Romans 6
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1What shall we say then? Shall we continue in sin, that grace may abound?
1Шта ћемо дакле рећи? Хоћемо ли остати у греху да се благодат умножи? Боже сачувај!
2God forbid. How shall we, that are dead to sin, live any longer therein?
2Јер који умресмо греху како ћемо још живети у њему?
3Know ye not, that so many of us as were baptized into Jesus Christ were baptized into his death?
3Или не знате да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт Његову крстисмо се?
4Therefore we are buried with him by baptism into death: that like as Christ was raised up from the dead by the glory of the Father, even so we also should walk in newness of life.
4Тако се с Њим погребосмо крштењем у смрт да као што уста Христос из мртвих славом Очевом, тако и ми у новом животу да ходимо.
5For if we have been planted together in the likeness of his death, we shall be also in the likeness of his resurrection:
5Јер кад смо једнаки с Њим једнаком смрћу, бићемо и васкрсењем;
6Knowing this, that our old man is crucified with him , that the body of sin might be destroyed, that henceforth we should not serve sin.
6знајући ово да се стари наш човек разапе с Њиме, да би се тело грешно покварило, да више не бисмо служили греху.
7For he that is dead is freed from sin.
7Јер који умре опрости се од греха.
8Now if we be dead with Christ, we believe that we shall also live with him:
8А ако умресмо с Христом, верујемо да ћемо и живети с Њим,
9Knowing that Christ being raised from the dead dieth no more; death hath no more dominion over him.
9знајући да Христос уста из мртвих, већ више не умире; смрт више неће овладати њиме.
10For in that he died, he died unto sin once: but in that he liveth, he liveth unto God.
10Јер шта умре, греху умре једанпут; а шта живи, Богу живи.
11Likewise reckon ye also yourselves to be dead indeed unto sin, but alive unto God through Jesus Christ our Lord.
11Тако и ви, дакле, држите себе да сте мртви греху а живи Богу у Христу Исусу Господу нашем.
12Let not sin therefore reign in your mortal body, that ye should obey it in the lusts thereof.
12Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га слушате у сластима његовим;
13Neither yield ye your members as instruments of unrighteousness unto sin: but yield yourselves unto God, as those that are alive from the dead, and your members as instruments of righteousness unto God.
13нити дајте удова својих греху за оружје неправде; него дајте себе Богу, као који сте живи из мртвих, и уде своје Богу за оружје правде.
14For sin shall not have dominion over you: for ye are not under the law, but under grace.
14Јер грех неће вама овладати, јер нисте под законом него под благодаћу.
15What then? shall we sin, because we are not under the law, but under grace? God forbid.
15Шта дакле? Хоћемо ли грешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Боже сачувај!
16Know ye not, that to whom ye yield yourselves servants to obey, his servants ye are to whom ye obey; whether of sin unto death, or of obedience unto righteousness?
16Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушање, слуге сте оног кога слушате, или греха за смрт, или послушања за правду?
17But God be thanked, that ye were the servants of sin, but ye have obeyed from the heart that form of doctrine which was delivered you.
17Хвала, дакле, Богу што бивши робови греху послушасте од срца ту науку којој се и предадосте.
18Being then made free from sin, ye became the servants of righteousness.
18Опростивши се, пак, од греха постасте слуге правди.
19I speak after the manner of men because of the infirmity of your flesh: for as ye have yielded your members servants to uncleanness and to iniquity unto iniquity; even so now yield your members servants to righteousness unto holiness.
19Као човек говорим, за слабост вашег тела. Јер као што дадосте уде своје за робове нечистоти и безакоњу на безакоње, тако сад дајте уде своје за слуге правди на посвећење.
20For when ye were the servants of sin, ye were free from righteousness.
20Јер кад бејасте робови греху, прости бејасте од правде.
21What fruit had ye then in those things whereof ye are now ashamed? for the end of those things is death.
21Какав дакле онда имадосте плод за који се сад стидите? Јер је оног крај смрт.
22But now being made free from sin, and become servants to God, ye have your fruit unto holiness, and the end everlasting life.
22А сад опростивши се од греха, и поставши слуге Божје, имате плод свој на посвећење, а крај живот вечни.
23For the wages of sin is death; but the gift of God is eternal life through Jesus Christ our Lord.
23Јер је плата за грех смрт, а дар Божји је живот вечни у Христу Исусу Господу нашем.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.