Romans 10
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Brethren, my heart’s desire and prayer to God for Israel is, that they might be saved.
1Браћо! Жеља је мог срца и молитва к Богу за спасење Израиља.
2For I bear them record that they have a zeal of God, but not according to knowledge.
2Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму.
3For they being ignorant of God’s righteousness, and going about to establish their own righteousness, have not submitted themselves unto the righteousness of God.
3Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој.
4For Christ is the end of the law for righteousness to every one that believeth.
4Јер је Христос свршетак закона: који Га год верује оправдан је.
5For Moses describeth the righteousness which is of the law, That the man which doeth those things shall live by them.
5Јер Мојсије пише за правду која је од закона: Који човек тако чини живеће у том.
6But the righteousness which is of faith speaketh on this wise, Say not in thine heart, Who shall ascend into heaven? (that is, to bring Christ down from above :)
6А правда која је од вере овако говори: Да не кажеш у срцу свом: Ко ће изићи на небо? То јест да сведе Христа;
7Or, Who shall descend into the deep? (that is, to bring up Christ again from the dead.)
7или: Ко ће сићи у бездан? То јест да изведе Христа из мртвих.
8But what saith it? The word is nigh thee, even in thy mouth, and in thy heart: that is, the word of faith, which we preach;
8Али шта говори писмо? Близу ти је реч у устима твојим и у срцу твом, то јест реч вере коју проповедамо.
9That if thou shalt confess with thy mouth the Lord Jesus, and shalt believe in thine heart that God hath raised him from the dead, thou shalt be saved.
9Јер, ако признајеш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен.
10For with the heart man believeth unto righteousness; and with the mouth confession is made unto salvation.
10Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.
11For the scripture saith, Whosoever believeth on him shall not be ashamed.
11Јер писмо говори: Који Га год верује неће се постидети.
12For there is no difference between the Jew and the Greek: for the same Lord over all is rich unto all that call upon him.
12Јер нема разлике међу Јеврејином и Грком: јер је Он Бог свих, и богат за све који Га призивају.
13For whosoever shall call upon the name of the Lord shall be saved.
13Јер који год призове име Господње спашће се.
14How then shall they call on him in whom they have not believed? and how shall they believe in him of whom they have not heard? and how shall they hear without a preacher?
14Како ће, дакле, призвати кога не вероваше? А како ће веровати кога не чуше? А како ће чути без проповедника?
15And how shall they preach, except they be sent? as it is written, How beautiful are the feet of them that preach the gospel of peace, and bring glad tidings of good things!
15А како ће проповедати ако не буду послани? Као што стоји написано: Како су красне ноге оних који доносе глас за мир, који доносе глас за добро!
16But they have not all obeyed the gospel. For Esaias saith, Lord, who hath believed our report?
16Али сви не послушаше јеванђеље: јер Исаија говори: Господе! Ко верова нашем проповедању?
17So then faith cometh by hearing, and hearing by the word of God.
17Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом.
18But I say, Have they not heard? Yes verily, their sound went into all the earth, and their words unto the ends of the world.
18Него, велим: зар не чуше? Још оде по свој земљи глас њихов, и по крајевима васионог света речи њихове.
19But I say, Did not Israel know? First Moses saith, I will provoke you to jealousy by them that are no people, and by a foolish nation I will anger you.
19Него велим: зар не разуме Израиљ? Први Мојсије говори: Ја ћу раздражити, не својим народом, неразумним народом расрдићу вас.
20But Esaias is very bold, and saith, I was found of them that sought me not; I was made manifest unto them that asked not after me.
20А Исаија говори слободно: Нађоше ме који ме не траже; и јавих се онима који за ме не питају.
21But to Israel he saith, All day long I have stretched forth my hands unto a disobedient and gainsaying people.
21А к Израиљу говори: Сав дан пружах руке своје к народу који не да да му се каже и одговара на супрот.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.