын мине сау че ауде де ла мине.
6Јер кад бих се и хтео хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али штедим да не би ко више помислио за мене него што ме види или чује шта од мене.
7Ши ка сэ ну мэ умфлу де мындрие дин причина стрэлучирий ачестор дескоперирь, мь-а фост пус ун цепуш ын карне, ун сол ал Сатаней, ка сэ мэ пэлмуяскэ ши сэ мэ ымпедиче сэ мэ ынгымф.
7И да се не бих понео за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим.
8Де трей орь ам ругат пе Домнул сэ ми-л я.
8Зато трипут Господа молих да одступи од мене.
9Ши Ел мь-а зис: „Харул Меу ыць есте де ажунс, кэч путеря Мя ын слэбичуне есте фэкутэ десэвыршитэ.” Деч мэ вой лэуда мулт май букурос ку слэбичуниле меле, пентру ка путеря луй Христос сэ рэмынэ ын мине.
9И рече ми: Доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвим. Дакле ћу се најслађе хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова.
10Де ачея симт плэчере ын слэбичунь, ын дефэймэрь, ын невой, ын пригонирь, ын стрымторэрь пентру Христос, кэч, кынд сунт слаб, атунч сунт таре.
10Зато сам добре воље у слабостима, у ружењу, у невољама, у прогоњењима, у тугама за Христа: јер кад сам слаб онда сам силан.
11Ам ажунс небун, вой м-аць силит. Дар вой требуя сэ мэ лэудаць, кэч, мэкар кэ ну сунт нимик, тотушь ку нимик н-ам фост май прежос де ачешть апостоль аша де минунаць.
11Постадох безуман хвалећи се: ви ме натерасте; јер је требало да ме ви хвалите; јер ни у чему нисам мањи од превеликих апостола, ако и јесам ништа.
12Семнеле унуй апостол ле-аць авут принтре вой ын тоатэ рэбдаря, прин семне, путерь ши минунь каре ау фост фэкуте ынтре вой.
12Јер знаци апостолови учинише се међу вама у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама.
13Ын адевэр, ын че аць фост вой пушь май прежос декыт челелалте Бисеричь, афарэ доар кэ нумай еу сингур ну в-ам фост о сарчинэ? О, ертаци-мь недрептатя ачаста!…
13Јер шта је у чему сте мањи од осталих цркава, осим само што вам ја сам не досадих? Баците на мене ову кривицу.
14Ятэ кэ сунт гата сэ вин а трея оарэ ла вой, ши тот ну вэ вой фи о сарчинэ, кэч ну каут бунуриле воастре, чи пе вой ыншивэ. Че-й дрепт, ну копиий сунт даторь сэ агонисяскэ пентру пэринций лор, чи пэринций пентру копиий лор.
14Ево сам готов трећи пут да вам дођем, и не досађујем вам; јер не тражим шта је ваше него вас. Јер деца нису дужна родитељима имања тећи него родитељи деци.
15Ши еу вой келтуи пря букурос дин але меле ши мэ вой келтуи ын тотул ши пе мине ынсумь пентру суфлетеле воастре. Дакэ вэ юбеск май мулт, сунт юбит ку атыт май пуцин?
15А ја драговољно потрошићу и бићу потрошен за душе ваше, ако и љубим ја вас одвише, а ви мене мање љубите.
16Фие ши-аша! Ну в-ам фост сарчинэ делок. „Дар”, зик ей, „ка ун ом истец че сунт, в-ам принс прин ширетлик.”
16Али нека буде, ја не досадих вама, него лукав будући добих вас преваром.
17Дар ам трас еу оаре вреун фолос де ла вой прин вреунул дин ачея пе каре й-ам тримис ла вой?
17Еда ли вас шта закидох преко кога од оних које слах к вама?
18Ам ругат пе Тит сэ винэ сэ вэ вадэ ши ымпреунэ ку ел ам тримис ши пе фрателе – а черут Тит чева де ла вой? Н-ам фост ной кэлэузиць де ачелашь Дух ши н-ам кэлкат ной пе ачеляшь урме?
18Умолих Тита, и с њим послах брата: еда ли вас Тит шта закиде? Не ходисмо ли једним духом? Не једним ли стопама?
19Де мултэ време вой вэ ынкипуиць кэ врем сэ не апэрэм ынаинтя воастрэ! Ной ворбим ынаинтя луй Думнезеу ын Христос ши тоате ачесте лукрурь ле спунем, пряюбицилор, пентру зидиря воастрэ.
19Мислите ли опет да вам се одговарамо? Пред Богом у Христу говоримо, а све је, љубазни, за ваше поправљање.
20Фииндкэ мэ тем ка ну кумва, ла вениря мя, сэ вэ гэсеск аша кум н-аш вря сэ вэ гэсеск, ши еу ынсумь сэ фиу гэсит де вой аша кум н-аць вря. Мэ тем сэ ну гэсеск гылчавэ, пизмэ, мыний, дезбинэрь, ворбирь де рэу, бырфель, ынгымфэрь, тулбурэрь.
20Јер се бојим да кад по чем дођем нећу вас наћи какве хоћу, и ја ћу се наћи вама каква ме нећете: да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, буне:
21Мэ тем ка, ла вениря мя ла вой, сэ ну мэ смеряскэ дин ноу Думнезеул меу ку привире ла вой ши сэ требуяскэ сэ плынг пе мулць дин чей че ау пэкэтуит май ынаинте ши ну с-ау покэит де некурэция, курвия ши спуркэчуниле пе каре ле-ау фэкут.
21Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој у вас, и не усплачем за многима који су пре сагрешили и нису се покајали за нечистоту и курварство и срамоту, што починише.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.