Romans 14
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Now him that is weak in faith, take unto you: not in disputes about thoughts.
1А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест.
2For one believeth that he may eat all things: but he that is weak, let him eat herbs.
2Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље.
3Let not him that eateth, despise him that eateth not: and he that eateth not, let him not judge him that eateth. For God hath taken him to him.
3Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими.
4Who art thou that judgest another man’s servant? To his own lord he standeth or falleth. And he shall stand: for God is able to make him stand.
4Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.
5For one judgeth between day and day: and another judgeth every day: let every man abound in his own sense.
5Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.
6He that regardeth the day, regardeth it unto the Lord. And he that eateth, eateth to the Lord: for he giveth thanks to God. And he that eateth not, to the Lord he eateth not, and giveth thanks to God.
6Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.
7For none of us liveth to himself; and no man dieth to himself.
7Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.
8For whether we live, we live unto the Lord; or whether we die, we die unto the Lord. Therefore, whether we live, or whether we die, we are the Lord’s.
8Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.
9For to this end Christ died and rose again; that he might be Lord both of the dead and of the living.
9Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима.
10But thou, why judgest thou thy brother? or thou, why dost thou despise thy brother? For we shall all stand before the judgment seat of Christ.
10А ти зашто осуђујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа.
11For it is written: As I live, saith the Lord, every knee shall bow to me, and every tongue shall confess to God.
11Јер је писано: Тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако колено, и сваки језик славиће Бога.
12Therefore every one of us shall render account to God for himself.
12Тако ће, дакле, сваки од нас дати Богу одговор за себе.
13Let us not therefore judge one another any more. But judge this rather, that you put not a stumblingblock or a scandal in your brother’s way.
13Зато да не осуђујемо више један другог, него место тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни.
14I know, and am confident in the Lord Jesus, that nothing is unclean of itself; but to him that esteemeth any thing to be unclean, to him it is unclean.
14Знам и уверен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано.
15For if, because of thy meat, thy brother be grieved, thou walkest not now according to charity. Destroy not him with thy meat, for whom Christ died.
15А ако је брат твој јела ради жалостан, већ се не владаш по љубави: не губи јелом својим оног за ког Христос умре.
16Let not then our good be evil spoken of.
16Гледајте, дакле, да се не хули на ваше добро.
17For the kingdom of God is not meat and drink; but justice, and peace, and joy in the Holy Ghost.
17Јер царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме.
18For he that in this serveth Christ, pleaseth God, and is approved of men.
18Јер који овим служи Христу угодан је Богу и мио људима.
19Therefore let us follow after the things that are of peace; and keep the things that are of edification one towards another.
19Тако, дакле, да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другог.
20Destroy not the work of God for meat. All things indeed are clean: but it is evil for that man who eateth with offence.
20Не раскопавај дело Божије јела ради; јер је све чисто; него је погано за човека који једе са спотицањем.
21It is good not to eat flesh, and not to drink wine, nor any thing whereby thy brother is offended, or scandalized, or made weak.
21Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на шта се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби.
22Hast thou faith? Have it to thyself before God. Blessed is he that condemneth not himself in that which he alloweth.
22Ти имаш веру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе за оно шта нађе за добро.
23But he that discerneth, if he eat, is condemned; because not of faith. For all that is not of faith is sin.
23А који се сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а шта год није по вери грех је.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.