Romans 14
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Him that is weak in the faith receive ye, but not to doubtful disputations.
1А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест.
2For one believeth that he may eat all things: another, who is weak, eateth herbs.
2Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље.
3Let not him that eateth despise him that eateth not; and let not him which eateth not judge him that eateth: for God hath received him.
3Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими.
4Who art thou that judgest another man’s servant? to his own master he standeth or falleth. Yea, he shall be holden up: for God is able to make him stand.
4Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.
5One man esteemeth one day above another: another esteemeth every day alike . Let every man be fully persuaded in his own mind.
5Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.
6He that regardeth the day, regardeth it unto the Lord; and he that regardeth not the day, to the Lord he doth not regard it . He that eateth, eateth to the Lord, for he giveth God thanks; and he that eateth not, to the Lord he eateth not, and giveth God thanks.
6Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.
7For none of us liveth to himself, and no man dieth to himself.
7Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.
8For whether we live, we live unto the Lord; and whether we die, we die unto the Lord: whether we live therefore, or die, we are the Lord’s.
8Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.
9For to this end Christ both died, and rose, and revived, that he might be Lord both of the dead and living.
9Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима.
10But why dost thou judge thy brother? or why dost thou set at nought thy brother? for we shall all stand before the judgment seat of Christ.
10А ти зашто осуђујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа.
11For it is written, As I live, saith the Lord, every knee shall bow to me, and every tongue shall confess to God.
11Јер је писано: Тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако колено, и сваки језик славиће Бога.
12So then every one of us shall give account of himself to God.
12Тако ће, дакле, сваки од нас дати Богу одговор за себе.
13Let us not therefore judge one another any more: but judge this rather, that no man put a stumblingblock or an occasion to fall in his brother’s way.
13Зато да не осуђујемо више један другог, него место тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни.
14I know, and am persuaded by the Lord Jesus, that there is nothing unclean of itself: but to him that esteemeth any thing to be unclean, to him it is unclean.
14Знам и уверен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано.
15But if thy brother be grieved with thy meat, now walkest thou not charitably. Destroy not him with thy meat, for whom Christ died.
15А ако је брат твој јела ради жалостан, већ се не владаш по љубави: не губи јелом својим оног за ког Христос умре.
16Let not then your good be evil spoken of:
16Гледајте, дакле, да се не хули на ваше добро.
17For the kingdom of God is not meat and drink; but righteousness, and peace, and joy in the Holy Ghost.
17Јер царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме.
18For he that in these things serveth Christ is acceptable to God, and approved of men.
18Јер који овим служи Христу угодан је Богу и мио људима.
19Let us therefore follow after the things which make for peace, and things wherewith one may edify another.
19Тако, дакле, да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другог.
20For meat destroy not the work of God. All things indeed are pure; but it is evil for that man who eateth with offence.
20Не раскопавај дело Божије јела ради; јер је све чисто; него је погано за човека који једе са спотицањем.
21It is good neither to eat flesh, nor to drink wine, nor any thing whereby thy brother stumbleth, or is offended, or is made weak.
21Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на шта се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби.
22Hast thou faith? have it to thyself before God. Happy is he that condemneth not himself in that thing which he alloweth.
22Ти имаш веру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе за оно шта нађе за добро.
23And he that doubteth is damned if he eat, because he eateth not of faith: for whatsoever is not of faith is sin.
23А који се сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а шта год није по вери грех је.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.