Romans 11
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1I say then, Hath God cast away his people? God forbid. For I also am an Israelite, of the seed of Abraham, of the tribe of Benjamin.
1Говорим, дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од семена Авраамовог, од колена Венијаминовог.
2God hath not cast away his people which he foreknew. Wot ye not what the scripture saith of Elias? how he maketh intercession to God against Israel, saying,
2Не одбаци Бог народ свој, који напред позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:
3Lord, they have killed thy prophets, and digged down thine altars; and I am left alone, and they seek my life.
3Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.
4But what saith the answer of God unto him? I have reserved to myself seven thousand men, who have not bowed the knee to the image of Baal.
4А шта му говори Божји одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом.
5Even so then at this present time also there is a remnant according to the election of grace.
5Тако, дакле, и у садашње време остатак би по избору благодати.
6And if by grace, then is it no more of works: otherwise grace is no more grace. But if it be of works, then is it no more grace: otherwise work is no more work.
6Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела није више благодат, јер дело већ не би било дело.
7What then? Israel hath not obtained that which he seeketh for; but the election hath obtained it, and the rest were blinded
7Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслепише.
8(According as it is written, God hath given them the spirit of slumber, eyes that they should not see, and ears that they should not hear;) unto this day.
8Као што је написано: Даде им Бог духа неосетљивог, очи да не виде, и уши да не чују до самог данашњег дана.
9And David saith, Let their table be made a snare, and a trap, and a stumblingblock, and a recompence unto them:
9И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;
10Let their eyes be darkened, that they may not see, and bow down their back alway.
10Да се њихове очи заслепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута.
11I say then, Have they stumbled that they should fall? God forbid: but rather through their fall salvation is come unto the Gentiles, for to provoke them to jealousy.
11Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.
12Now if the fall of them be the riches of the world, and the diminishing of them the riches of the Gentiles; how much more their fulness?
12А кад је погрешка њихова богатство свету и штета њихова богатство незнабошцима, а камоли да се испуне?
13For I speak to you Gentiles, inasmuch as I am the apostle of the Gentiles, I magnify mine office:
13Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;
14If by any means I may provoke to emulation them which are my flesh, and might save some of them.
14не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.
15For if the casting away of them be the reconciling of the world, what shall the receiving of them be , but life from the dead?
15Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих?
16For if the firstfruit be holy, the lump is also holy : and if the root be holy, so are the branches.
16Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране.
17And if some of the branches be broken off, and thou, being a wild olive tree, wert graffed in among them, and with them partakest of the root and fatness of the olive tree;
17Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине;
18Boast not against the branches. But if thou boast, thou bearest not the root, but the root thee.
18не хвали се гранама; ако ли се, пак, хвалиш, не носиш ти корена него корен тебе.
19Thou wilt say then, The branches were broken off, that I might be graffed in.
19А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим.
20Well; because of unbelief they were broken off, and thou standest by faith. Be not highminded, but fear:
20Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.
21For if God spared not the natural branches, take heed lest he also spare not thee.
21Јер кад Бог рођених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди.
22Behold therefore the goodness and severity of God: on them which fell, severity; but toward thee, goodness, if thou continue in his goodness: otherwise thou also shalt be cut off.
22Гледај, дакле, доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен.
23And they also, if they abide not still in unbelief, shall be graffed in: for God is able to graff them in again.
23А и они, ако не остану у неверству, прицепиће се; јер их је Бог кадар опет прицепити.
24For if thou wert cut out of the olive tree which is wild by nature, and wert graffed contrary to nature into a good olive tree: how much more shall these, which be the natural branches , be graffed into their own olive tree?
24Јер кад си ти одсечен од рођене маслине, и прицепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицепити на рођену своју маслину!
25For I would not, brethren, that ye should be ignorant of this mystery, lest ye should be wise in your own conceits; that blindness in part is happened to Israel, until the fulness of the Gentiles be come in.
25Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба.
26And so all Israel shall be saved: as it is written, There shall come out of Sion the Deliverer, and shall turn away ungodliness from Jacob:
26И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.
27For this is my covenant unto them, when I shall take away their sins.
27И ово им је мој завет кад отмем њихове грехе.
28As concerning the gospel, they are enemies for your sakes: but as touching the election, they are beloved for the fathers’ sakes.
28По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради.
29For the gifts and calling of God are without repentance.
29Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање.
30For as ye in times past have not believed God, yet have now obtained mercy through their unbelief:
30Јер, као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховог ради супроћења,
31Even so have these also now not believed, that through your mercy they also may obtain mercy.
31тако и они сад не хтеше да верују вашег ради помиловања да би и они били помиловани.
32For God hath concluded them all in unbelief, that he might have mercy upon all.
32Јер Бог затвори све у неверство, да све помилује.
33O the depth of the riches both of the wisdom and knowledge of God! how unsearchable are his judgments, and his ways past finding out!
33О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!
34For who hath known the mind of the Lord? or who hath been his counsellor?
34Јер ко позна мисао Господњу?
35Or who hath first given to him, and it shall be recompensed unto him again?
35Или ко Му би саветник? Или ко Му напред даде шта, да му се врати?
36For of him, and through him, and to him, are all things: to whom be glory for ever. Amen.
36Јер је од Њега и кроз Њега и у Њему све. Њему слава вавек. Амин.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.